Posted by: Slavko Perovic | June 10, 2010

DNEVNIK, 10. JUN 2010. godine

Srpski novinar, esejista i istoričar Pero Simić objavio je 2009-te knjigu pod nazivom “Tito, tajna veka”,  u izdanju beogradskih Novosti. O ovoj knjizi je puno govoreno, a u ovom tekstu ja ću dati vlastiti kratki osvrt na nju.

Simićeva knjiga samo na prvi i ovlašan pogled sadrži intrigantan naslov stavljajući pred mozgom činjenicu da je Tito bio tajna, i to ne obična, nego da je bio tajna vijeka. Sa ovakvom Simićevom ocjenom ja se nikako ne mogu složiti jer je Tito, od samih ozbiljnih početaka svojeg komunističkog djelovanja, da ne pominjemo period rata i poslijeratne otvorene diktature, za svakog onog ko je iole mislio bio samo jedno: beskrupulozni komunistički aparatčik, špijun, masovni ubica i zlikovac ogromnih razmjera koji je ove svoje osobine pokrivao i prikrivao navodnom borbom za komunizam, socijalizam, socijalističko samoupravljanje, bratstvo-jedinstvo, zenicu oka svoga i nesvrstavanje.

Obje vodeće obavještajne službe svijeta, sovjetski NKVD (KGB) i američka CIA o Titu su znale sve. Ova druga služba je znanja iskoristila za najtopliju saradnju sa otvorenim komunističkim diktatorom u globalnom polju hladnog rata sa Sovjetskim Savezom, obezbjeđujući Titu ogroman novac i pomoć preko koje je opstao u diktatorskoj pozi, ali i akciji, sve do svoje smrti koja se, ako nije laž, zvanično desila 4-tog maja 1980. Svu tu skoncentrisanu i ogromnu pomoć Zapada Tito je koristio u lične svrhe predstavljajući ogroman zapadni novac i još veću drugu vrstu zapadne podrške kao najdirektniji rezultat “genijalne” jugoslovenske samoupravne privrede! Želim reći: Simić nam priča stvari koje su od vajkada poznate, ali po prvi put o njima iznosi dokumenta, kao i svjedočenja bivših komunista. Pokazalo se da je Titova politika, ako od nje, zbog lakše komunikacije, odmaknemo zločin u kojem je plivala, bila naopaka, pogrešna, lične prirode i ličnih ambicija koje su mu predstavljale jedinu političku, ali i ljudsku vodilju, toliko pogrešna i naopaka da je kao jedino njeno idiotsko nasljeđe došao bratoubilački, zločinački rat čija je glavana figura bio Slobodan Milošević, a njegovi crnogorski zaljubljeni saveznici bili su Momir Bulatović, Milo Đukanović i Svetozar Marović.

Takođe važno je napomenuti, ili bolje rečeno podsjetiti, da je komunizam u karađorđevićevsku Jugoslaviju ušao i prodro, a u ratu se razvio, zbog nekoliko činjenica: uspjeha oktobarske ruske revolucije, činjenice da je karađorđevićevska jugoslavija odmah tretirana od nove vlasti Karađorđevića kao teritroijalno proširena Srbija te da je bila zemlja političkih i mafijaških ubica, pljačkaša, lupeža i korupcionaša. U takvim uslovima komunizam je postao prava društvena moda, pravac u koji su se masovno smještali svi kojima je onakve i upravo opisane karađorđevićevske zemlje bilo preko glave. Komunisti, skoro listom, pojma nijesu imali o samoj biti komunizma, za njih je bilo najjasnije kao činjenica istina da se oni bore protiv onakve države i da imaju namjeru da mijenjaju bivše političko ustrojstvo i državni mehanizam u nešto što im je zvučalo kao bajka i k tome predstavljalo konačni poraz one pljačkaške države. Naravno, čim je zasio na vlast osvojenu puškom, pod raznim ideološkim izgovorima i manirima, komunizam je odmah postao ogromni ubica i pljačkaš i tako je to sve trajalo do zadnjeg Titovog dana, a pod drugim kriterijumima, ovoga puta otvoreno mafijaškim, isto je sve ostalo do dana današnjega. Pogledajte pored Crne Gore, pogledajte čitavi nekadašnji jugoslovenski region, što ćete vidjeti? Samo jedno: mafiju na svakom koraku vlasti, mafiju koja je pretočena u državna “rukovodstva”. A što radi Zapad? Eto Đukanoviću obećava karijeru u NATO-u, što predstavlja rijetko sramotan zapadni skandal.

Da li znate kad je Tito rođen? Ono što je sigurno nije rođen 25-tog maja. To je samo jedan od nekoliko lažnih datuma sopstvenog rođenja koje je Tito sam izmislio. Da, rođen je u Kumrovcu na pedesetak kilometara od Zagreba. Prvi svjetski rat dočekaće kao Austro-Ugarski niži oficir, učestvovaće u borbama u Srbiji, a ta će ga austrijska uniforma odvesti i u Sovjetski Savez. Čista je laž da je učestvovao u okotbarskoj revoluciji, ali će ga zarobljavanje od strane Rusa, sve korak po korak odvesti do priče koja se može nazvati njegovim radom u NKVD (KGB) i Komunističku internacionalu. Biće smješten u čuvenom moskovskom NKVD hotelu “Lux” koji će biti stjecište i boravište svih stranih komunista koji su postajali saradnici Internacionale i NKVD. Tu će postati povjerenik za balkanske kadrove, o njima će početi da dostavlja nadležnima svoja viđenja pojedinih kadrova iz Jugoslavije, što prevedeno znači da je počeo da špija, ali i krupno laže o rečenim kadrovima. Nakon njegove dostave, svi do jednoga biće pohapšeni i likvidirani od strane KGB, kao na primjer i Milan Gorkić, i Filip Filipović, Vladimir Ćopić ali i mnogi drugi. Staljinova krvava ruka tako će posjeći oko osam stotina jugoslovenskih komunista koji su se zatekli u Staljinovom Sovjetskom savezu. Tito je svoj boravak u Moskvi i rad u Internacionali planski iskoristio da fizički ukloni sve koji su mu se našli na putu do njegovog cilja: sekretara Centralnog komiteta komunističke partije Jugoslavije.

Prije ovih događanja Tito će se 1918-te vjenčati sa četrnaestogodišnjom Pelagijom Bjelousovom sa kojom će dobiti sina Žarka. Već 1936-te, nakon razvoda braka sa Pelagijom, vjenčaće se sa njemicom Lucijom Bauer. Kada jednog dana obje postanu žrtve ruske policije, njegova “svjedočenja” o njima otežaće im položaj, a obje su bile nevine. Tako će Lucija Bauer biti strijeljana već 1937-me, a imala je svega 22-je godine kad se udala za Tita. Pelagija će proći ruske zatvore, a umrijeće u gradu Istra u moskovskoj oblasti 1967-me godine poslije godina i godina provedenih u ruskim zatvorima.

Postoji i detalj iz Titovog života koji je on krio pod tepih svoje političke karijere. Tito je učestvovao u građanskom ratu u Španiji, (1936-38) ali je činjenica da je tajna ruska policija, odmah po njegovom dolasku u Španiju, lišila života nekoliko istaknutih jugoslovenskih komunista koji su se u Španiji borili.

Nakon što je fizički uništio potencijalne jugoslovenske konkurente i ne samo njih, Tito će 19-tog oktobra 1940-te postati generalni sekretar Komunističke partije Jugoslavije na Petoj zemaljskoj konferenciji Komunističke partije Jugoslavije.

Onda je došla 1941-va, napad na Jugoslaviju i njeno čerečenje sprovedeno od strane Njemaca i Talijana, a onda je došao ustanak o kojem ne bih posebno trošio riječi. Ovdje valja reći samo to da je 29-tog novembra 1943-će održan AVNOJ u Jajcu koji je Jugoslaviju ustanovio kao federalnu državu, koji je detronizovao kralja Petra II i dinastiju Karađorđević i zabranio joj povratak u zemlju, a Tita proglasio maršalom Jugoslavije.

Uslijedilo je oslobođenje Jugoslavije, učešće Rusa u oslobođenju Srbije, Titov tajni sastanak sa Staljinom, a prije njega sa Čerčilom. Sa Rusima su odnosi bili više nego sjajni, Staljinovo ime je bila zamjena za riječ Sloboda, kad se klicalo, a to je bilo često, klicalo se Titu i Staljinu. Ubrzo je formirano Odjeljenje za zaštitu naroda, čuvena i zla OZNA iz koje će ubrzo biti porođene udba i kos koje su bile civilna i vojna obavještajna služba. Formiran je Korpus narodne odbrane Jugoslavije poznatiji kao KNOJ. Ove jedinice bile su zadužene za “čišćenje” vojnički tek oslobođene teritorije od “zaostalih” bandi. To “čišćenje” preraslo je u otvorena zločinačka ubistva i smaknuće desetine hiljada nevinih ljudi, ali i otvorenu partizansku pljačku koja se najbolje, očigledno i bez ikakvih primjesa vidjela i po sred beogradskog Dedinja. Na primjer, samo u Beogradu postojalo je preko dvadeset logora i isto toliko stratišta koja su ljude gutala danonoćno. Marta 1945-te Tito je postavljen za prvog predsjednika vlade Demokratske federativne Jugoslavije, a već u maju mjesecu donio je odluku o ubijanju desetina hiljada vojnika i civila koji su se povlačili pred partizanima, prešli u Austriju, a onda sramnom igrom Britanaca svi odreda su vraćeni pod Titov nož i rafale. Opet se radilo o desetinama i desetinama hiljada nevino pobijenih ljudi čime se Tito svrstao u red najvećih poslijeratnih evropskih masovnih ubica!

Tito se već 1941-ve povezao sa slovenačkom Njemicom Hertom Has i sa njom će dobiti sina Aleksandra, ali će se tokom rata povezati sa Davorjankom Paunović koja mu je pored funkcije lične sekretarice postala i velika ljubav. Davorjanka, inače iz jednog sela u okolini Požarevca, razboljeti će se 1945-te od tuberkulozue i ubrzo, 1. maja 1946-te umrijeti, a Tito je naredio da je sahrane u samom dvorištu Bijelog dvora Beogradu.

Već 1952-ge Tito će se 15-tog aprila oženiti sa Jovankom Budisavljević, bivšom svojom higijeničarkom inače Srpkinjom iz Like. Kumovi će im biti Aleksandar Ranković i general Ivan Gošnjak. Njihov brak će ubrzo proizvesti loše utiske i posljedice što je sve rezultiralo udbaškim udaljavanjem Jovanke od života Josipa Broza.

O sukobu Broza i Staljina zna se mnogo. Tito je bio njegov službenik preko NKVD i Internacionale, Staljin mu je bio uzor, simbol i vođa, tako je bilo i kod jugoslovenskih komunista. Ono što je bitno, a što Simić ne pominje, sukob ove dvojice staljinista nije bio ideološke prirode, nego je to bio pokušaj da se Staljin nametne novoj Jugoslaviji kao njen neprikosnoveni, neupitni šef. Titovo NE bila je zapravo sljedeća poruka: pazi, ja sam ovo osvojio, Jugoslavija je moj konj, komunisti jugoslovenski moje su sjedlo pomoću kojih jašem Jugoslaviju i ne dam ti, po cijenu bilo čega, da ti sjedneš u moje sjedlo i jašeš Jugoslaviju, moga konja.

Ubrzo je nastao NATO pakt, Zapad je, u prvom redu Amerikanci, pokapirao da je sukob Tita sa Staljinom dubok i da Titovog uzmicanja neće biti. Tako su Titu faktički namjestili da punopravno uđe u NATO, ali je on procijenio da, ako tako uđe, da će protokom vremena gubiti, i u konačnici, izgubiti vlast. Staljin je marta 1953-će umro, a Tito je shvatio da može da ostane formalno van NATO pakta, a da je već obezbijedio za Jugoslaviju poziciju njegovog neformalnog člana. Zapadne pare i vojna pomoć počeli su da pristižu u ogromnim količinama što je zadovoljilo Titove monarhističke ambicije i apetite. Zapad nije interesovalo kako se Tito obračunava sa svojim protivnicima, nije ga interesovao Goli Otok na primjer. A kakav je logor bio Goli Otok? Gori nego nacistički, svakom je od njih po zlu stajao uz rame.

Tito će uskoro ponuditi novu političku limunadu zvanu socijalističko samoupravljanje, ali se prije njega, svojim člancima krajem 1953-će pojavio Milovan Đilas, očigledno potaknut, ako ne i podstaknut približavanjem Tita NATO-u i kompletnom Zapadu, u prvom redu Americi. Skupo će Đilas platiti svoju egzibiciju, ali će čitavog života uzaludno trčati za slavom “prvog komunističkog disidenta”.

Tito će 1961-ve održati Prvu konferenciju nesvrstanih zemalja u Beogradu, biće to prava radost za Amerikance, jer im je tim potezom i porukom Tito, ispod sovjetskog uticaja oteo i primakao niz značajnih zemalja bogatih prirodnim resursima. To je bila suština o kojoj Simić ćuti kao zaliven, ali ne ćutim ja.

1966-te Tito će smijeniti Aleksandra Rankovića, a 1971-ve rasturiti će hrvatsko proljeće sa Savkom Dapčević Kučar, a odmah za njima i srpskog liberala Marka Nikezića. Za one koji znaju da posmatraju stvari bili su to Titovi zadnji i najteži udarci u mogućnost da se Jugoslavija demokratizuje i postavi na demokratske noge, tu je on rekao Jugoslaviji: ovo je Kraj i tako je i bilo. Još 1968-me rasturio je studentsku pobunu u Beogradu.

Godine 1973-će Tito će zaigrati da dobije Nobelovu nagradu za mir, ali je taj pokušaj propao, ali će se Tito odredbom novog jugoslovenskog ustava proglasiti za doživotnog predsjednika Jugoslavije, a proglasiće se i za doživotnog predsjednika Saveza komunista Jugoslavije! Obje stvari bile su neviđeni evropski skandali!

Sve ovo i još mnogo toga o Titovom mračnom tunelu, nalazi se u Simićevoj knjizi koju preporučujem svakom ko hoće da se obavijesti. Jer znati o Titu, to znači znati puno i o našoj sramotnoj sadašnjosti ne samo u Crnoj Gori, ali znači znati da nam Đukanović sa Miloševićem nije došao iz mračnih oblaka kao diktatorska ćuskija, nego iz najmračnijih i najkrvavijih strana Titove diktature.

A kakva je bila Titova diktatura? Bila je mračna i krvava!

About these ads

Responses

  1. O gospodine Slavko Perovicu,dome hrabri i posteni!
    Sve zanijemilo i ceka se ko ce prvi.Evo ja cu prva.Za ovaj tekst se dobija hiljadu godina robije.Ali,malo su se izmijenile stvari.Robija nista,a stanje isto.Umjesto robije izgnanstvo,a u domovini demonski smijeh zvoni parlamentom:
    DEUS EX MACHINA!
    Jedini spas,izgleda:
    CETERO CENSEO CARTHAGINEM DELENDAM ESSE!

  2. I to sto je posle Tita – “Tito”, znaci da je tlo slobode sprzeno, a ako se i desi neka slobodna licnost, ta je pravi cvijet u pustinji. Kazu da je pustinjski cvijet najljepsi cvijet.

  3. Hvala Slavko na jos jednoj od lekcija istorije, koje znace svakom ko, kako Ti rece ‘hoce da se obavijesti’. Samo je tuga sto je takvih u CG danas manje nego li 1918., ’41., ’68., ’73… Ali jedna me je vijest obradovala, ta da ce nas Prvak Dzemperas, ubrzo u evroatlantske vode da zapliva, pa mu srecan veliki put, uz nadu da tamo ajkula ima hrabrijih nego u ovom nasem moru kukavicluka i podanistva. Pozdrav tebi Slavko, i znaj da nas ima, kojima trebaju ove lekcije i tvoje rijeci.

  4. 77. sam rodjena. Citala i od djeda admirala slusala price o Titu, a od oca liberala i danas slusam neke price o nekim drugim velikim ljudima…Gdje je istina? U pricama moga djeda admirala, ili u pricama moga oca liberala? Svako ima pravo na svoje vidjenje istorije, ali nema pravo da je pise da bi vrijedjao…ne prilici velicini da umanjuje veceg.

  5. Citamo isto stivo…Nisam htijo prije ali sad mogu da sugerisem link…Ali procitati od pocetka do kraja…Posebno administrator.

    Zato je Tito bio ladan ko spricer…U sred svjetskog rata covjek pozira. Imao je vjerovatno porijeklo koje mu je davalo garancije za takvo ponasanje…
    Ali ovdje je bolje objasnjeno…

    http://www.galaksija.info/forum/viewtopic.php?f=5&t=2909&start=40

  6. Slavko,

    mnogi , ali zaista mnogi analitičari danas otvoreno govore o tome da Tito nije bio nikakav Josip Broz iz Kumrovca, već Valter Vajs, poljak iz New Yorka, koji je bio u tjesnim nezvaničnim vezama sa Čerčilom i koji je naravno postavljen na čelo KPJ, a sam Josip Broz jedan od strijeljanih u španskom građanskom ratu. Komentar da bi elita svijetske političke scene svih pravaca, boja, mirisa i ukusa došla na sahranu mašinbravaru iz Kumrovca stoji, a koliko ove činjenice utiču na samu Titovu vladavinu nisam siguran. Mislim da su tvoji navodi na mjestu, koliko god ja volio priču o Jugosalviji koju pamtim u kojoj su se ,činjenica je, mnogi ljudi voljeli i iskreno cijenili, toliko je slijed događaja od 90te pa naovamo neumoljiva realnost koja se možda i nije mogla baš tako dogoditi.

  7. Ok Slavko kad vec stavljas Broza i Milasina Dj. u isti kos,reci mi molim te da su izbori i da Liberali treba da donesu prevagu u drugom krugu a ti ih pozivas da glasaju za “manje zlo”(kao sto si pozivao da se glasa za Milasina) koji bi od ove dvojice po tebi bio to “manje zlo””?

  8. Iteresantna emisija “Na rubu znanosti ” … ima 5 djelova.
    Sve pocinje kod nasih starih poznanika Mlecana….tj. u Veneciju.
    Venecijanska veza ….

  9. jedno je jasno tito – milosevic- milo to je kontinuitet ..pogledajte titove govore njegove doceke oragianizovane od njegovog naroda to je jedan isti sablon cak se nije ni scenografija puno promijenila … zasto to zapad dopusta zato sto je svejsan mentaliteta i istorije a u krajnjem to ih mnogo ni ne interesuje sve dok se ispunjavaju obaveze

  10. Zamislite samo idealne li scenografije za jednog diktatora – nametnuti viđenje da je partizanski, oslobodilački pokret= komunizam (prvo Staljinov, a onda samo ’njegov’- baš kao što je i Đukanović svoj mafiokratski izdvojio iz skuta svoga tvorca, i upodobio ga svojim ličnim potrebama)! A kao ’logičan slijed filozofije oslobodioca’ – ’beskompromisni obračun’ sa spoljnim i unutrašnjim neprijateljima, prvo Nijemcima, pa Staljinovim pristalicama koje ugrožavaju državnu nezaivsnost(čitaj –njegov tron!), i eto ti poligona i ’opravdanja’ za nepomenute, zbrisane, zaboravljene hiljade ljudskih sudbina!
    Samo po sebi stravično, a dodatno uvijeno u oblandu bratstvo-jedinstvo-nesvrstanosti, s ličnim egom raspomamljenim do perverzije – kojeg imaju svakodenvno hraniti prigodnim pjesmama o ljubičicama i nošenjem štafete na njegove noge, uz ekstatično klicanje svake, ali baš svake pojedinačne glave!
    Nije li se na identičan način i Đukanović, by the way, odvojio od svoga kreatora, kada je odlučio da pravi atar za sebe, a pod krinkom interesa CG? (mala digresija, ali korisna!)
    Nego, sjećam se eto, svog ličnog doživljaja ’svečanosti’ primanja u Titove pionire! Ja šest godina, u potpunom čudu, šta to uopšte znači Titov pionir? Je l’ treba da ga volim? Svi ga vole, a ja ne znam… Ne čini mi se baš da ga volim, ko je on meni uopšte? Mama i tata mi nijesu pričali o njemu, ali vazda se o njemu priča okolo…Znam da treba da ponavljam kao i svi drugi…to je sve! A onda čitanke! Stalno krv, neke jame, partizani, svi stradavaju od bombi, ubijaju ih Nijemci,ili četnici, ili ustaše, sve to u prvih nekoliko razreda… a ja ne znam koji je to svijet, zašto to čitamo iz dana u dan, iz dana u dan…Pitam doma, moji kažu, pa jeste bilo slično, ali to u školi pretjeruju…Pitam mamu (koja je inače, kao katolkinja, odlazila u crkvu) voliš li ti Tita, a ona kaže tati bez odgovora – ’A što ne bismo skoknuli do Italije, bar to možemo!’ A tata, ’veseljak’ – voli koga gođ da treba…, osim ako je ‘previše’ očigledno! Meni tu ipak nešto čudno, Tita nema niko drugi, što će nama to…ne sviđa mi se da ponavljam vazda iste pjesme o njemu, herojstvima i smrti, ali ponavljam ih sa svima. Onda jedan dan pitam mamu – a što svi treba da budemo jednaki, ja neću da budem jednak, meni se to ne sviđa – ona kaže, pa ne moraš, baš te briga! I tako sam počeo shvatat da i ne moram, oko desete godine, neđe taman prije nego što će Tito umrijet! Ali, avaj – poslije Tita – Tito! I opet sve ispočetka, ovoga puta kroz ’evro-atlansku’ terminologiju, a mafiokratsku tehnologiju!

  11. Bravo Gordana.

  12. Sve je pobio osim Jovanke i Djilasa.Kad je bio toliki monstrum mogao je i njih.
    Simic preceruje,niko nema nikakve cvrste dokaze,samo kako vrijeme prolazi dodaju mu se novi zlocini.
    Da ne ispada da branim Broza zlocinac je i kad se ubuje jedan covjek.

  13. ti imas dar da gledas u buducnost i proslost!!najvece dobro donio si crnoj gori kadi si gledao u buducnost!!!mislim da treba da nastavis u pravcu buducnosti!!a to znaci da moras da okupis mlade ljude oko tebe ,tako da mogu da prenesu tvoju misao ,iskustvo .. borbu !!!!,I donesu novu energiju za srce neke nove i bolje crne gore!!!!

  14. i samo da se dovezem.nije kriv ni milo ni sveto ni janko ni marko !!kriv je narod!!!jer narod uvejek bira onu vlast koju zasluzuje!!!vjeerij te ma milo nije srecan covek!!!neuk je rak jednog dustva!!A crnu goru je zahvatio poprilicno!!!

  15. Tito je dokaz da državama mogu vladati ljudi i izvan same države.

  16. “Ali, bez obzira na sve te visoke položaje, visoku plaću, razne privilegije, u tom periodu sam bio najnezadovoljniji. Muka mi je bilo od svega onoga što se dešavalo pred mojim očima. Odmah je počela grabež za vlast, položaje, privilegije. Počela je korupcija neviđenih razmjera. A ton svemu tome davao je Tito. Gurao ih je na položaje, uvaljivao u privilegije i tako ih vezivao za sebe.”

    vladimir dapcevic

  17. Obzirom na godinu rodjenja,a i kako kazete citali ste,za ocekivati je da biste vec odavno trebali da znate odgovore, i to dobijene na osnovu sopstvenih zakljucaka,a ne prica oca ili djeda.
    Vi postavljate pitanje, a u zadnjoj recenici ujedno i odgovarate.
    I ja sam se dosta i naslusala,i nacitala generalskih hvalospjeva,jer je stari i te kako znao da mazi svoja uniformisana ceda ciji se potomci i danas baskare po vilama na Dedinju iz cijih su holova odavno na smetlistima i supama zavrsile biste najveceg sina juzno-slovenskih naroda.
    Svaciji pogled na istoriju je individualan,i ne moze sve svesti na konstatacije tipa prilici li nesto nekome ili ne prilici,jer u tom slucaju ne bi bilo potrebno ni pisati o istorijskim licnostima i dogadjajima,te bi i najveci diktatori i kasapini ostali sa ruzicastim biografijama i lovorikama.
    Ja nemam problem sa suocavanjem sa zabludama svojih predaka,jer bi razmisljanje u tom pravcu dovelo do danasnjih ili nekih buducih dana u kojima bi mozda trebalo pokazati razumijevanje-simpatiju i za sve one koji ovog post-Titovskog diktatora vec dvadeset godina odrzavaju na vlasti.
    Mozda da im umjesto osude i kritike ponudimo lilihip?!

    Zar mislite da ce sadasnji admiral VCG pricati nesto drugo svojim unucima,osim Bilo je casno zivjeti sa Milom???

  18. Svako naravno ima pravo na svoje misljenje, kao i na svoje zablude, ali ovo sto pise S. Perovic je na nivou mahalskog ogovaranja, bas kao da je on bio svakodnevni svjedok Titovog privatnog zivota, a i onog politickog. Pusti Slavko ove prazne price. Juga je za vrijeme Titovog rezima ima raznih anomalija i gluposti, ali bila je i drzava koja je u datim uslovima i vremenu dobro riješila mnoga pitanja: školstvo, zdravstvo, otvorene granice… Tito je bio i ostao jedan od najvecih državnika XX vijeka. Mogao je i Perovic ostati jedan od najvecih crnogorskih politicara iz prve polivine 21. vijeka, ali sahranio ga je ovaj upravo ovaj nivo tumačenja naše prošlosti i njenih glavnih aktera. Tito je sačuvao Jugoslaviju u vrlo burnim vremenima, a Perovic nije umio da sačuva na Liberalni savez (a ni svoj dignitet) u vremenu kada je imao ogromnu podršku i u Crnoj Gori i van nje. Pametnom dovoljno, da dalje ne elaboriram.

    Filozofija se nikada nije sjekirala što je laicu nisu razumjeli. Ni politika i državnici nikada se nisu sjekirali što ih nisu shavatali ovakvi kao Slavko Perović.
    Peroviću, piši poeziju više nema šta da tražiš u politici. Plavi pramen sreće samo se jednom u životu pojavi – pa go ga zgrabi zgrabi…

  19. Irena…sve je ok…
    …but mislim da je Slavko bio taj koji je branio tu Jugu da bi od tog neceg dostignutog pocelo nesto unaprijediti.Nije korektan tvoj stav i gnjijev ne ide ka pravoj osobi.Ja cijenim Tita jer se moze nesto nauciti iz svega toga ali njegov stil
    je sa druge strane mnogo egocentrican tako da neznam kome to moze biti simpaticno osim mozda neambicioznim ili ambicioznim slugama…kako se uzme.

  20. Procitaj onaj link sto sam ga stavio gore…Stranica je duga ali ukucaj Tito u ctrl+f pa ces naci na 2/3 teksta …stim da je interesantno i gore.
    Jos da dodam…..Gledao sam na B-92 emisiju o Titovoj sahrani.U prenosu snimka nije prikzano stavljanje kovcega u grob.Ne sjecam se obrazloznja ali ja mislim da je to zbog toga da se ne prikaze da je to bio samo jedan obican smrtnik kao svi mi.
    Sad je Crna gora u svjetskim relacijama.Kako je izbor kuci los tako je i u Evropi.Evropa je bila konstantno protiv Crne Gore.Koliko se sjecam….Venecijanska komisija je uvela Par Exelans nacin odlucivanja za referendum…Jednostavno im nije bio interes da Crna Gora bude nezavisna jer je politika ta da se drzavne nezavisnosti ukidaju.
    Evo juce ili danas se nasla naa mala grupa…..vodjena sa premierom nasla cini mi se u Brisel…ton mi je bio iskljucen…..Evo u kakvo drustvo idu i sto mislite…oce li ih podrzati.

  21. Slavko,

    ne slažem se stavovima koje ste iznijeli! Ipak je SFRJ u poređenju sa ovim patuljcima koji su nastali nakon njenog raspada bila DRŽAVA i to NEZAVISNA KOLIKO JE TO BILO MOGUĆE u onim uslovima!

    Mislim da ništa manji zločinci nisu svi demokratski predsjednici USA i ostali njihovi sateliti sa zapada. Pogledajte šta su od svijeta napravili, koliko su oni ljudi pobili ali možda suptilnije, da nije svijet bolje bezbjedan sada nego što je bio kada nema drugog pola i komunizma? Malo sjutra. Sada imamo divljački liberalni kapitalizam koji ljude GORE TRETIRA NEGO ŠTO SU TO KOMUNISTI RADILI, po mom mišljenju.

    A što se tiče ubijanja poraženih nakon II svjetskog rata, znam da se ogriješio. Ipak, četnička djeca u koje spadaju i neki moji rođaci imali su znatno veće privilegije nego moji najbliži preci koji su bili da kažem na pravoj strani antifašizma, što znači da je postojala bar neka griža savjesti.

    U toj Titovoj SFRJ nije bilo afera tipa raznih pašića, karađorđevića, račića i ostalih pljačkaša i nitkova o kojima ste maestralno pisali skoro. Takođe, pogledajte bogatstvo koje je Tito ostavio svojim potomcima, bio je pravi ISUS u poređenju sa ovim omladincima SKJ koji su ga naslijedili i još vladaju.

    Bez obzira na sve slobode koje smo dobili u poslednje vrijeme ipak mislim da je ono vrijeme bilo bolje i srećnije, narod se više volio, osjećali smo patnje i sreću drugih. Vidi nas danas, otuđeni, usamljeni, za kompjuterom, i nije nas briga za apsolutno ništa, osim za svoj uski lični interes.

    A što se tiče tvrdnje da je bio zločinac, molim da mi odgovorite koja to velika istorijska ličnost nije bila u toj mjeri kao on ili manje od njega? Ipak medalja ima dvije strane i poznavanjem i druge strane može se jedino doći do istine.

    Kamo sreće da danas imamo takvog vizionara. Ne bi nam pamet bila kod Solane i Rena i ostalih bezličnih briselskih likova.

    Pozdrav i dobro zdravlje Vam želim,

    Igor

  22. Gaetas,
    a da li si ti siguran ko je tvoj otac i kada si rodjen i da te kojim slucajem u porodilistu nijesu zamijenili…svasta se u ljudskim glavama dogadja, posebno ako previse otvore um na promaji…zaboravljajuci da promaja moze da narusi zdravlje vise nego Tito…

  23. Irena, kako bi bilo da ti uzmes da vodis LSCG? Sigurna sam da bi te Milo odmah prigrlio zbog tvojih stavova. Mozda ti i dodijeli titulu politicara XXI vijeka, nikad se ne zna

  24. Slavko je bio suviše blag. Josip Broz je bio diktator. Tačka.

    Je ste li ovo znali?
    ————-
    “MEMOARI JEDNOG JUGOSLOVENA”
    Vane Ivanović

    LX, Memoirs of a Yugoslav by Vane Ivanović (Harcourt Brace Jovanovich, London, 1977)

    “Duga”, 23. novembra – 7. decembra 1990. godine

    Templ Filding – Sitnice koje su za kratko ometale procvat jugoslovemskog turizma

    Ime mojeg prijatelja Templa Fildinga ne spada u ćoše poznatih imena. Želim da ga namjerno smjestim u svoju autobiografiju, i to s pažnjom. Veliki dio američke javnosti poznaje njegove godišnje vodiče za putovanja po Evropi. Nijesam imao pojma koliko se stotina hiljada njegovih knjiga kupuje i kako ih revnosno prate američki turisti.

    Neki su, ali ne svi, pročitali njegov razlog zašto izostavlja Jugoslaviju. Tamo je proveo nekoliko mjeseci 1944. godine, iza neprijateljskih linija. Kao američki oficir kod Tita. Tu se između njih dvojice razvila duboka lična antipatija. Filding kaže: “Čemerno sam žudio da se vratim u tu velelepnu zemlju – krševitoj veličanstvenosti crnogorskih vrhova, treptavoj vedrini biševske pećine, neuporedivoj ljepoti dubrovačke tvrđave, Zadru, Smederevu, Skoplju, svim spektakularnim mjestima, egzotičnijim nego njihova imena. Toliko je neplaćenog duga za gostoprimstvo bez premca koje su jednom vojniku pružali ljudi sa srcem velikim kao i njihove planine.”

    Ali dogod su Tito i komunisti bili na vlasti, Templ Filding se nije htio vratiti. Njegovi putni vodiči su zato ostali nepotpuni. Velikodušno je zamolio svoje čitaoce da se u pogledu Jugoslavije okrenu drugim izvorima informacija.

    Do tog vremena, kada možemo srdačno dočekati povratak Templa Fildinga u Jugoslaviju, u slobodi, i javno mu zahvaliti: neka bude zabjeležena blagodarnost jednog Jugoslovena svome otmenom i plemenitom prijatelju.
    —————–
    Obavezno pogledati:
    http://en.wikipedia.org/wiki/Vane_Ivanović

    Slavko: je ste li se ikada sreli s Vanom Ivanovićem?

  25. Uz svo duzno postovanje prema Slavku ipak se slazem sa vama Igore. Jedna i neprikosnovena cinjenica jeste sledeca, da nikjad i nije lako vladati, a istovrmeneo biti dobrica. Treba znati i milovati i kaznjavat,i a pogotovo kada su balkanski narodi u poitanju koji, moze se slobodno reci, u sebi nose nekakav pogresan kod koji nas ukupno tjera u grijeh svake vrste. S toga mislim da je ipak Tito znao kroz nase grijehove plivati i kormilariti onako kako je najbolje bilo za ukupan narod na citav prostoru u jednom datom vremenu.
    Ono sto se moze zakljuciti gledajuci unatrag za proslim nam vremenom i uporedjujuci sa sadsnjim, jeste cinjenica da u mirnodospkom vremenu onaj ko se nije zanimao za politiku, a to je bilo oko 80% gradjana sfrj mogao je u spokoju zivjeti (sto ce reci da mozda nije ni neophodno da svaki gradjanin, neizostavno i razmislja o politici), a da ne pricamo o onima koji su bili u sistemu vlasti. Sistem politicke vlasti na ovaj ili onaj nacin uvjek ostavlja bojno polje na kojem se razni na beskrupolozne nacine dovijaju kako da osedlaju svoga “konja”.
    Veliko postovanje Vama Slavko ali u ovom dijelu se sa Vama ne slazem, jer na prosto mislim da slobode, a tako ni idealne vladavine na prosto nema. Ja obije kategorije sagledavam samo kroz ljudsku teznju ka njihovom uspostavljanju.

  26. Od komunista gori su samo antikomunisti. Posebno ako se radi o bivšim komunistima koji su obnašali značajne državne funkcije.
    Mislim da je ovo ili nešto slično rekao Havel.CG, nažalost, nema nikog ni blizi Havelu.

  27. Stvarno sam se uvijek klonila od etiketiranja ljudi na udbase,kosovce,spijune itd.itd ali Irena je tipicni primjer kako sluzba odradjuje posao.
    U Crnoj Gori je jos jednom na djelu deplasirani fenomen u kojem politicki provincijalci i komentatori marginalci uporno pokusavaju da uberu koji poen pominjanjem zasluga LSCG-a,pokusavajuci time da daju kredibilitet sopstvenom politickom dilentatizmu i sluganstvu,sto je samo po sebi nemoguca misija, jer prica jednostavno vise ne prolazi.
    U Crnoj Gori je danas na djelu jos jedan fenomen,koji vjerujem zbunjuje te iste spijuncice,politicke diletante i marginalce ,a to je cinjenica da je taj isti i na njihovu radost “upokojeni” LSCG ziv da zivlji ne moze biti,aktivan da aktivniji ne moze biti kroz srca svih ljudi koji se nalaze u ovom medjuprostoru izmedju zelje za zivotom dostojnim covjeka i svega onoga sto mu nudi ovo naopako i u zlo ogrezlo drustvo.
    Upravo ta zla i naopaka crnogorska pizma ili eventualna griza savjesti (na koju tesko da se moze racunati jer je nemaju) im ne da mira da s’ vremena na vrijeme ne progovore odje donoseci nam svoje lazi misleci da nam time zabijaju noz u srce,nesvjesni vjerovatno da mozda ni dolazak Narcisa na izvoru u dvorac Petrovica nije slucajan, obzirom na cinjenicu kako je taj isti Narcis i zavrsio.
    Irena,izlozen je do 16-tog mislim.Oglednite se i vi u Narcisu a onda sa ovakvim stavovima glavacke ne u vodu,nego u pijesak.Pozdravi nam porucnika.

  28. Iako nemam obicaj da polemisem sa onima kojima se ne dopadaju moji stavovi, a posebno ako na njih odgovaraju glupostima – Cetinjanku moram obavijestiti da je LSCG, nazalost moju a i brojnih pravih liberala, davno unistio Slavko Perovic. Inace, sigurno bih ga u posljednih nekoliko godina postojanja vodila bolje nego Slavko, Vesna, Helena, Doli, Aleksic i ostali likovi koji su yajedno sa Slavkom otisli u zaborav.

    Tito nije bio diktator, ili bolje reci jeste u mjeri u kojoj je to morao sa nama neporosvijecenim i umisljenim velicinama. I Perovic je bio diktatro u LSCG pa mu je zato i propao. SFRJ se raspala ne zbog Tita nego onih koji su ga naslijedili.
    I da vas sve podsjetim – ovdje je tema Tito, uz njega Slavko Perovic, a ne moja malenkost, Cetinjanka i ostali komentatori. Budimo civilizovani, pa makar bili i sa Cetinja.

  29. ….a to je cinjenica da je taj isti i na njihovu radost “upokojeni” LSCG ziv da zivlji ne moze biti,aktivan da aktivniji ne moze biti kroz srca svih ljudi koji se nalaze u ovom medjuprostoru izmedju zelje za zivotom dostojnim covjeka i svega onoga sto mu nudi ovo naopako i u zlo ogrezlo drustvo…..

    By: …. on June 11, 2010
    at 15:00

  30. Bicemo civilizovani i nazvati te pravim imenom:
    Ovco!
    Nijesi ni vrijedna daljeg komentara.I ovo ti je kompliment.

  31. Hmm…ovaj stepen glorifikovanja i pozitivnog tumacenja fenomena “Tito i Titovi dani” koji se pojavio u par komentara je blago receno shizofren.
    Citiram geny-a: ” Treba znati i milovati i kaznjavat,i a pogotovo kada su balkanski narodi u poitanju koji, moze se slobodno reci, u sebi nose nekakav pogresan kod koji nas ukupno tjera u grijeh svake vrste. S toga mislim da je ipak Tito znao kroz nase grijehove plivati i kormilariti onako kako je najbolje bilo za ukupan narod na citav prostoru u jednom datom vremenu.”
    Ovako rezonuje pola ljudi pored kojih sam odrastao i onda imaju obraza da traze promjene i to na bolje.
    Oh…da li ce se ovdje ikada ista promijeniti? :(

    Inace, zanimljiva knjiga od istog autora (Pero Simic) jeste i “Svetac i Magl

  32. Geny,
    uz duzno postovanje, ja se sa vama uopste ne slazem.
    Prvo sto kazete da je neprikosnovena cinjenica da nije lako vladati a istovremeno biti dobrica.
    Sta po vama znaci vladati?
    Zar demokratija nije sistem u kojem gradjani biraju svoje predstavnike u vlasti a ne “vladare”?
    Mozete li da zamislite uopste uredjeno drustvo u kojem ne dominiraju Britve?

    Treba znati milovati i kaznjavati,jer narod ima pogresan kod koji ga tjera u nekakav grijeh.
    Pokusavam da dokucim smisao vasih rijeci ali ne ide.

    Tito je znao kormilariti i plivati kako je bilo najbolje po taj isti narod.

    Istu ovu pricu danas ce vam ispricati bilo koji ostrasceni sdps fan za Mila Djukanovica ,a naslusala sam ih se na gomile.
    Zar vi ovdje ipak ne govorite o otvorenoj diktaturi?

    80% gradjana se ne da nije “zanimalo” za politiku,vec je bilo isprogramirano i nauceno da ne zna,i da ne smije da zna sta je politika, sto je takodje proizvod neceg sto se zove surova diktatura.Ruku na srce ta diktarura je bar imala neka svoja kakva takva pozitivna obiljezja,pa je razlikovala slojeve stanovnistva i nije se zivjelo lose kao danas.
    Spokoj se ogledao u tome sto ste (posluzicu se najpoznatijom pricom) mogli spavati na klupama po parkovima a da vam se ne desi nista lose,a jeste li smjeli reci dolje komunizam i Tito nijesi u pravu?
    Ili je po vama logican zivot u kojem jedete,disete,hodate a ne smijete javno izreci nijednu rijec?
    U cemu je onda razlika izmedju nas i bilo koje zivotinje koja pase na nekoj obliznjoj livadi?I one su site i zimi im se daje sijeno da ne krepaju,i tek ponekad bleknu,muknu iz cistog zadovoljstva.

    Na kraju zakljucujete da nema slobode i da nema idealne vladavine.

    Mozete li bar na tren da zamislite na celu ove drzave nekog ko voli jednako i sebe i ovaj narod?Nekog ko od 9-5 radi u njegovom interesu.Mozete li da zamislite proizvodjace koji ce zbog male otkupne cijene, kao svuda po Evropi izaci na ulicu i prosuti na hiljade litara mlijeka.Radnike koji ce za svoja prava izaci na tu istu ulicu,a da ih ne prati na stotine policajaca itd.itd da ne nabrajam.
    E bas sve ovo navedeno sto je u drugim zemljama normalno,ovdje upravo zbog komunisticke i toboze “postkomunisticke” diktature nije nikad bilo, i vasa prica je ujedno na neki nacin i proizvod nevjerice koju nosite u sebi,a posledica je nedostatka slobode prvo u vama,a onda dalje u drustvu.
    Ljudi na ovim prostorima su emotivno hendikepirani,upravo iz razloga sto e – motere u prevodu znaci pokrenuti, a ne stagnirati.Kljuc uspjeha,srece i slobode je izmedju ostalog i samomotivacija.Upravo komunizam vec sezdeset godina ubija tu ljudsku kvalitetu.
    Ponekad ne mogu cudu da se nacudim otkud ovoliko pesimizma i pronalazenja opravdanja za svako zlo u ovom narodu.

  33. zivac,

    Taj citat Vlada Dapcevica ima POTUNU potvrdu sa neocekivane strane. Cuveni udbas Jovo Kapa je godinama pricao da mu je Tito jednom rekao: “Zasto su Crnogorci tako nepouzdani?” Kapa se naravno slagao sa tom ocjenom obrazlazuci da su dobili sve: kuce, pare, moc, zene, raskos, vlast… a svejedno su “izdali”.

    Naravno Titova opaska i Kapina prica je u TOTALNOJ SUPROTNOSTI sa oficijelnom propagandom da se u partizane islo iz ideala. Ali ocigledno u intimnim krugovima ni Tito ni Kapa nijesu pominjali ideale. Za obojicu je bilo ocigledno neshvatljivo da neko moze imati dugi motiv u politci osim LICNOG INTERESA.

    Tu su Tito i Jovo na jako, jako slicni Slobu i Milu koji su opet jako, jako slicni Pasicu i Punisi Racicu.

  34. Gorane,

    Ovo sto ste rekli:
    “Da ne ispada da branim Broza zlocinac je i kad se ubuje jedan covjek.”

    Vrlo suptilno branjenje Tita.

    Tito je masovni ZLOCINAC. Kao Mao, Hitler, Franko, Staljin…

    Simiceva najveca greska je nedorecenost. Naravno za one koji znajau sto je bila velika Staljinova cistka 1937. i sto su ljudi ala Tito radili u Spaniji sve je jasno. Ali ocigledno mi smo u manjini. Vecina kao Vi ne razumije da ono sto Simic navodi nedvosmisleno pokazuje da je Tito bio Staljinov likvidator. Koji je neosporno bio vjest pa je prezivio kad mu je Staljin poslao ljude da ga njega samog likvidiraju.

  35. zdra’o bio moj dobri sale! sa zadovoljstvom citam tvoje tekstove. po mom skromnom misljenju ti si i dalje, prije svega, poeta.
    e pa ovaj tekst je za mene veliko razocarenje. i sa gledista stila a bogami i sa gledista sadrzaja.
    cekam tvoj novi tekst da odagna nezadovoljstvo ovim.

  36. Irena,

    Rijetko je neko tako arogantan kao Vi dok brani porijeklo i efekte kriptokomunisticke mafije. Ta arogancija mora dolaziti od kombinacije neinformisatosti i uvjerenja da ste svu pamet posisali.

    1.
    Sto je to u Slavkovom tekstu na nivo mahalskog ogovaranja?

    Da li Vam je poznato da najumjerenije procjene govore da je Tito odgovoran za smrt 200000 ljudi. Smjelije procjene govore o bitno vecoj cifri?

    Nazvati SMRT 200000 ljudi gluposcu nije pristojnost ni civilizovanost. To je umanjivanje smisla i znacaja Titovog zlocina. Narvno to radite da date prihvaljivo lice komunizmu, odnosno, jedinom legitimnom nasljedniku komunizma u Crnoj Gori, kriptokomunistickoj mafiji dvojca Milo Djukanovic i Misko Perovic Profiter.

    2.
    Da li Vam je poznato da je Tito dobio milijarde i milijarde dolara od Zapada koje je najvecim dijelom procerdao?

    Da li Vam je poznato da Jugoslavija nije postala dio Evropske zajednice prije trideset godina samo zahvaljujuci Titu, to jest njegovoj patoloskoj zelji da sacuva apsolutnu vlast i zivi u najvecoj raskosi?

    Da li Vam je poznato da su direktna posljediaca Titovog odbijanja da se pridruzi Zapadnoj Evropi godine kulturne i ekonoske stagnacije a potom krvavi rat i razaranje Jugoslavije?

    Sto je taj “veliki” drzavnik ostavio iza sebe? PUSTOS!

    Sve ovo su FAKTI a ne necije politicko misljenje ili politicka procjena.

    3.
    Velite da se “drzavnici”, pretpostavljam da mafijasa Mila Djukanovica ubrajate u njih, nikad nijesu sjekirali sto ih takvi kao Slavko Perovic ne razumiju. Kladim se da nijesu. Koji se lopov ikad sjekirao sto posteni nije shvatio da “treba” krasti.

    Vidite Slavko Perovic ih je savrseno razumio. Nema tu nesto naraocito za razumjeti. Sve se svodi na pljacku i upropascavanja sopstvenog naroda za licnu korist.

    4.
    Velite da bi Vi bolje vodili LSCG od Slvaka Perovica. Posto se za Vas politicko umijece svodi na pljacku i unistavanje sopstvenoga naroda u cilju postizanja licne koristi, onda Vasa izjava ne cudi.

    Uvjeren sam da bi Vi dobro prodali LSCG rezimu, da bi imali puno licne koristi od toga. Da bi pokazli pravu “politicko umijece”. “Umijece” koje pokazuje svaki crnogorski kolaborator.

    Ko zana mozda bi bili “vjesti” kao vrhunski medju njima Misko Perovic Profiter. Cijelo vrijeme je bio integralni dio mafije a do nedavno je vecina u Crnoj Gori mislila da je opozicija rezimu Mila Djukanovica.

    Bio je “mudar” kao pravi Euklid i Njutn, cak sto vise kao NAJBOLJI Titov djak. Doduse malo cudi kao tako mudar ne uspje da sakrije da je najobicnija LOPUZA!

  37. Gordana,
    mislim da ste iz prica djeda admirala sigurno saznali vise istina o vremenu u kojem je SVIMA bilo bolje i ako smatram da i Vas otac liberal nema razloga da kaze, da nije bilo casno zivjeti sa Titom. Ne dajte da Vas zbunjuju, nijesu svi komunisti bili zlocesti, bas kao sto ni svi liberali nijesu sveci.I djavo iz Biblije izvlaci ono sto mu najvise odgovara.

  38. Tito odgovoran za smrt 200000 ljudi — to apsolutno nije tacno
    Tito dobio milijarde i milijarde dolara od Zapada – to je donekle istina
    “veliki” drzavnik ostavio iza sebe? PUSTOS!- ne bih bas rekao
    Jugoslavija nije postala dio Evropske zajednice prije trideset godina samo zahvaljujuci Titu- apsolutno netacno

    da je Tito primjer klasicnog diktatora to je istina i da je socijalisticki sistem u jugoslaviji bio lazni i jedna najobicnija diktatura i to je istina

  39. Evo, samo sam čekao kad će počet da se ređaju branioci ’lika i djela’, pa da prionem! Dakle, kao što je u ovoj zemlji sve (sasvim namjerno) neozbiljno, tako ni priča o Titu nije ni ’mogla’ biti otvorena na nekom javnom i faktografskom nivou. Između ostalog, zato što bi demaskirala karakter aktuelnog režima, koji se ’udžemperio’ da bi popravljao tu istu Titovu ’ideologiju’ – koja glasi – Uzurpiraj vlast, i to apsolutno, skloni, ubij svakog ko ti smeta, a u njihovoj ’popravljenoj’ AB varijanti, i sa dodatkom – ’baš sve resurse i državna bogatstva prelij u svoj lični džep’! Nijedna druga ’ideološka’ matrica, koja je do te mjere razvila apsolutistički mehanizam vladanja, koji podrazumijeva političko jednoumlje, a preferira nasilje kao metod održanja na vlasti – nije mogla izroditi ništa drugo – do AB revolucionare! I tako nam se ’izrodiše’ oni, kao prirodni nastavak jedne primitivne antihumane ’ideologije’, koja je već decenijama ranije, i prije Tita, prouzročila milione smrti! I zašto sada mnogi od vas s nekom sentimentalnošću gledate na Titov period? Zato što je njegova ideologija ’ja sam Bog’, a kroz komunističko-socijalističko-samoupravnu metodiku (koja mu je kao takva – apsolutna, i bespogovorna, jedina mogla obezbijediti dostizanje ovoga cilja!), iz nekog razloga sjajno nalegla na primitivni društveni ambijent, posebno u CG i Srbiji, pa je Tito zapravo uzurpirao narod kojemu je uzurpacija bila prirodno stanje! (Ovo je dobro mjesto da se zapitamo zašto npr. u Britaniji nikada nijesu zaživjeli ni komunizam, ni fašizam!)
    I tako, i danas i sada imamo situaciju da se na ovaj period, u ogromnom broju slučajeva, ne gleda bar kao na ’šarenu lažu’ (koja je i Rumunjku Hertu Miler, Nobelovku, svojevremeno zavarala o generalnoj, sistemskoj pokvarenosti komunizma, pored Čaušeskua, dok je sa ’zavišću gledala preko granice na SFRJ’!), nego se, zbog apsolutne slučajnosti u Titovom sklopu ličnosti – želje da se afirmiše i kao socijalni dobrotvor (njegova očigledno pravilna procjena u cilju učvršćivanja svoje neprikosnovenosti!), na ovaj period gleda kao na period blagostanja!
    A đe je tu sloboda? Treba li ovome narodu sloboda? Je li mu ikad falila? A vazda su pjevali o slobodi, a nikad je nijesu zaista željeli! Samo bi išćerali strane, a sebi posjeli ’domaće okupatore’; trenuci stvarne slobode bili su za njih neprepoznatljivi, ako ih je i bilo! I danas je tako! Zato je nema – narod je ne želi, ne prepoznaje! Nije je želio ni u vrijeme Tita, nije znao da vidi da je nema, nije bio zainteresovan…sve dok niko nije kucao na njihova vrata…, totalno odsustvo duha i solidarnosti, baš kao i danas! A je li sloboda bila što smo imali pasoš s kojim smo mogli putovat, i slušat rok muziku, i nosit farmerke, ali isključivo ako nam je Tito bio na usnama? Ne bih rekao! To bi mogli i majmuni da rade, a bez prava na slobodnu riječ. Prava smo imali samo onoliko koliko nam se dodijeli (i to kako ko), ali nekog vida ‘slobode’ – bez Tita, nije bilo! A jesmo li se ikada pitali o sebi (a što je ugaoni kamen svih ostalih sloboda)? Nikada! Nijesmo ni poslije njega, a nećemo ni ubuduće, ako se ne suočimo sa svojim stravičnim lobotomiranim sirovim mozgovima, civilizacijskim i kulturološkim zaostacima, izazvanim ovim lobotomijama, i zapnemo za svoju slobodu bar onako kako to radi neki seljak iz zadnjeg alpskog sela u Švajcarskoj! A vama je, mnogima, ’teško’ čak i da se suočite s mrtvim diktatorom! E, pa viđite onda, đe smo mi! U tri……

  40. Ucite li te marifetluke u kampu za mlade SDP-ovce…

  41. Marko,

    1.
    Broj ljudi koje je Tito ubio nije lako ustanoviti. Godinama su se prikrilali njegovi zlocini a ne rijetko su i pripsivani drugima. Cifra koju sam ja iznio je gotovo sigurno premala. Ovom prilikom cu navesti izjavu americkog predsjednika Trumana na sastanku sa vidjenim americkim biznismenima iz aprila 1948. Truman je rekao da je Tito ubio (murdered) vise od 400000 hiljada ljudi prije nego je ucvrstio svoju diktaturu. Truman je mogao samo reci sto je bila americka procjena.

    U godinama koje su uslijedile Amerikanci nijesu nista ucinjeli da se Titovi zlocini rasvijetle jer im je postao saveznik.

    2.
    Nikad nijesam nasao sveobuhvatni pregled Zapadne pomoci Titu niti kolika je bila mjereno u odnosu na BNP Jugoslavije. I to je jedna od strogo cuvanih tajni. Zna se da se radi o milijardama dolara i da je Jugoslavija bila najvise pomagana zemlja poslije Izraela.

    3.
    Iza odvajanja od Staljina Jugoslavija je obilato pomognuta od Zapada. Konacni cilj Zapada je bila potpuna integracija Jugoslavije u ekonomski i odbrambeni sistem Zapadne Evrope. Da nije Staljin umro 1953. to bi skoro sigurno zavrsilo tako. Djilas je trebao da pripremi ideoloski taj zakret. Pao je kad je postalo jasno da Tito nece tim putem. Da se krenulo tim putem 1953. do 1980. bi Jugoslavija sigurno bila u Evropi.

    Dva su razloga zasto se to nije desilo i poslije Staljinove smrti.

    Prvo, Titovo protivljenje da se prikljuci Zapadu. Time bi neminovno izgubio apsulutnu vlast i privilegije. Moguce da se bojao da bi na kraju odgovaro za svoje zlocine. Strah od Staljina sto je bio glavni motiv za prikljucivanje u Titovim ocima je bio otpao.

    Drugo, u izmijenjenim okolnostima Amerikanci su nasli nacina da im Tito bude korisniji izvan Zapadno evropske alijanse nego u njoj. Amerikanci su brinuli o svojim nacionalnim interesima, sto je potpuno normalno. Tito o svojim licnim interesima. O interesima gradjana Jugoslavije nije imao ko da brine.

    4.
    Iza Tita su ostali: ekonomska stagancija i nazadovanje, Milosevic, ratovi, Djukanovic. Pustos nije preteska rijec.

  42. A kako to da baš mi imamo ovakav usud? S ovakvim diktatorima? Faktor sreće? Možda donekle, ali vjerovatno prvenstveno zbog toga što,iz raznoraznih razloga, imamo maloljetni, socijalno nezreo i neodgovoran narod sa sindromom ’strogog, ali pravednog oca’.
    Žrtvu, naravno, ne možemo izjednačit s nasilnikom, ali ako ’žrtva’ nasilnika smatra ’strogim, ali pravednim’, e onda imamo problem! Kakve to sad veze ima s Titom, ili Milom? Strašne, a sa narodom našim, posebno! Sintagma ’strog, ali pravedan otac’, koja u patrijarhalnom riječniku zapravo samo krije nasilnika, smišljena je (od strane samih očeva, naravno!) kako bi se njome stvorio osjećaj zaštićenosti i reda, a tatu-despota predstavila normom i uzorom!
    I tako je ova sintagma je kroz vjekove neometano oblikovala društvene svjetonazore u CG, pa smo tako čak i u 21.-om vijeku naslijedili jedan maloljetan narod, koji i dalje voli nekog svog ’tatu’, koji će rado našamarati komšijsko dijete, ako ‘dira njegovog malog’, ali će taj isti ’tata’ svom malom bubrege izbit ako ’tatu’ samo krivo pogleda! A ’mali’ ni ne zna što je sloboda ili pravda liše onoga što mu ’tata’ kaže, mali misli da je zaštićen, dok se tata iživljava, i sve dok ’tati’ jednog dana ne prekipi, pa ga sastavi sa zemljom! Humoristično? Nimalo; nažalost, ovako nam ljudi žive i porodični, ali i društveni život. Nama i sijede glave vole da žive pod ovakvim ’tatom’, da bude tu, pa da ne moraju da odgovaraju za svoje postupke, niti da preuzimaju život u svoje ruke, ’zaštićeni’, bez slobode mogu vazda da budu đeca čiji ’tata’ ima tek nekoliko zahtjeva (između ostalog – nemaš pravo glasa, ni mišljenja, slušaj bespogovorno, obožavaj me i hvali, a ja ću ti dat štanglu čokolade iza večere!) I, šta? Kako sad razdrmati taj narod uljuljkan u ovome socijalno-infantilnom košmaru? Tako što ćemo ih drmusat, zalivat ladnom vodom, i raskrinkavati ’tate-nasilnike’, ’tate-silovatelje’, ’tate-prevarante i lopove’, ’tate-ubice i zločince’! I, naravno, nekako im pokušat objasnit da ’štangla čogolade iza večere’ može biti životni cilj djetetu od tri godine, ali ne i odraslom čovjeku, koji ima makar jedan kičmeni pršljen! A evo, ni štangle čokolade, koju su s Titom dobijali,i na koju su se pozivali, više nema, sad im je domet ’ da preživim do poslije večere’! I na to se danas svode sve ljepote i mogućnosti ovoga svijeta i života, i zato se ne čuje vapaj za slobodom – u malenoj, prelijepoj Crnoj Gori! Prestrašno da se ne bi mijenjalo, i na tome moramo radit svakoga dana!

  43. Mozda ovo nije lijepo reci, ali je istina da su Crnogorci bili najveci slugani Josipa Broza Tita.

  44. Apostat,
    Ne cini mi se da sam nikoga sa svojim misljenjem vrijedjao i ne vidim razlog da me ti zbog moje slobodne promisli nazivas sizofrenicarem. To nije lijepo. Jer ja takodje zbog tvog nacina na koji razmisljas mogu te nazvati i stereoitipnim belebetalom ili copycut-om, jer papagajski ponavljas sve ono sto sto su pricali svi politicari koji su se dograbili vlasti poslednjih 20 god.
    Mislim da je nakon toliko god. prica o tome da je sfrj i i njen lider bio jedan nestasko nestasni i zlikovac sada potppuno deplasirana i nepotrebna i da je nadmasila samu sebe, jer nas sve ukupno stvarnost demantuje na najvolsebniji moguci nacin i na svakom cm2 nase male i nezavisne zemljice. Ta prica o nakaradnosti SFRJ i Titove politike ne sluzi nicemu nego li samome opravdanju za novonastalu realnost. A to su politike koje su nastale nakon nje, jer, zaboga posto Tito nije bio dobrica nego jedan zlikovac tako su po defaultu nastale i nove jos zlikovacvkije vlasti. Ma nije nego!! Ljudi nemojmo se zamajavati takvim glupostima. To jednostavno nije tacno. Fukara je dosla na vlast i izfukarisala narod, jer kaze se da je i ludilo zarazno.

  45. @…

    Sto se tice nacina vladanja, ne mislim da se monogo cega promjernilo u poslednjih dvije hiljade godina. Nacin je uglavnom svuda slican. Kao i prilikom kuvanja nekog jela. Neki kuvar ce skuvati ovako, Jemi Oliver onako, a Sir Oliver kako zna. Oni koji jedu pojesce sve i nece znati ko je od ove trojice bio kuvar ;). Dakle, ja nisam taj koji ce opravdati vladavinu jedne dekadentne politike kakva je dps ali necu ni po svaku cijenu napadati i kriviti Tita zato sto smo danas dobili DPS. Ne zelim takvu vrstu opravdanja. Da je narod fukarski to mi je odavno jasno, jer se ne bi desavali toliki zlocini u II sv.ratu i opet kasnije u bosni i hrvatskoj. S toga znam i to da je Tito bio pogodio formulu kja je mogla drzati tolike problematicne narode na okupu i da oni istovremeno i budu prilicno zadovoljni jedni drugima.
    Da nema slobode u njenom idealnom smislu nema je, ona postoji samo kao ljudska teznja ka njenom uspostavljanju. Ona se moze mozda desiti u jednom savrsenom anrhistickom univerzumu, a to ce samo po sebi znaciti i znacajan nivo ljudske svijesti koji mi sada ne mozemo ni pojmiti.

    Ja nisam nimalo pesimista, jer ne razmisljam na onaj nacin na koji vi vidite stvar. Zivot posmatram u vise nego dvije dimenzije i veoma sam radostan zbog toga jer me to drzi budnim.

  46. Ima dosta (poznatih) istina u tekstu.
    Ali sveukupno gledano, predstavlja razocarenje svojom povrsnoscu. Jugoslavija Titovog doba je bila najbolja od svih mogucih Jugoslavija. U tih 40-tak godina desio se jedinstveni fenomen da narod ima bolju vlast nego sto je zasluzuje. Poredjenje Tita i nepomenika je neukusno.
    Tito je stvarao, ovi razaraju. Diktator – da, ali vegetarijanski.

  47. Ko se jos sjeca kad je Britva najavljivao da se raspise referendum o tome dali uvoditi visestranacje ili ne ?

    Demokratski, no sto !!

    Posto je vrijeme neumitno gazilo, od referenduma se odustalo ali mene je uvijek kopkalo to, kako bi se nas narod izjasnio.

    Naravno, ovo je samo bilo retoricki. Zar iko sumnja da bi narod koji je u 50000 tjelesa dosao da da podrsku Zirinovskom izabrao pravu stvar?

  48. Nikola Medin,

    Nijesu Crnogorci bili samo najveci slugani Tita negi i svih njegovih nasljednika. Sjetite se Suvarevog:

    “Crnogorsko rukovodstvo je najpuslusnije.”

    Svojim sluganstvom oni su brnili pozicije i privilegije.

  49. Geny,
    Ako sam Vas uvrijedio sa ovim karakterisanjem (shizofreni), izvinjavam se. Mozda je to preteska kvalifikacija, ali to jeste moje misljenje i odrednica za nacin razmisljanja koji Vi gajite. I ne samo vi nego gomila ljudi na ovim prostorima. U svakom slucaju, mozda sam ja blebetalo i copycut, ali ono sto ponavljam i pricam jeste ono sto je jako ocigledno vec dvadeset godina i to kao posledica te Titove umjesnosti vladanja (o onima pre njega sada nije rec).

    Citiram vas opet: “S toga znam i to da je Tito bio pogodio formulu kja je mogla drzati tolike problematicne narode na okupu i da oni istovremeno i budu prilicno zadovoljni jedni drugima.”
    Moglo bi se reci da ste u pravu, u prvom dijelu vase recenice. Drzao ih je na okupu.
    Koliko je to bilo uspjesno i koliko su medjusobno nasi narodi bili zadovoljni, najbolje se vidi danas.
    Nego, nije bilo ni ocekivati nista bolje od covjeka koji je poceo sa politickom platformom razbijanja Jugoslavije, zatim je potpuno centralizovao, a na kraju je krug zatvorio i ostvario svoju prvobitnu zamisao. Sve zarad svoje licne nezajazljivosti za apsolutnom vlascu. Jednu od retkih sansu da ta zemlja stvarno postane nesto sto bi danas rekli “razvijen svijet” on je prokockao potpuno svjesno 50-tih godina XX vijeka.
    Eto, ponavljam ono sto su hiljade drugih pisale i prezvakale. Moje “dvije dimenzije” mi ne dozvoljavaju izgleda da obuhvatim vasu stvarnost.

    Elem, postoji u ovom Vasem poslednjem postu i nesto sa cime se potpuno slazem. Citiram: ” Da nema slobode u njenom idealnom smislu nema je, ona postoji samo kao ljudska teznja ka njenom uspostavljanju.”

    Nepostojanje slobode u idealnom smislu u ipak nije razlog da neke “konstruisane” slobode smatramo nepromjenjivim.

    Pozdrav

  50. Vicko,

    Sto ocete reci? Da Tito nije bio masovni ubica? Da je Havel oprostio Staljinova masovna ubistva? Da treba cutati o komunistickim zlocinima? Da treba cutati o kriptokomunistickoj pljacki?

    Tekst Slavka Perovica nije antikomunisticki. On ne smatra marksisicko tumacenje istorije i ekonomije djavoljskim. Naravno ono nije sveta knjiga ali u toj analizi ima dosta istine.

    Pogledajte ranije postove. Slavko Perovic je apsolutno uvjeren da je medju komunistima bilo mnogo idealista. Ljudi koji su iskreno posli da mijenjaju svijet na bolje i nesibicno dali zivote u toj borbi.

    Ali njih su vodili sebicni kriminalci sa Titom na celu. I kako je vrijem odmicalo idealisti su otpadali iz komunistickog pokreta ostala je samo banada. Koja je dozivjla svoje ovaplocenje u likovima Mila Djukanovica i Miska Perovica.

  51. catch22,

    Titova je laz da je njegova Jugoslavija bila najbolja od svih mogucih Jugoslavija. Time je on opravdavao svoju licnu vlast i ekstravaganciju. Engleska kraljevska kuca je bila zapanjena raskosi koja vlada na Brionima.

    Titova Jugoslavija je zivjela od americkog finansijskog DOPINGA.

    Umjeto da se te pare pametno uloze i iskoriste za dugorocni razvoj i transmormaciju ka Evropi, iskoristene su za finansiranje masovnog policijsko represivnog aparata koji je bio okosnica Titove vlasti.

    Umjesto da se Jugoslavija demokratizuje i da se nadje trajni koncenzus medju jugoslovenskim narodima on je pucikao Srbe na Hrvate i Hrvate na Srbe u prvom redu. A onda se predstavljao kao SPASITELJ.

    Najveca vrrijednost Pera Simica je sto proba da to prevazidje.

    I ne zaboravite Tito nije ima nikakve iluzije sto ostavlja. Imate dva svjedocansta. Tempovo, koje kaze da mu je Tito rekao da Jugoslavija NE POSTOJI. Isto kaze mislim Nora Belof. (Mrzi me da provjeravam.) Tito je stranoj delegaciji rakao: “Ma kakva Jugoslavija, to ne postoji!”

    Tito bio ekstremna prevarantska i zlocinacka bitanga !!!

  52. Mi,sto u Istri zivimo i sto smo Titovi postovaoci, ne slazemo se sa tim Vasim etiketama koje lijepite na ime velikana, kakav je bio Tito. Uzalud se trudite da ga ubijete u nasim srcima.

  53. Mi, sto u Istri zivimo, ne slazemo se sa Vasim etiketama koje lijepite na Titovo ime i ma koliko se trudili, u nasim srcima ga ne mozete ubiti.

    P.S. I za Vase zdravlje smo se Bogu molili. Tek toliko da moderator zna ako nas ponovo izbrise.

  54. Znate li da je u Italiju u Rim od 20 februara – 13 juna 2010 bila velika Karavadjova izlozba koju je posjetilo 400 000 ljudi.Kako je cjena karte od 7,5 do 10 eura prihod je tu negdje od 3-4 miliona eura.Posto je masa ljudi dosla narocito da vidi izlozbu iz inostranstva tj stranci napravili su dodadni prihod.Najmanje ih je bilo 50 000 a vjerovatno i vise.Neka je svaki potrosio u Rimu po 200 eura to je cifra od najmanje 10 000 000 Eura.

    Karavadjo radi i poslije smrti a ovi toboznji koji trebaju da rade nesto za ovaj narod ostavice nam samo dugove.

  55. Svako ko tvrdi da Tito nije bio diktator i ubica ima za to dva razloga:

    - utilitaristicki (onaj ko ogorceno brani vrijeme Titovog blagostanja je licno, ili njegova loza od ranije, bio dio tog lopovskog sistema i uzivao njegove blagodati)

    - propagandisticki (Slavko je sasvim dobro objasnio nakaradnu prirodu ex-Yu sistema koji datira od kraljevine Yu, pa se taj isti mracni sistem, po zakonu drustvene metamorfoze, pretvorio u efikasan diktatorski rezim, samo s tom novinom sto su komunisti jako vodili racuna kako dobro PROPAGANDOM indoktrinirati Yu narode, i da to sto imamo Tita je Bogom dato i da boljeg sistema na svijetu nema.
    Da je taj sistem bio savrseno programiran i duboko utkan u generacije je dokaz sto se opet nosi ta famozna stafeta od grupica “nostalgicara”dijela J.B. Tita.
    Licno smatram da nazadna priroda Balkana pocinje jos nazadnog azijsko-otomanskog sistema vrijednosti koji je bio prisutan 500 god, pa kad je prestao da postoji lako se pretvorio u lopovsko-banditske drustvene sisteme koje su izgradile sistem OBRAZAC koji je zadrzao u matrici princip VLADANJA i podcinjavanja onog drugog, bez iole sanse za budjenje gradjanske svijesti (samo se nacionalna svijest smatrala primatom), a onda kad je “dojezdio” komunizam, grupe Staljinovih bandita su na jos savremeniji nacin uspjevali da se uvuku u sve strukture drustva i , racunajuci da su imali odlicno funkcionalnu mafijasku metodologiju, postali su novi suptilan faktor porobljavanja uma.
    J.B Tito je od komunisticke skitnice samo sticajem pocetka II sv rata i pojave fasizma, se promovisao u drzavnika koristeci slabost i glupost vjekovima zatucanog balkanoidnog profila licnosti.

  56. Pogodih ja….SDP ali Hrvatski.
    Pozdrav i bez ljutnje.Ja sam rekao da je Tito OK za to vrijeme……Ali treba i moze bolje.Mi kao pioniri smo tada cekali neki konacni skok da budemo 100 posto kao zapad a ne neki spricer…ali to nije uslijedilo …kao sto nece uslijediti ni sa ovim danasnjim Titom u CRNOJ GORI…..

  57. Apostate,
    Ne, ne i ne, zivio sam u oba vremena, pa tako i znam da je Titovo vrijeme bilo “doba nevinosti” za nachin na koji zivimo danas. To prosto nije uporedivo. Nemoj biti indoktriniran, jer u svijetu stanovite stvarnosti kojoj svi mi pripadamo najcesci oblik borbe za opstanak, bilo koje vrste, jeste surovost. Ti mozda mozes misliti da nije tako ali opusti se i vidjeces da ces biti popan za dorucak ;) Tako je to prosto svuda.

    Odrednica da je Yugoslavija bila “vjestacka tvorevina” u smislu da je u njoj spakovano nespojivo (narodi koji se ne trpe) je sama po sebi besmislena i toliko izlizana da se gledati ne moze. Onda su sve drzave takve. Koliko naroda okuplja jedna Njemacka, Francuska, Italija, itd. Onda su i to vjestacke tvorevine jer i tamo imate narode koji se na oci vidjeti ne mogu ali postoji nachin na koji se drze na okupu.

    Usudio bih se reci cak i u onakvoj Jugoslaviji, nedemokratskoj i komunistickoj da je bilo vise slobode nego sto je imamo danas.
    Cime ti mjeris slobodu?
    Hajde pricaj nesto protiv Premijera na svom radnom mjestu otvoreno i vazno. Hajde kreni u sopstveni privatni biznis i bavi se njime, a da ne nemas zastitu dpsdp. Hajde budi individua ako smijes. Hajde pisi “nezgodne tesktove i knjige. Usudi se. U cemu je to razlika izmedju nekadasnjeg verbalnog delikta i nachina koji imas danas. Ja cu ti reci. Danas smijes pricati, jer ti je zakonom dozvoljeno ali ocekuj pucanj u glavu ili bejzbolku po kicmi. Je li to veca sloboda o kojoj ti pricas nego li ta sto smo je imali u SFRJ. Ista je stvar i svuda vjeruj mi niko i NIDJE se ne voli da se pricha protiv vlasti. Tako je uvjek bilo samo sto su danas perfidniji i suroviji u tzv demokratiji. Pa eto i da rizikujem da me smatras sizofrenicerem ponovo cu reci da je i u takvoj sfrj bilo vise slobode nego li sto je imamo danas u nasim malim i nezavsnim zemljicama ako ni zbog cega drugog, a onda zbog toga sto ako se nekome nije svidjalo da zivi u njoj mogao je otici bilo kuda sto mi nismo mogli cijelih 20 god.

  58. Dusanka,

    Ja ne lijepim etikete. Ja raspravljam argumentima.

    Znam da je nekome ko prvi put cuje za ovakve stvari, tesko, jako tesko i bolno da ih prihvati. Tako je bio i samnom. Zal za Jugoslavijom koja bi bila uredjena kao drzava ravnopravnih naroda i (kon)federalnih jedinica zivi u mom SRCU. I zivjece dok sam ziv. I ja sam vjerovao da je Tito htio takvu Jugoslaviju.

    Ali jednostavno argumenti i dokazi su NEUMOLJIVI. Tito je sve ucinio da do takve Jugoslavije ne dodje. To je ucinio iz NAJSEBICNIJIH razloga.

  59. Kad je u pitanju konkretno Crna Gora Tito je u bivsoj SFRJ najvise zla napravio samim crnogorcima, jer je kod njih dodatno izvukao najgore osobine tj. sto je bilo crno dodatno je zacrnio.
    Zasto?
    Svaki drugi stanovnik Golog Otoka je bio crnogorac izdat od strane nikog drugog do sopstvenog rodjaka,brata,kuma,prijatelja.
    Naravno, morala je uslijediti nagrada, jer se brat i kum ne izdaju za dzabanu.
    Na brojno stanje od svega 3% tadasnjeg ukupnog stanovnistva prosto nevjerovatno zvuci podatak da je svaki sesti general JNA i tadasnji diplomata takodje bio crnogorac.
    Naravno samo cete crnogorca cuti da daje izjave usput se ponoseci sa njima, kakvo je davalo ono staro pseto i ubica Jovo Kapicic, i njemu slicni.
    Taj duh se i danas bastini u Crnoj Gori.
    Crna Gora i danasnje stanje u njoj je dokaz da su nazalost Titovi najbolji djaci bili upravo crnogorci.
    I dok su se pocevsi od Slovenije do Makedonije na ovaj ili onaj nacin,nakon pada komunistickog rezima i raspada drzave dogodila u vecoj ili manjoj mjeri nacionalna pomirenja,dje ne treba posebno nabrajati slucaj Hrvatske,Srbije,Slovenije u Crnoj Gori nacional-komunisti jos uvijek jasu.Cak se i jedan Francisko Franko poklonio sjenima svojih palih protivnika,izgradivsi spomenik svima koji su poginuli boreci se za ovu ili onu ideju u Spaniji.
    Kod nas ce “pasja” groblja i dalje ostati “pasja” groblja , stoga ne cudi sto se danas svako onaj ko misli drugacije jedino u Crnoj Gori i dalje smatra “narodnim neprijateljem”.

  60. Geny,
    ja ne bih rekla da vi zivot posmatrate u vise nego dvije dimenzije,vec je ocigledno da ste po pririodi konfomista, sto je po meni jedna od najgorih mogucih varijanti za svakog pripadnika drustva u ovom momentu.
    Zgrazavam se svih oblika jadikovki u kojima se za sve nadje opravdanje.Nemamo slobodu zato sto sloboda sama po sebi ne postoji itd.itd a istovremeno imamo na stotine primjera slobodnih ljudi, i nacina kojima se do te iste slobode i dolazi.
    Vi mozda govorite o apsolutnoj slobodi,dok se ja osvrcem na onu mnogo jednostavniju unutrasnju, do koje se sigurno ne dolazi konformizmom.
    Ovaj tekst gore je paralela izmedju proslosti i sadasnjosti,i zalosno je sto ljudi i danas posle hiljada ispisanih stranica i nepobitnih cinjenica ne zele da prihvate da sloboda koju su tada uzivali nije bila prava sloboda.
    Bas kao sto ni prosjecni crnogorac dok god ima da riska sa svog malog budzetskog korita nece priznati da zivi u klasicnoj,mnogo puta do sad u svijetu vidjenoj diktaturi.
    Ima jedna meni mnogo simpaticna recenica kojom se sluze upravo oni zadrigli ostaci komunizma koji jos uvijek drze polozaje i svojim sluganstvom odrzavaju ovaj aparat zivim, a glasi:
    “Ne sjeci granu na kojoj sjedis.”
    Tako malo rijeci,a u njima bi se moglo sazeti svo prokletstvo koje se na taj nacin instalira u mozgove ljudi:dok im se daje zaposlenje,dok im se daje socijala,dok se upisuju na fakultete,dok im se obecavaju privilegije itd.itd.
    Upravo taj konformizam o kojem ja govorim za svoju posledicu ima stanje koje decenijama vlada na ovim prostorima.
    A upravo sinoc sam cula divnu pricu o jednoj intelektualki,dami koja je zbog nepristajanja na taj isti konformizam izbacena prije nekolika dana sa posla samo iz razloga sto je bila u pravu.
    Mislite li da se ta gospodja danas osjeca jadno?Ne.Vrlo je ponosna,a najvise iz razloga sto se i pored te cinjenice da je na pravdu Boga maltene osudjena a nevina je,konacno osjetila slobodnom.
    I da.
    Ono u sto sam svakim danom sve vise ubijedjena je da je ovoj drzavi pod hitno potreban neki vid matrijahata.
    Meni kao zeni dugo godina je tesko bilo priznati da zivim u svijetu kukavica, jer sam vaspitana u tipicno crnogorskoj patrijahalnoj porodici u kojoj je otac bio stub porodice,i muskost je sama po sebi nosila snagu i moc,ususkanost i oslonac za nas pripadnice njeznijeg pola.Odavno vidim da od toga nema nista i da su svi oko mene rodjaci,braca,prijatelji,kumovi,komsije u stvari obicna gomila kukavica koja nije u stanju ni da jebenom olovkom zaokruzi i kaze NE,izrabljivanju svojih zena,sestara,majki,prijateljica,a kamoli da nas na bilo koji drugi nacin zastiti od ovih zulumcara.
    Zato danas u Crnoj Gori pored izuzetno rijetkih i casnih ljudi ciji se glas cuje (a koji nazalost nijesu u jednom vremenu uspjeli privuci i na pomisao o slobodi te iste kukavice o kojima govorim) pricu o slobodi nose uglavnom zene.
    A da sam u pravu kao dokaz neka mi posluzi bar cinjenica da su te iste sluge,poltroni i jadovi poceli na sve strane u svojim kritikama da se potpisuju zenskim imenima.Upravo kao sto to gore ucinje Irena.
    Tako i treba,kotule na vidjelo crnogorci,u vecini slucajeva muskost je odavno diskutabilna.

  61. 1. ispade da je vise stradalo ljudi od titove ruke nego od samih nacista,ustasa nedicevaca zbog kojih se i poveo rat – prosto nedokazivo. cifra od 400 000 ubijenih ljudi bi sigurno izazvala novi evropski rat , cak ni najnoviji hrvatski proustaski izvori ne govore da je stradalo vise od 20 000 ljudi u blajburgu -ostataka ustaskih, cetnickih,pa i njemackih i ostalih fasistickih formacija i njihovih uzih porodica, da li je to tito mogao da sprijeci to ostaje pitanje-postavlja se pitanje i osvete-ti ljudi su poubijali 700 000 ljudi i djece u jasenovcu. politicke likvidacije su postojale u posleratnom beogradu, pa i u svim djelovima bivse jugoslavije – sigurno da je bilo puno nevinih, ali sigurno je bilo mnogo vise njemackih saradnika profitera i izdajnika.

    2. jugoslavija je bila obilato pomognuta od zapada – ta teza stoji donekle naravno da smo se zaduzivali MMF-u sigurno nista manje od ostalih zemalja evrope- ali i jako ekonomski i privredno pomognuta od sssr. zasto su zapadne pare isle u odbranu to je valjda jasno.kasnije je to iskorisceno za uspostavu jake vojnopoliticke diktature .

    3.ono sto se ne smije zaboraviti je jaka narodna privrzenoost – goli otok,staljinu- sssr i komuistickoj ideologiji -zbog koje se u krajnjem krenulo u rat-dakle ideologiji socijalne jednakosti-
    nije bas tako tito mogao lako da se prikljuci zapadnom bloku-koji je u ocima naroda predstavljao situaciju u staroj kraljevini-jake klasne diferencijacije.

    4 -da je tito bio najobicniji diktator to stoji – ali sta bi mu se desilo da je za zivota prepustio vlast – mislim da ni cercil i de gol nisu bili manji apsolutisti pa bogami i diktatori. da se prikljucio zapadu nikada ne bi odgovarao za zlocine kao ni sto milo ne odgovara za svoje.covjek je bio jako pragmatican nikada nije puno vjerovao u jugoslaviju ..u jugoslaviju koja je sluzila i stvorena kao paravan zapadu prema germanskoj i ruskoj dominaciji

  62. e da ostao je onaj isti narod zaljubljen u diktatora pa je onda dosla njegova inkarnacija u milosevicu i do tri sina mila , sveta i momira … a onda smao mila —ali zato ne mozemo samo kriviti broza
    ali ostala je i industrija, putevi, gradovi ,mostovi, pruge i po prvi put i neki znaci gradskog drustva na cijim temeljima treba da se oforme ove drzave

  63. Ne morate vi da mislite u koliko dimenizja ja posmatram zivot, to nije uopste upitno, to znam ja i to je dovoljno. Sustina price se svodi na opet i opet, na nekakav idealizam i susto idealizovanje nachina zivota. Ja sa tog stanovista tvrdim da je zivot za vrijeme Broza bio jedan predivan ambijent u odnosu na stvarnost koju konzumiramo zadnih 20 god. I tvrdim da je za to potrebno bilo veliko umijece vladanja s obzoirom na date okolnosti, na narod sa kojim zivis i uporedjujuci sa stilom zivota u citavoj istocnoj evropi a mozda i zapadnoj.

    Sto se se tice zene u potpunosti se slazem sa vama. Ja sa najveci postovalac zene koji vi zamisliti mozete.

    Zahvalaan sasm na Vasim odogovorima, mi se u stavri zapravo negdje i razumijemo. Nisam ja neko ko je pomirljiv sa sadasnosccu, naprotiv, veomasam protiv mnogo chega ali o tome nekom drugom temom da ne sirimo…

  64. E tu dolazimo do onog zalosnog “koda” o kojem sam i ranije govorio, ta vrsta koda je zastupljena kod crnogoraca a i ostali narodi imaju svoju vrstu kodova, zbog svega toga i nije nas lako dovesti u red…

  65. Ja bi rekao IDS :)
    Pozdrav za Dušanku i sve Istrijane koje neobično mnogo volim.

  66. Kako god mislili, ovakve rasprave su zlata vrijedne. Treba sve da izađe na vidjelo, svaki dokument i istina i svačiji argumenti. A činjenica je da ne postoji jednostavno objašnjenje za to vrijeme (što je samo po sebi sumnjvo i prostiče iz mnoštva istorijskih laži i falsifikata) i da svi mi imamo nekakva podijeljena osjećanja koja vremenom, kako se istorijski udaljavamo od one jedine i stvarne domovine i ostajemo siročad i beskućnici u ovom ogromnom Evropskom haosu, postaju sve više sentimentalna, idilična, možda i nerealna. I koliko god sumnjivog, netačnog lažnog nam je ostavio taj sistem, istina je da istorijske procese i ličnosti treba posmatrati kroz opšti društveni i politički kontekst. Nedavno je na DNMN bila dobra rasprava o tome da li CG uopšte može da bude normalna demokratska država. Da li danas ima potencijala za tako nešto i ako ne, kada ga realno možemo očekivati? Šta treba da se desi da bi došlo do promjene svijesti koja bi izrodila neke drugačije odnose, pa time i drugačiju politiku. Jer ako nam je pod Titom bilo loše, a kad nam je bilo dobro? Strašna istina je da nam nikad nije bilo dobro u istoriji i da se u zadnjih 600 godina ne zna kad nam je bilo gore! Zavisi koje parametre uzmemo kao relevantne.

    Isto tako bih volio kad bi ova rasprava otišla i na više sociološke nivoe, kad bi pokušali da odgovorimo na neka osnovna pitanja. Recimo šta to znači “dobro” u političko-drštvenim odnosima? Polako se mnoge stvari i dovode u pitanje, mnoge od onih u koje smo nekad vjerovali kao u svetinje i koje su nam bile aksiomi. Demokratija, na primjer. Pa i privatna svojina. Sami postulati kapitalizma. Jer svi znamo da je diktatura loša, da komunizam ne postoji, ali kakva je demokratija? Postoji li? I realno i teoretski pitam. Ili da pitam kao Žižek – da li postoji kapitalizam sa ljudskim licem? Ako taj današnji kapitalizam ubija nevine ljude iz bespilotnih letjelica, pritiskom na džoistik u Pentagonu, da li je onda i onaj Nobelovac iz Vašingtona makar isto tolika bitanga kao Tito? Ja bi rekao da je neuporedivo veća bitanga i zločinac. Ili šta reći za Buša, koji je iza sebe ostavio isti pustoš kao i Hitler? (samo malo dalje od svojih granica) Da je samo Staljinu bilo da ima sve mehanizme kontrole koje imaju današnji staljinisti. I toliko opšte prihvatanje takvog terora od strane normalnih, običnih ljudi…

    Sve u svemu, ispada da je uvjek isto, a da sam problem leži duboko u ljudskoj prirodi. “Mrtve duše” prije revolucije i “Majstor i Margarita” neposredno posle nje prikazuju gotovo identično stanje duše u Rusiji. A politika se samo kreće iz lošega u gore.

    Izvinjavam se ako sam se udaljio od teme.

  67. najgore titovo nasljedje su milioni ispranih glava

  68. Geny,

    Vase pisanje je maksimalno PERFIDNA odbrana Titovog komunizma, a Djukanovicev kriptokomunizam je njegov direktni i legitimni nastavak.

    U Vasem pisanju nema nista sizofreno. Ono je hladna kalkulacija kako da se razvodni diskusija i relativizuje ono za sto postoji mnostvo dokaza. Navescu najkarakteristicnije primjere.

    1.
    Nebitno je da li je Tito bio dobrica ili dobricina. Tito je bio krimilaca i masovni ubica. Kao sto rekoh na njegovu dusu lezi najmanje 200000 pripadnika njegovog naroda. Da ovom prilikom ne pominjem masakriranu elitu.

    Postoji mnogo ljudi za koje ne bih rekao da su dobricine a svejdno nijesu masovni ubice kao Tito.

    2.
    Velite da nidje vlast ne voli da bude kritikovana. To je tacno. Sto opet ne znaci da je svako ko ima vlast masovni ubica kao Tito.

    Necete valjda reci da su Vili Brant, Ulof Palme, Sarl De Gol… jednaki Titu, Staljinu, Franku, Maou…

    Naravno necete to reci jer mutite vodu. A voda se bolje muti poludorecenom i nedorecenom realtivizacijom nego dovodjenjem tih polumisli do logicnog zakljucka.

    3.
    Velite da je 80% gradjana moglo zivjeti u spokoju u bivsoj SFRJ. Ali ne kazete da je SVA Evropa mogla zivjeti u spokoju. Niti kazete da je to bilo vrijeme nevidjenog ekonomskog prosperiteta svuda u svijetu a pogotovo u Evropi. Niti pominjeta da je Tito dobio milijarde dolara pomoci od Zapada. I sto je najvaznije ne pominjete da je SFRJ, ta Titova tvorevina, jedina iskusila KRVAVI rat u Evropi po padu berlinskog zida.

    Da ne pomnijem finese koje Vi kao izuzetno upucen razumijete. Frankovu Spaniju su Amerikanci u mnogo cemu tretirali jednako kao Titovu Jugoslaviju. Njihova politicka strategija je bila vrlo slicna za Franka i Tita. Nikson je u paketu posjetio Jugoslaviju i Spaniju 1971. Odlucivala se sudbina dvije drzave po smrti Tita i Franka.

    Sto je to Franko imao da je Spanija bezbolno prosla demontintiranje fasizma a Tito nije imao pa je Jugoslavija u hropcu izdahnula? Sto mislite?

    4.
    Velite da je Tito danas nebitan. To, kad dolazi od nekoga upucenoga kao sto ste Vi, je MEGA laz. Milo Djukanovic stoji na Titovima ramenima. To je Titov rezim modifikovan u novim uslovima. Zlocinacka UDBA, koja se hvalila da je udarna pesnica revolucije, a bila je zapravo udarna pesnica Tita, je isto tako udarna pesnica kriptokomunisticke mafije Mila Djukanovica. Cak sto vise ta je udrana pesnica stvorila i Mila i njegovu mafiju.

    5.
    Cudno da Vi toliko napisate o Titu koji je danas navodno nebitan. Gubite li Vi rado vrijeme na NEBITNE stvari?

    Naravno znate da Tito ne samo da nije nebitan nego je ZADNJA linija odbrane mafije Mila Djukanovica. To ide to te mjere da ispravno procjenjujete da je za Mila bolje da BRANITE Tita i usput GLUMITE da ste protiv Mila. Prosudjujete da je tako lakse mozete braniti Tita, da bi Vam mnogo teze bilo da branite skupa i Mila i Tita. A za Mila je najvaznije odbraniti Tita.

    6.
    Totalna je laz da je Tito kormilario kako je bilo nabolje za narod. On je kormilario kako je bilo najbolje za njega i njegovu udranu pesnicu. A najveca OPASNOST za njiga je bila upravo dogovor naroda MIMO njega. Zato je taj dogovor valjalo na svaki nacin sprijeciti i dugorocno ostaviti nerijeseni prblem koji je lako bilo potpaliti.

    Najveca vrijednost Simiceve knjige je upravo otkrivanje te Titove prevare. Ocigledno je da i u Beogradu i u Zagrebu raste raspolozenje u tom smjeru pa je knjiga jednako dobro docekana u obadvije sredine. Pocinje da se shvata da je za Tita, da bi ostao na vlast, bilo presudno da sebe prikaze kao jedinog garantora mira izmedju Srba i Hrvata. A da bi mogao to prikazati drzao je Srbe i Hrvate u stanju latentnog sukoba.

  69. Intet Glemt,

    1.
    Kapitalizam sa ljudskim licem je moguc ali samo ako drzava igra zanacajnu ulogu u njegovoj regulaciji.

    2.
    U politici, kao i u zivotu, postoje samo nijanse sivoga. Svejedno postoje tako tamne nijanse sivoga da ih slobodno mozemo zvati crnim i tako svijtle nijanse da ih mozemo zvati bijelim.

    Vrlo cesto oni koji pripadaju najtamnijim nijansama sivoga vole reci da nista nje crno ili bijelo nego je sve sivo.

    3.
    Nijedna politcka akcija se ne moze suditi izvan konteksta u kojem je donesena. Kontekst u kojem je Tito vodio politiku je godinama iskrivljavan. Tito je imao bezbroj sansi da potpuno bezbolno uvede Jugoslaviju u Evropu. On je svjesno, za svoj interes, izabrao da ostane komunisticki diktator. To u Evropi ne bi bilo moguce.

    Ali godinama su ljudi u Jugoslaviji bili indoktrinirani da je Titov srednji put bila posobna mudrost kojom je on narocito zaduzio Jugoslovene. “Srednji put” je bio ostanak na vlast po svaku cijenu sa ostavljanje nekoliko politickih bombi sa upaljenim fitiljima u trenutku smrti.

  70. Marko,

    Najgore Titovo nasljedje su stotine hiljada pobijenih ljudi, masakrirana elita, ostavljena zemlja u eknomskom i politickom haosu. Sve je to Tito napravio iz najsebicnijih pobuda.

  71. ne znam zasto potencirate tu brojku od 200 000
    da li postoji neka zapadnjacka propaganda o preuvelicavanju zlocina komunistickih vodja / danas je staljin proglasen vecim zlikovcem od hitlera

  72. Pa do kad cemo pisati o Titu. Uradio sto je uradio. Stavio pionirima marame koji nam i danas sole pamet. Ovo je 21 vijek i daj da malo gledamo naprijed , ovako se samo vracamo unazad i nikako da grenemo naprijed. Zaista svi pokusavaju da nam isperu ovo mloa mozga sto nam je ostalo nakon dnevnika RTCG 1 svih ovih godina. Pero Simic i ostali pisu, Tito je dio istorije i daj da tako i ostane, ma kakva ta istorija bila. Ako nastavimo ovako pa Zambija ce imati vise duha i svijesti od nas ! Uzdignimo se iznad istorije i proslosti i pocnimo uziati u 21 vijeku. pobogu ljudi!!!

  73. Marko,

    Zato sto je 200.000 NAJMANJA moguca procjena.

    Trumanovih preko 400.000 su mozda pretjerani ali nijesu receni u propagandne svrhe. On to nije to rekao u govoru naciji da bi opravdao rat ili sankcije ili bilo sto takvo. On je to rekao na ZATVORENOJ sjednici biznis lidera. Na sjednici dje ih je informisao.

    Vasa nespremnost da se suocite sa cinjenicom da je Tito pobio stotine hiljada ljudi govori da ste i Vi jedan od onih koji istoriju, a samim tim i danasnjost, posmatrate kroz iskrivljenu prizmu komunisticke propagande. Vi volite reci isprana glava.

  74. mislim da i vi sami dobro znate da nije moguce da je toliko ljudi pobio to je prosto nemoguce-zasto to potencirate to vi najbolje znate

  75. budite objektivni

  76. Marko,

    Zasto ne bi bilo moguce?

    Nije valjda da mislite da je Titovoj udarnoj pesnica falilo metaka. Ili mozda da se Tito suzdrzavao zbog moralnih SKRUPULA. Ili mozda mislite da su ga Staljinovom komunistickom univerzitetu u hotelu Lux ucili da se tako ne postupa sa potencijalnim politickim protivnicima.

  77. -da vozovi nebi kasnili , musolini je povjesao 5, 6 , sluzbenika koji rade na zeljeznici i postavio da vise uzduz zeljeznicke pruge, i vozovi nijesu vise kasnili
    -kazu u komunistickoj rusiji nije bilo droge,..

    (BUDIMO OBJEKTIVNI)

    -kazu da u hitlerovoj njemackoj nije bilo kriminala

    a cijena toga
    -a tih godina u americi je cvjetao kriminal,
    u to vrijeme ako bih morao da biram izmedju minhena i chikaga ja bih izabrao chikago da zivim i radim
    —————————————————–
    marko,

    liberali slavka perovica su ljubitelji istine nama je draga i sveta istina istina ma kakva godj ona bila nama je najdraza.

    a cuh nedje i ovo
    istina nije uvijek revolucionarna.

    istina je istina
    laz je laz

  78. Fenix,

    Ne moze se naprijed dok se politicki ne pokpa Tito i njegovo nasljedje. I to ne sa pozicija cetnistva kako je u Slobovo vrijeme pokusano u Srbiji. Nego sa gradjanskih i opste ljudskih pozicija. Sa pozicija humanizma.

  79. Don Manuel,

    Iskljucivost je kao i crno bijeli TV ogranicen sopstvenim mogucnostima. U takovm stanju i vremenu zamrznut i nema mu mrdanja. Ta osobina ponekad zna biti i dobra kada karakter dolazi do izrazaja i kada je potrebna odredjena prodornost ka ostvarivanju svog cilja ali tada je kontrolisana pa i samog aktera podize na visi stupanj svijesti. U svakom drugom slucaju trebalo bi je nekakvim svojim napredovanjem i zreloscu na vrijeme kao kakav teret zbaciti sa sebe.

    Primjecujem da freneticno i taksativno dijelis lekcije i samare ljudima koji pokusavaju da raspravljaju o ovome na jedan konstruktivan i interesantan nachin. I neka to, nego pokusavas na volseban nachin da ih spustas na neki nivo koji gotovo pa da vrijedja inteligenciju, a istovremeno pokusavajuci sebe postaviti na neki visi.
    Primjecujem da fino baratash sa
    ARGUMENTOVANIM PRETPOSTAVKAMA.
    To je vrlo zanimljivo i o tome se toliko naslusah zadnjoh 20 godina, da je ta prica toliko deplasirana i da samu sebe sada konacno oporvagava istog trena kad se isprica. E, toliko je to labava, ta “argumentovana” prica.

    Ipak bih zamolio ukoliko je moguce ljude ne svrstavati i etikerati kao Perfidne pripadnike necega koji pokusavaju smisljeno da nekoga nesto, ispada po tvome prevare ili zavaraju, pa cak i da pripadaju nekim politickim pravcima. Nije rijec o tome, a i bzv je.

  80. ne ne ja ne govorim o tome
    nas danasnji zapadnjaci hoce da ubijede da nam je sad bolji zivot u demokratiji i da ce nam biti bolje EU nego u komunistickoj jugoslaviji – a danas je po svim pitanjima gore pa usudio bih se reci i po pitanjima slobode i same demokratije

  81. Ajte ljudi ne blesavite se. Ovo sto Slavko pise je, na zalost svih nas, susta istina. Svi tekstovi kojima mi je otkrio novu sliku prethodnog stoljeca uklapaju se u danasnjicu bivse Jugoslavije. Skrivanje dubine sukoba medju narodima sluzi da se sacuva mogucnost da se sukobi ponovo dese. Prvi put u zivotu mi se kockice slazu i to svaka na svoje mjesto. Slavkovo pisanje me je natjeralo da krenem u potragu za knjigama autora koji su o ovome pisali, ali koje su nekako bile daleko od mene. I sam osjecam da sam bio okruzen komunistickim lazima. Uvjek mi je bilo dovoljno da vidim lik i cujem samo jednu rijec Jova Kape, pa da osjetim duboko u sebi kako iza njega stoji neka uzasno mracna prica. Sila koje se i on sam plasi danas dok se svi prave kako je to vrijeme za nama i kako je ta sila nestala.

    Strasno je da se sad i ovdje prvi put o ovome pise na ovaj nacin, a posto je godinama bilo skrivano i izvrtano, onda nije ni cudo da mnogima izgleda kao nevjerovano. Razumijem sve koji imaju uzdrzanost u sebi i koji su na neki nacin ustuknuli pred cinjenicama. Da bi se prihvatila ova istina treba prvo prihvatiti da se o Titu lagalo godinama. Tito je imao podrsku sa svih strana da sabljom kreira javnost i skriva ono sto mu ne odgovara, a istice u prvi plan ono sto mu cuva vlast.

    Priznajem, i sam sam u pocetku bio uzdrzan, ali moramo biti hladne glave ako hocemo naprijed. Moramo sakupiti hrabrosti da se suocimo sa razlozima zasto nam je sadasnjost ovakva, a buducnost toliko neizvjesna. Takvima bih preporucio da se drze cinjenica. Kad uvide da je Slavkovo pisanje bazirano na suvoj istini bice im lakse shvatiti da su do sada vjerovali u komunisticke lazi. Duboko sam uvjeren da svi ovi tekstovi ocajnicki pokusavaju da nam pokazu jedini put u buducnost.

    Odavde se mnogo moze nauciti.

  82. Ne bih bas rekao da se Goli otok po monstruoznosti moze izjednacavati sa nacistickim logorima.

  83. Geny,

    1.
    Mozete da izaberet da diskutujete o bilo kojem periodu Titove politicke karijere. Kao na primjer:

    -Tito kao Staljinov likvidator 1937-1939.

    -Tito kao zlocinac tokom i iza rata

    -Sukob dva staljinista 1948.

    -Tito kao komunisticki diktator sa americkim parama.

    -Titovo odbijanje da se udje u Evropu da bi se sacuvala vlast.

    -Titovo nasljedje – zemlja politickih i ekonomskih bombi sa upaljenim fitiljem.

    -Zasto je Frankova Spanija transformisana bezbolno u demokratsku drzavu a Titova Jugoslavija umrla u najstrasnijem mukama.

    2.
    Isto tako mozete izabrati da diskutujete o Milu kao Titovom nasljedniku. Podsjeticu Vas da je:

    -Titova udrana pesnica (UDBA) stvorila mafijasa Mila Djukanovica.

    -Ista udarna pesnica je temelj vlasti Mila Djukanovica.

    -Transformacija Titove udrane pesnice u mafiju je LOGICAN razvojni put te organizacije.

    3.
    Rekao sa da je Vasa diskusija PERFIDNA odbrana Mila Djukanovica i kriptokomunistickih vlasdorzaca koji treba da ga naslijede. Oni se zovu ‘zdrave snage’. Ja Vas ne sprecavam da pobijete ono sto sam napisao. Vi nijeste napisali ni rijeci protiv. Iznad svega ne rekoste zasto se bavite Titom koji je po Vasem sudu nebitan.

    4.
    Ne dozvoljva da RELATIVIZUJETE cinjenice. Samim tim Vam ne dajem sansu da manipulisete. Jednom kad ste izubili mogucnost manipulacije nije Vam ostalo nista drugo do da moje pridrzavanje cinjenica nazovete iskljucivoscu.

    Ja diskutiujem argumentima a ne pretopostavkama. Da su pretpostavke u pitanju Vi bi lako izasli na kraj sa mnom.

  84. Don Manuel,

    Jesu pretpostvake ono sto vi pisete, sem neoborovih istorijskoh cinjenica kao sto su na primjer Titovo “Ne” Staljinu i slicni istorijski momenti koji su znacajno uticali na razvoj SFRJ. Mnoge druge stvari zapadaju u domen nagadjanja i pretpostavki, koje su mozda tacne, a mozda nisu. Recimo broj ljudi koje je Tito pobio. Ko je to prebrojao?? Slicna stvar kao i sa Jasenovcem – Srbi kazu da je 1700 000, a Hrvati 60000. I to nije samo nagadjanje vec namjerna prica, kako kome odgovara.
    Na svaku vasu tvrdnju ima odgovor, nemam uvjek, na zalost, vremena. Jer ja ne branim svoj stav, a da ne vjerujem u njega – to bi bilo lose. I ja cu prihvatiti vas stav onda kada mi pomognete da povjerujem u to.
    Pokusacu bar na nekoliko tih vaznijih stavki da vam dam odgovor koji bi vas mozda mogao zadovoljiti.

    -Previse ste, cini mi se, dali prostora da je navodno Milo logican slijed Titovog puta, a ja cu vam samo jednim pitanjem oboriti vasu teoriju.
    Zasto Milan Kucan nije Logican slijed Titovog puta?
    Vjerujte mi, Milo je logican slijed neceg drugog ciji korijeni leze mnogo prije nego li je iko sa ovih prostora i mislio da ce se Tito ikada pojaviti.

    -Nemam sjecanje o tome da sam rekao i insistirao na tome da je Tito nebitan…Ovo mi nije jasno

    -O broju tri iz vaseg zadnjeg odgovora necu da diskutujem, posto moje razmisljanje o ukupnoj CG politickoj sceni nema veze ni sa cim sto bi vama palo na pamet. Pa ako vam tako odgovara da mislite necu vam smetati, jer mi je to nevazno za diskusiju.
    -Silna Titova zaduzivanja i pare koje je dobijao, opet nagadjanja i tvrdnje vjecitih protivnika onoga sistema. Ono sto se zna sigrno, ostao je bio ukupan dug od nekih 16 milijardi dolara i zbog toga su bile probijane usi svakom gradjaninu da je to STRASNO. A danas samo Hrvatska duguje oko 60 miljardi itd. Zaduzivanje je normalna pojava u svim zemljama, pa je tako i USA cini mi se bila jos i u to vrijeme najzaduzenija zemlja svijeta.

    -cijeli svijet je bio prosperitetan u Titovo vrijeme pa smo u tom talasu srece, eto, tek tako i mi zaplivali.
    Pa nije to bash tako jednostavno Manuele. Koliko znam cijela istocna Evropa i treci svijet je grcao nista manje nego li danas. A Jugoslavija, upravo zbog svojih kako vi kazete “sarenih laza” a ja kazem ozbiljnih zakona i specificnog drustvenog uredjenja koje mnogi nazivaju i kapsoc, opsatajala je na zadovoljstvu velike vecine svojih gradjana. Ato znaci i na vjestini onoga ili onih koji su je vodili, koristeci kako prilike u okruzenju pa tako i usvijetu, jer politika nije samo, tek jedan odabrani put sa kojeg nema skretanja, vec “vjestina moguceg”.
    Sve ono sto se desavalo iza zavjese samo je stvar nagadjanja. Price bivsih saradnika, sobarica, doktora, kuvara u koje se ostavlja sloboda citaocu da vjeruje ili ne vjeruje. Odnosno bira u sto ce da vjeruje ili nece, pa tako onda sam sklapa neke kockice mozaika u koji na kraju moze povjerovati ako mu se svidja ili pomisli da je logican.

    -Ne znam zasto Franka uporedjujuete sa Titiom, oni pa gotovo da nemaju apsolutno nikakvih slicnosti, cak je Tito i ratovao protiv ovoga…Mislite da je nachin vladanja bio isti?
    I to je prozvoljam iskaz, jer cini mi se da vi po defaultu sve “velike diktatore” trpate zajedno. Nisam nikada cuo zvanicne izjave ozbiljnih politicara sa zapada koji na takav nachin i u tako losem kontekstu pricaju oTitu, sem od marginalaca, otpadnika i bivsih nekih funkcionera koji u osami zele skrenuti paznju na sebe, ili prodati kakvu knjigu.

    Milsim, o ovome se moze koliko hocete ali treba idzvojiti vremena za ovakve polemike…

  85. Civilizovano od magarca dami ne može glasiti “ovco”, nego naprosto, njakanje, magarče.

  86. prethodna poruka je za E.T.

  87. potpisujem, Irena

  88. Geny,

    1.
    Nije Tito reko ne Staljinu. To je jos jedna od lazi koje je Titova propagnada sirila.

    Staljin je REKAO ne Titu.

    2.
    Sa distance od sedamdest godina nije lako ustanoviti tacne zrtve. Cifra koju sam ja pomenuo je vise od duplo niza od Trumanove. Truman je rekao preko 400.000. I vise od tri puta manja od najvisih, totalno neosnovanih, spekulacija o 680.000 Titovih zrtava.

    Zerjavic i Kocovic su vrlo ozbiljnom naucnom, demografskom, metodom dosli do cifara od nesto preko 1.000.000 zrtava tokom rata i neposredno po ratu. Tokom sezdesetih godina u Jugoslaviji je isao projekt popisa zrtava rata. Uspjelo se popisati nesto manje od 700.000 zrtava. Onda su nalazi stavljeni u bunker. Cifra je je jednostavno bila debelo preniska za komunisticku propagandu.

    Vidite 1.000.000 procijenjenih demografskom metod minus 700.000 popisanih zrtva daje otprilike 300.000. Od tih 300.000 koji fale dobar dio je pobio Tito. Kao takve te se zrtve nijesu smjele popisati.

    KRIMINAL je da Titove zrtve nijesu studiozno proucavane.

    Bilo kako bilo radi se o stotinama hiljada UBIJENIH sto Vi niti poricete niti mozete poreci. Mozete samo relativizovati.

    3.
    U Crnoj Gori je Milo politicko unuce Titovo. Naravno politicki sin Titov je bio Slobo. U Crnoj Gori je komunizam bio UDBA i ostao UDBA. Slobov rezim je bio UDBA i Milov je UDBA.

    Nijeste NI POKUSALI da porecete da je Milovu mafiju stvorila UDBA.

    4.
    Komunizam je bio primamljiva ideja. Stotine hiljada ljudi su se pridruzili komunistaima iz najplemenitijih pobuda. Ali vodja komunista je bio krimilac koji je uspostavio kriterijume prikladne njenu samome. Idealisti, patriote i oni koji su prisli komunizmu zeleci da prave bolje drustvo su vremenom otpadali. To je bilo najizrazenije u rukovodsvu. Rukovodece pozicije su drzali najgori medju komunistima.

    Isto tako komunisti su imali monopol nad svime sto se desavalo u drustvu. Niko nije mogao djelovati izvan sistema. Ljudi koji su imali zelju i ambiciju da iskreno mijenjaju stvari nijesu imali druge nego da djeluju kroz sistem. Imate puno primjera. Uzmite srpske liberale pocetkom sedamdesetih. Da li su oni bili stvarno komunisti Titovog tipa, iako su se morali pretstavljati kao sljedbenici Titovog puta? Ni slucajno. Da su oni pobijedili Titova Jugoslavija bi prosla kao Frankova Spanija. Likvidarli su ih, ne fizicki jer u to vrijeme to nije bilo potrebno, PRAVI titoist, po Titovom nalogu naravno.

    Tu dolazimo do specificnosti Jugoslavije – sest republika. Osnovna je stvar da je Tita zanimala samo centralna vlast, to jest ono sto se desava u Beogradu. I crnogorske je komuniste samo zanimao Beograd. Ali slovenacke nije, slovenacke je zanimala Slovenija. Oni su shvatili da tako dugo dok ne prave probleme Titu u Beogradu, dok su njegov najpouzadniji partner u Beogradu mogu djelovati u Sloveniji znacajno drugacije. I djelovali su. Pod imenom titoisti naravno, jer je to bilo jedino dozvoljeno ime. Tome se valja dodati razlicita civlizacijska, gradjanska i kulturna tradicija Slovenije. U tom smislu Crna je Gora znatno zaostajala za Slovenijom 1941. A proporcinalno je ta vrlo slaba crnogorska gradjanska klasa mnogo vise stradala od komunista nego slovenacka.

    Komunizam u Sloveniji nije nikada poprimio istu formu kao u Crnoj Gori niti je ima isti sve-pustoseci efekt. Zato je bio moguc Kucan koji je jedan od onih koji se kroz sistem borio za patriotske i demokratske ciljeve. Kucan nije proizvod Titovog komunizma nego slovenacke tradicije i vjeste mimikrije.

    U Crnoj Gori je Milo jedini moguci proizvod komunizma. Da se razumijemo Ranko Krivokapic i Misko Perovic Profiter su ISTI samo manje hrabri i manje vjesti.

    Prije 30 godina ja sam vjerovao da medju Crnogorskim komunistima ima ljudi koji su slicni Kucanu. To je bila moja velika iluzija.

    5.
    Ovo su Vase rijeci:
    “Mislim da je nakon toliko god. prica o tome da je sfrj i i njen lider bio jedan nestasko nestasni i zlikovac sada potppuno deplasirana i nepotrebna i da je nadmasila samu sebe, jer nas sve ukupno stvarnost demantuje na najvolsebniji moguci nacin i na svakom cm2 nase male i nezavisne zemljice. Ta prica o nakaradnosti SFRJ i Titove politike ne sluzi nicemu nego li samome opravdanju za novonastalu realnost.”

    Kazete da je prica o Titu deplasirana i nepotreban! Ja sam to prepricao kao nebitna.

    6.
    Sto se tice para koje je Tito dobio od Zapada to valja podijeliti na dva perioda. U prvom, tokom pedesetih, Tito je dobio nevjerovatnu pomoc od Zapada. Samo od Amerike je to bilo 1.5 milijardi dolara do 1958. Amerika je jedino Izrael vise pomagala nego Jugoslaviju. Te pare je Tito potrosi na ucvrscenje licne vlasti i prestiza.

    U drugom periodu je dobijao kredite. S vremenom sve manje i manje povoljne. Kad je doslo vrijeme da ih otplacuje Tito je umro. Njegovim nasljednicima je ostalo da se nose sa katastrofalnom ekonomskom situacijom i sprovode stabilizaciju. To je bila samo jedna od bombi sa upaljenim fitiljom koje je Tito ostavio.

    7.
    Period od 1950. do 1974. je period najveceg ekonomskog prosperiteta pogotovo u Evropi, plus americka pomoc, plus preko milion gastarbajtera. I da Tito nije htio da bude diktator Jugoslavija bi bila danas integrisana sa Evropom sa standardom vjerovatno iznad Spanije a iza Italije.

    8.
    Politika jeste vjestina moguceg. To nije sporno. Pitanje je sto je cilj. Licna dikatatura ili dobro naroda? Titu je mnogo LAKSE bilo da pridje Zapadu 1953. nego da izabere ‘treci put’. On je izabrao tezi put, bio je vjest, koji je povoljan za njegovu licnu vlast a katastrofalan za narod.

    Ovdje niko ne pise sto su rekle sobarice. Nego sto govore pouzadani izvori. Ne malim dijelom sluzbeni diplomatski izvori Amerike.

    9.
    Franka i Tita uporedjujem jer su Amerkanci cijelo vrijeme imali slicnu, u pojedinim periodima identicnu, politiku za njih dvojicu. Ponavljam Nikson je otisao da u paketu sredi stvari sa Spanijom i Jugoslavijom. Dva proamericka diktatora je trebalo zamijeniti necim novim. U Spaniji su reforme nastavljene sto ce dovesti do relativno brze i bezbolne demokratizacije iza Frankove smrti. To su napravili ljudi iz Frankovog rezima. Iznad svega Soarez. U Jugoslaviji su reformisti politicki likvidirani.

    10.
    Trpam diktatatore sa diktatorima a demokratske politicare sa demokratskim politicarima. Sto opet ne znaci da ne pravim razliku izmedju diktatora. Tito nije bio obicni diktator. On je bio masovni ubica. To je jedna od slicnosti njega i Franka. I da se razumijemo mene je Frankova ideologija apsolutno neprihvaljiva. Ja sam u svemu protivnik falagizma i slicnih ideologija. Ne mogu podnijeti ni demokratski ekvivalent falagizama.

    Ali demoktaski ekvivalent komunizma je mene i te kako prihvaljiv. Titova praksa nije imala veze sa njegovom ideologijom. Kako je Tito rekao Jovu Kapi: ” Zasto su Crnogorci tako nepouzdani. Dao sam im sve. Privilegije, vlast, pozicije…” Tito misli na informbirovce. Ni jednom rijecju ne pominje IDEALE. Kad se islo u partizne nije se islo da bi se uselilo u vile na Dedinju. Bar idelisti nijesu isli iz tih pobuda. Ali idelisti su izginuli. Tito je vaspitao prezivjele. Ko je htio da bude korupirana bitanga prosperirao je ko nije propadao je.

    11.
    Kao sto rekoh Milo stoji na Titovim ramenima. Braniti Tita znaci braniti oslonac na kome pociva Milo i na kome ce pocivati “zdravo jezgro” kad naslijedi Mila. Vi to vrlo perfidno radite. Relativizacijom cinjenica.

  89. vjerujte ni slovenija nije prosla bez posljedica kontinuiteta vlasti..cak stavise to je izgleda danas jedna jako korumpirana zemlja sa najzatvorenijim sistemom korupcije – koji je i parlamentarno zatvoren -veoma slicnim ovom nasem-vjerovatno i zbog velicine samog sistema. ovo je opisao i posvjedocio dekan jednog fakulteta u ljubljani na predavanju u podgorici

  90. Kako sam danas ponosna na Istru, jer je izasao podatak da je od 56.000 primjeraka knjige “Tito-tajna vijeka” Pera Simica, koji su prodani u regionu, svega stotinjak prodano u Istri, kao i da su vecina Istrana koji su knjigu procitali, izjavili da je evidentna zelja pisca da diskredituje Tita kao licnost, pa prema tome i njegova djela i sve politicke odluke.
    Staljin je rekao Titu NE, kaze i autor knjige, ali ne argumentuje, samo citira podatke za koje on tvrdi da su autenticni, ali nicim ne dokazuje i da su.
    Vi znate da je Tito imao veliki otok koji nije bio njegov i koji je pretvorio u raj na zemlji i koji je ostao nama. Imao je i automobile koji nisu bili njegovi i koje je ostavio na otoku. Voznja tim automobilima se naplacuje i Istarski turizam od toga ima dosta prihoda. Tito je zivio u vilama koje nisu bile njegove i koje su ostale nama. Tito je imao unuku kojoj nista nije ostavio. Zlocinac?
    Pod Titovim rukovodstvom, jedna mala zemlja kakva je bila Jugoslavija, bila je vazan subjekat, a nikako nevazan objekat kao drzave koje su nastale njenim raspadom.
    Nikada ni prije ni poslije Tita, Jugoslavija nije imala takav medjunarodni ugled, zahvaljujuci mudroj Titovoj politici, koju na zalost nisu znali produziti oni koji su se poslije njega politikom bavili.
    Mi u Hrvatskoj, imali smo Titovog generala koji je za sebe kupovao vile od naseg novca i ostavio ih je svojoj djeci. Zlocinac!!!
    U Crnoj Gori je djemperas postao Al Kapone.Zlocinac!!!, ali za taj zlocin nije kriv Tito. Barem ga te krivnje oslobodite u svojim optuzbama.
    I sam Simic u intervjuu na TV, kaze da ne postoji vazna licnost iz svijeta koja nije bila fascinirana Titom, medju kojima je i veliki Vili Brant. Simic je rekao i to, da on nikada nije rekao za Tita da je zlocinac i da je i sam kao njegov podanik bio fasciniran svojim sefom, kao da ga i on smatra najvecim drzavnikom dvadesetog stoljeca sa svim pozitivnim i negativnim karakteristikama njegove politike.Pisac poltron!

    Tito je od Amerikanaca dobijao kredite kao nagradu za svoju majstorsku politiku kojom je balansirao izmedju zapada i istoka, zbog koje smo mi zivjeli u miru, imali sigurnost u radno mjesto, imali sva moguca socijalna prava i bili dostojanstveni gradjani Evrope i svijeta.Zlocinac?
    Ovi nasi danasnji politicki patuljci su nas poklonili Americi, da bi za uzvrat dobili mogucnost da ratujemo za mir na poljima maka u Afganistanu.
    Rekli su mi da ni slucajno ne citam tu bezvrijednu Simicevu knjigu, jer je sva zasnovana na citatima prepisanim iz nekih arhiva KGB-ea i citaocu je tesko procijeniti koliko su “argumenti” istiniti, obzirom na porijeklo informacija, a koliko je autor unio i svoje licne mrznje.
    A ako se tome pridoda i misljenje onih koji su rekli da je evidentna zelja pisca da diskredituje Tita… dovoljno govori da knjiga nije namjenjena za nas u Istri, jer za nas je TITO bio i ostao HEROJ!

  91. Don Manuel,

    Hvala na odgovoru.

    Svi izvori govore o tome da je Tito bio upravo ovakva ličnost kakvu opisujete Vi i Slavko. Zato i ne želim da polemišem sa tim. Ali mi se čini da je, osim UDBE, njegova zaostavština i jedna velika, moćna i nezavisna zemlja. I zbog toga je i danas toliko popularan kod jugonostalgičara. Ja ih razumijem… Bio je popularan i među evropskim ljevičarima. U nesvrstanim zemljama je bio idol, za Kineze je bio uzor, a za istočni blok nešto o čemu su mogli samo da sanjaju. To što je Jugoslavija građena američkim novcem (ali i velikim pregalaštvom i entuzijazmom našeg naroda), nije ništa čudno. Pa cijela zapadna Evropa je građena tim istim američkim parama. Tito ih je dobijao kao jedan od saveznika.

    Isti taj novac i isti taj rat je stvorio i veliki ekonomski bum. Za vrijeme rata raste globalna zaduženost, a u vrijeme zaduženosti, dešava se i ekonomski rast. I baš zbog toga je meni kapitalizam sumnjiv. Jugoslavija nije eksplodirala na vrhuncu zaduženosti, nego onda kad je krenula u reforme i kad je počela da otplaćuje svoj dug. To je jako sumnjiva okolnost. Čaušesku je takođe oboren onda kad je otplatio cjelokupni dug Rumunije. Meni to govori da zemlja koja nije zadužena ne može ni da postoji u ovakvom svjetskom poretku. Amerika je zadužena 14 biliona dolara, što je gotovo hiljadu puta više nego SFRJ, iako ima svega desetak puta više stanovnika nego Jugoslavija pred raspadom.

    Zato ja mislim da je Jugoslavija zaustavljena u onom momentu kad je postalo očigledno da će konačno da valorizuje sve svoje ekonomske potencijale, otplati dug, reformiše se i postane ozbiljan konkurent na globalnom ekonomskom tržištu. Takva zemlja jednostavno nije poželjna i zato vjerujem da je uništena sa strane. To što su u tom uništenju korišćene bombe koje je Tito, namjerno ili nemarom, ostavio iza sebe, govori o Titu, ali mnogo više govori o zapadu, tj. o Americi. A govori i tužnu istinu da mi nikad nismo imali prijatelje. Jer, ako ista UDBA koju je stvorio Tito, na vlasi drži Mila, onda ga drže i isti ti “prijatelji” koji su nam osamdesetih godina nesebično pomogli da se raspadnemo.

    UDBA je definitivno najveća i najmračnija tema naše moderne istorije. Jer, u takvim okolnostima kakve su bile za vrijeme hladnog rata, jedna moćna kontraobavještajna služba je nužno zlo. A takva služba mora da sadrži sve karakteristike našeg naroda. Da li je moguće da je Tito napravio zapravo jedan nezavisni samoživi sistem, koji je u jednom momentu postao jači od svakog svog člana, pa i od njega samog? Jer ono što se pojavilo devedesetih godina liči na živi organizam koji je u stanju da se samostalno transformiše i regeneriše. Pa i razmnožava. Dakle, klasični monstrum.

    Da je DPS direktni proizvod iste te UDBE govori i činjenica da Krsto Popović još nije rehabilitovan, uprokos svom crnogorčenju UDBAških crnogoraca. OZNA ne može protiv sebe. Ali me buni jedna stvar – đe je UDBA u vrijeme raspada Jugoslavije? Ako je UDBA ta koja je likvidirala reformiste, što su onda radili agenti stranih službi kojih je Jugoslavija osamdesetih godina bila prepuna? Meni tu fali jedna karika…

    Da zaključim. Ne volim Tita, podignut sam u izrazito antikomunističkoj porodici, a sve što iznosim je plod ličnog izučavanja i razmišljanja. Tito mi je zanimljiv kao fenomen. Jedino mislim da je stanje koje je zatečeno 1980. moglo da se iskoristi za procvat zemlje, ali se tu očigledno neko drugi pitao.

    P.S.

    Ne vjerujem u kapitalizam sa ljudskim licem. Država ne može da ga obuzda jer je kapitalizam jači od države. Ona danas pripada kapitalu, a ne građanima, zato i ne služi građanima, nego kapitalizmu. Kako onda kapitalizam može sam sebe da reguliše? To je bila utopija prisutna jedino u Skandinaviji, ali je to magla koja polako nestaje. Teret krize u Danskoj je stavljen na siromašne – poreskom reformom socijalna davanja su smanjena, a plate bogataša su značajno povećane. Srednja klasa je kupljena maleckim povećanjem, čime je samo dokazala svoju amorfnost. Ja sam duboko razočaran u evropsku politiku. Socijalistička internacionala je prestala da postoji na Montenegro councilu u Budvi (ako je ikad i postojala sa Solanom i Ahtisarijem u svojim redovima), Liberalna je puna najgore imperijalističke ološi. Nekad mislim da je LSCG poslednja stranka klasičnog liberalizma, ovo danas u Evropi je njegova sušta negacija.

  92. Don Manuel,

    -Ako je i to tacno da je Staljinovo Ne Istinitije od Titovog, to je i dalje samo pretpostavka odnosno necija teorija za koje nema puno dokaza. A i u vezi svega uvjek postoje najmanje dvije price.

    -Ako je tacna Trumanova tvrdnja da je Tito ubio 400 000 svojih sunarodnika, to ne umanjuje CINJENICU da je ta “istina” izasla iz usta jednog od najvecih masovnih ubica svih vremena i da je on u samo jednom danu sprzio u Hirosimi 250 000 a u Nagasakiju vise od 60 000 ljudi, a o posledicama i nakdnadnom umiranju da ne pricamo. Tako da ja najradje ne bih slusao pricu jednog takvog “humaniste”.
    Sto se tice ozbiljnih analiza bilo ih je vise, a razlike u ciframa su ogromne. Odvijanje tzv. “revoluconarne pravde” se sprovodilo i u drugim evropskim drzavama u tom poslijeratnom vremenu. To je bilo takvo vrijeme, mozemo slobodno reci najcudnije u ljuskoj istoriji, jer se zavrsio svjetski rat u kome je stradalo mnogo ljudi, tako da je i zelja za nekakvom osvetom bila ogromna. Mnogi su izgubili zivote, nevini, u jednoj takvoj euforiji. Ne pravdam. Zao mi je. Mogli ste se i vi zadesiti na vlasti pa mozda ne biste to mogli sprijechiti.

    -Komunizam i socijalistiscko samoupravljanje u Sloveniji se najpostenije sprovodilo. Tako se mozemo izraziti. I dan danas ce se u Sloveniji osjetiti miris tog vremena mnogo vise nego li u CG. Znaci iz Titove Yu izasao je jedan dobar i jedan los primjer, zar ne? I tu dolazimo do onoga “koda” za koji me neko vec kritikovao. I da nije kriv ni Tito ni kardelj sto je danas vlast u CG ovakva kakva jeste, nego mi sami i nas nachin na koji zivimo i vidimo stvari. O tome je i sam Slavko P. vise puta znao lijepo pricati i bilo mi ga je pravo zadovoljstvo slusati.

    Ne idealizujem ja SFRJ i Tita, bilo je tu raznih gluposti i promasaja, to sigurno ali daleko od toga da se za njega moze reci d aje bio masovni ubica itd.
    Manuele u vezi svega uvjek postije dvije ili vise prica. Tako da ljudi najcesce vejruju ono sto im najvise odgovara. A istina, ona je veoma chesto chudnija od izmisljotine i ona je jedna i neponovljiva, zato sto se samo jednom desi. Sve ostalo je onako kako to neko najljepse i najpitkije isprica. Na nama je, koristeci neku intuiciju i razum, da vjerujemo ili ne tim pricama.

  93. Moj komentar na sve je ovaj:
    Znate li zašto je Slavko Perović ospjednut Titom? Zato što je kao lider LSCG sanjao da jednog dana i on bude Tito! Kako mu je samo godilo kada su mu njegovi saradnici govorili da će posati slavan kao Tito!
    Pamentome dosta da razumije ove silne gluposti koje veći dio komentarora ovdje napisa. A i Slavka Perovića.

  94. Irena, zadivljena sam tvojim “brilijantnim” stavovima. Zamisljam te sa crvenom maramom oko vrata, petokrakom na celu, kako sva ponosna primas mjesecnu nadoknadu za iznosenje “svojih” komentara na Slavkovom blogu. Pravi Milov pionir.

  95. Pame(n)tnome dosta da nije niceg drugog, da odgleda ove snimke gore iz 2001.god. i shvati Zasto ste vi, O jadna sluzbo, jos uvijek opsjednuti likom i djelom Slavka Perovica.
    Da nije tako ne biste pazljivo iscitavali i analizirali sve ove silne komentare,i prezali kao pascad na internetu “osmatrajuci” da nije izasla kakva nova istina kojom ce vam pljunuti u lice.
    Znaci vama nije dovoljna ni njegova trenutna odsutnost iz ove drzave,vi mu se i od bloga i pisane rijeci bojite.
    Razlog zasto ste tu je upravo taj strah koji ne prolazi,pa Perovic pisao o slonovima,sarenim leptirima ili majmunima svejedno je.
    A tek strah-a sta ako se nekad vrati?
    Vjerum i da vam ljepsi Bozic od ovog proslog stizao nije.Njegova drama je bila povod za vase bezboznicko slavlje i komediju.A onda kako to Onaj Odozgo i zivot znaju najbolje urediti, vase slavlje se na vrhuncu tog sramnog pira pretvorilo (zaboravljajuci opet da je Onaj Odozgo Veliki i Mocan),opet i iznova, u jos jednu ovog puta vasu licnu dramu, u kojoj ste ostali kao bijedni statisti u kukuruzu ispod novih tekstova, dok mocni kombajn istine melje zajedno i vas i zrnca vasih preostalih lazi,koje tesko da mozete prosuti vise ikome.

    Vi ste zalosni samim tim sto ovdje uopste i ostavljate komentar, misleci da ce gluposti koje pisete uspjeti da promijene svijest nekog mladog covjeka koji je mozda svratio na ovaj blog da cita o istini.

    Osvijestite se vise pobogu jer lazi vise nema:

    Misko Perovic je profiter,prevarant,manipulant,berzanski spekulant, nevidjen lazov i milioner.I sve sto ima je zaradio na borbi protiv istine i Slavka Perovica.
    Za njim slijede njegovi vjerni utrenirani vojnici i dugogodisnji spineri javnosti Milka Tadic Mijovic and Bad company,pred Bogom i sudom nista manje krivi od njega.

    Jevrem Brkovic sa svojim crnogorskim fanatizmom je takodje isluzen i kao frizer i kao knjizevnik,i posluzio je svojoj osnovnoj svrsi zajedno sa svim kvazi intelektualcima koje profiter u ovom duelu pominjase, a to je kao otirac pod nogama Mila Djukanovica.

    Fasisticko smece zvano CKL odavno ne postoji,a sve ono sto je u njemu ostalo zapisano tek treba da se u narednim godinama iznese pred sud istorije.Znaci nijesmo jos ni na pocetku.

    Svjedoci smo da su celni ljudi “opozicionih” stranaka i pred sudovima poceli voditi sporove oko toga koga je Udba vise preuzela i koga je masnije potplatila.

    Svjedoci smo da u stvari opozicije nema i da je osim LSCG-a nikad nije ni bilo.

    Svjedoci smo da danas LSCG-a nema,jer su ga svi zajedno poziciono-”opoziciono”,medijski udbaskim metodama ugusili.

    Svjedoci smo da se jedna partija koja se nazalost naziva liberalnom nalazi u najcvrscem zagrljaju svog stvarnog idejnog i ideoloskog vodje Djukanovica.Otpadnicima se konacno ispunila zelja da se otarase tog “strasnog” diktarora Perovica i uhljebljenje nadju tamo gdje su uvijek i pripadali-uz vlast.

    Svjedoci smo da u Crnoj Gori jedan bivsi fasisticki knjizevni list moze poloziti svoje pisano nasledstvo stvarajuci novu ideologiju zla i nacionalnih sukoba kroz program jedne partije kakva je SDP Ranka Krivokapica.

    Svjedoci smo takodje da se preko malene Crne Gore na najuzasniji nacin prelamaju interesi bjelosvjetskih huligana,a koji zarad svojih licnih ciljeva, jos uvijek precutno daju podrsku ovoj poslednjoj evropskoj diktaturi, u kojoj je bilo kakva borba sa ergelom zalizanih lipicanera nazalost jos uvijek nedjelotvorna.

    I na svu srecu svjedoci smo da su ljudi,dogadjaji,diktature,lazi,obmane nesto sto ima svoj vijek trajanja i prolaznost.

    Posto su kao sto rekoh i negdje gore crnogorci bili najbolji ucenici, a sad i jedini naslednici komunizma i Titove ideologije,odricuci se u cilju toga i porodice i Boga, i svega ljudskoga,gadjajuci krsima crkve i popove,tesko je ocekivati da uopste i znaju sta je Otkrovenje.A mozda su u medjuvremenu ponesto i procitali, pa im se preko nekih djela,ljudi, događaja i znakova cini da neminovna Apokalipsa ipak dolazi.

    LSCG nikad nije umro i nece nikad.
    Iz opravdanih razloga negdje u dubini duse gospodine Irena ja shvatam vas bol i strah zbog toga.

  96. Cetinjanko,
    ja odustajem od gore iznesenog uvjerenja da je gospodin Irena pripadnik sluzbe jer je u njegovom slucaju sa svakim komentarom dalje matrica prepoznatljiva.
    Za moj ukus od pripadnika sluzbe gori su bivsi i toboz razocarani “liberali” koji svuda po internetu taguju svoju sopstevnu savjest uz ono zeleno L,crveno S,plavo C i bijelo G pokusavajuci time da sebi dodijele bar mrvicu dostojanstva kojeg su svjesno izgubili.U ljutnji sto ispod ovog znaka ne mogu da vire ispod gospodarskih ‘aljina, ulazu nadljudske napore da svoje progutane fekalije opravdaju bijegom od zlog diktatora koji ih je negdje davno “podsjetio” na Tita,pa su brze bolje potrcali da se napiju vode u oazi demokratije zvanoj DPS.
    I jos im sad svi mi krivi za to..e pa

  97. Sjećate li se kada su nam u sali pokazali sipogan “ZA SLAVKA I BUDUĆNOST”, svi smo se čudno pogledali i niko da pisne. Tako je bilo i kod Tita, tako je danas i kod Mila. To smo mi i tu falinku nije lako otkloniti. Tu mlađim generacijama treba pomoć lidera, koje mi na žalost nemamo. Dakle, onaj koji je mislio da MIko, mali Releza i Vesna su pravi izbor je napravi mkonstrukcionu grešku koju su platili pošteni, najpošteniji, članovi LSCG. Što je preostao? Samo pisanje po portalima na kojim gostuju uglavnom uvijek isti.
    Uzgred, zapanjen sam brojem četnika partizanskog porijekla koji gostuju na ovom portalu.
    ( Očekujem da ovaj komentar nećete izbrisati.)

  98. Intet Glempt,

    Sa mnogo toga sto se napisali pod PS se slazem. Nemam vremana da elaboriram. Samo bih Vas upozrio da ne padate na ime. To sto neko sebe zove liberalom ili socijalistom ne znaci mnogo.

  99. Sjećate li se kada su nam u sali pokazali sipogan “ZA SLAVKA I BUDUĆNOST”, svi smo se čudno pogledali i niko da pisne.
    Sjećate li se kada su nam u sali pokazali sipogan

    mozes pojasniti malo ovaj tvoj post,

    sto je bio cudan taj slogan, jer vam se nije svidjao tekst
    i od koga nijeste smjeli pisnuti, zasto?

    pozdrav

  100. Dusanka, Intet Glempt i geny,

    Drago mi je da se o ovome prica iako postaje problem da na sve odgovorim.

    1.
    Geny, SMEKSALI ste kad su u pitanju stotine hiljada ubijenih od strane Tita. NE PORICITE VISE!

    Sad to relativizujete frazama: “revolucionarna pravda”, drugi su isto radili, bilo je takvo vrijeme, Truman je bacio atomsku bombu itd. Nijedna od tih izjava ne mijenja cinjenicu da je Tito bio masovni ZLOCINAC.

    “Revolucionarna pravda” je NAJSRAMNIJE ime za komunisticke ZLOCINE.

    Prvo, radi se o zlocinima i oni se moraju zvati tim imenom. Drugo, vrlo rijetko su oni imali ikakve veze sa pravdom. Sam Rankovic je priznao da su 47% onih koji su bili na Golom otoku bili potpuno nevini. A mjereni su revolucionarnim mjerilima. Steta sto drug Marko nije rekao koliko je bilo potuno nevinih medju onima koji su ubijeni kao “klasni neprijatelji”. Ili su njih djuture ubijali pa nije imao podatke. Trece, ‘revolucionarna pravda’ nije imala nista zajednicko sa proklamovanim ciljevima revolucije.

    2.
    Sukob Tito Staljin

    Kada sam prije 20 godina prvi put cuo tezu da je Staljin rekao NE Titu zato sto se bojao da ce ga ovaj uvuci u rat sa Amerikancima bio sam zapanjen. Ljudi starije generacije, koji su pamtili IB, jednostavno to nijesu mogli da prihavate. Danas nema nikakve dileme. I ruski i americki, u krajnjoj liniji, kad se bolje zagrebe, i jugoslovenski izvori potvrdjuju tu tezu. Dakle slijed dogadjaja je isao ovako.

    Tito je imao ambiciju da postane komunisticki vodja Balkana. Pjevalo se “Drug je Tito zasluzio da je njegov Balkan cio a i Evrope veci dio.” Takave pjesme nikada nijesu nastajale spontano. Nije ni ova. Staljin je u paraleli zelio da prosiri uticaj u Evropi. Tito se ponasao upravo onako kako je Staljinu odgovaralo – Tito je proviocirao Amerikance kao nezavisni komunisticki lider. Tito je na primjer oborio americke avione na svoju inicijativu. Molotov je poljubio Kardelja kad je to cuo. Bila je 1946. Tito je bio batina sa kojom je Staljin tukao francuske i talijanske komuniste na prvom sastanku IB-a u Beogradu 1947. I sto je najvaznije Tito je pomagao grcke komuniste u gradjanskom ratu.

    Medjutim, tokom 1947. Staljin je shvatio da Amerikanci misle ozbiljno. K tome oni su imali atomsku bombu a on nije. Zato se odlucio na niz DEFANZIVNIH, ta ocjena je danas opsteprihvacena, poteza. Njegovo NE Titu je bio jedan od tih defanzivnih poteza.

    Mislim da se ovo moze naci i kod Dedijra. Staljin je pocetjkom 1948. jugo komunistima otprilike rekao: “Amerikanci nikada nece dozvoliti da izgube Grcku i mi to moramo shavtiti.” To je bio jasan znak Titu da prestane da se igra u Grckoj. Tito to nije ucinio, iako ce prestati da pomaze grcke komuniste nesto kasnije. Na to je Staljin procijenio da mu je Tito, koji samovoljno djeluje, preopasan. Ako je u stanju bio samovoljno oboriti americke avione, ako je sprema da nastavi da pomaze grcke komuniste, Tito ga moze neopreznom akcijom, Staljin je bio oprezan covjek, uvuci u rat. To je bio razloga za sukob.

    Uslijedila su dva pisma Titu i rezolucija IB-a. Istog onog IB-a koji je Staljin koristio da preko Tita pritiska Francuze i Talijane. To je bilo Staljinovo NE Titu. U prvih devet mjeseci sukoba, Tito je moljakao da ga prime nazad. Treba samo pogledati pisma koja su jugo komunisti pisali Rusima. Staljin je napravio tri greske. Prvo, podcijenio je da je Tito stvorio svoju UDBU, svoj represivni aparat. Drugo, potcijenio je da je Tito bio NAJBOLJI djak njegove skole. Trece, previdio je da ce Amerikanci priskociti u pomoc Titu.

    Tek kad su tokom 1949. Amerikanci uvelike poceli da pomazu Tita, Tito se okrenuo protiv Staljina. To pokazuje i vrijeme osnivanja Golog otoka – jun 1949. Godinu dana iza pocetka sukoba.

    3.
    Tito kao komunisticki diktator po MJERI Amerikanaca i americke pare

    Americki minister inostranih poslova Alen Dals, covjek koji je vazio za najveceg ANTIKOMUNISTU u americkoj administarciji, covjek koji je u mnogo cemu reprezentant najgoreg u spoljnoj politici Amerike, covjek koga je Hruscova nazvao “ona kucka Alen Dals”, je uvidio da mu Tito moze biti najkorisniji kao KOMUNISTICKI diktator. Poslije izuzetno srdacnog sasatanka na Brionima sa Titom, Alen Dals je rakao da mu je to bio NAJBOLJI dan u zivotu. U svakom slucaju on i Tito su se izvrsno RAZUMJELI.

    Marsalov plan, koji je Tito inicijalno osudio a kasnije dobio priicno para od njega, je bio siguran znak za Staljina da Amerikanci misle ozbiljno. Sa tim planom je zapoceo ekonomski oporavak Evrope, Amerikanci su imali strateskih razloga da taj oporavak bude BRZ i TEMELJIT. Amerikanci su dozvolili, pa i pospjesili, uspostavu social-demokratskih drzava sirom Evrope. Uspjesna social-domokratska politika je bila najbolja brana protiv komunizma.

    Tito je upao u taj projekt. Amerikanci su mu sirom otvorili vrata. Ne zamjeram ja Tito sto je uzeo americku pomoc. Ja zamjeram Titu sto je UCINIO sa tim parma. Ostatak Evrope, koji je dobio pomoc, je proizveo stabilna social-demokratska drustva. A Tito je sa tim parama stvorio efikasnu UDARNU PESNICU. Zbog toga sto Tito nije htio da preda vlast mi nijesmo postali bogata socijaldemokratska drzava nego komunisticki bolesnik koji se u mukama raspao.

    To naravno ne bi bilo moguce da Alen Dals nije uvidio da mu Tito moze bolje sluziti kao “ugledni” komunisticki vodja kojega on kontrolise i koji kvari posao ogavnim komunistickim vodjama kao Hruscovu i Mao. Tito nije bio manje ogavan od ove druge dvojice ali on je strateski radio ono sto Dals oce.

    Intet Glempt, Dalsov “master stroke” (briljantan potez) je upravo to da je NJEGOV komunisticki diktator postao popularan medju evropskim ljevicarima, a ne neko koga on ne kontrolise!

    Dusanka, da li shvatate LOGICKI APSURD Vase izjave: “Tito je od Amerikanaca dobijao kredite kao nagradu za svoju majstorsku politiku kojom je balansirao izmedju zapada i istoka,…” Tito je dobijao pomoc kao NAGRADU. Kome se daje nagrada u obliku para? Onome ko radi sto Amerikancima odgovara. S tim sto su te pare bile prvo besplatne a poslije se pretvorile u konop oko vrata SFRJ-u. Tito je trosio pare a kad je umro prispjele su otplate.

    Oni koji su dosli iza Tita su produzili Titovu politku. Sjecate li se slogana “Poslije Tita Tito.” Ali ta je politka bila pogubna za Jugoslaviju. Ona je UNISTILA Jugoslaviju. Jer to nije bila SMISLENA politika nego skup mjera koje odrzavaju diktatora na vlasti. Naravno takva politika je bila moguca samo sa americkim finacijskim DOPINGOM.

    I Tito je bio svjesan toga. Sjetite se sto je Tempu rekao pod satorom: “Nema Jugoslavije!” Kako je moglo biti kad je on unistio.

    4.
    Tito – Franko

    Vidim da se jako tesko prihvata da su Amerikanci Tita i Franka gledali kao slicne. Navescu jedan detalj iz memoara briljantnog britaskog diplomate Franka Robertsa. Bio je ambasador i u Moskvi i u Beogradu i u Berlinu. Beograd je cesto posjecivao proslavljeni britanski marsal Montgomeri koji je u tom trenutku bio drugi covjek u NATO-u i na neki nacin ‘sef diplomatije’ te vojne alijanse. Vazno je znati da ni Spanija nije bila clan NATO-a. Dakle Roberts pise:

    “Na rucku kaji je je bio pripremio ministar odbrane Gosnjak bilo je 12 jugoslovenskih generala, Montgomeri i ja. Montogomeri je u jednom trenuku reako – Posto sam uspostavio bliske prijateljske odnose sa jednim od velikih generala-drzavnika danasnje Evrope marsalom Titom smatram da je doslo vrijeme da uspostevim slicne odnose sa drugim velikim generalom-drzavnikom Franciskom Frankom…
    Posije rucaka sam upozorio Montgomerija da Jugosloveni nijesu bili sretni kad su culi za poredjenje Tita i Franka, jer su se mnogi od prisutnih generala borili u Spaniji… ali cak ni to nije umanjilo Montgomerijevu reputaciju u Jugoslaviji.”

    Ocigledno Montgomeri nije shvatio dje je bio dosao pa je mislio da ce biti dobro primljeno ako digne Tita na nivo Franka.

    5.
    Ja sam jugonostalgicar. Problem je sto Vi ne uvidjate da je Tito unistio Jugoslaviju. I ne samo to. On je to ucinio sa predumisljajem. Tacno je znao sto radi. I znao je da ce ona trajati dok je on ZIV! Iza toga ga nije bilo briga.

    Simic radi napor da se to razotkrije. Raduje da konacno i u Beogradu i Zagrebu shavtaju da ih Tito nije mirio nego SVADJAO a onda se pojavljivao kao GARANTOR mira.

    Dusanka, ja se gotovo u svemu slazem sa Istranima. Jedina je razlika sto Vi jos vjerujete da je Tito, rusitelj Jugoslavije, bio zapravo njen graditelj. Vjerujete jer je Tito bio briljantan PREVARANT! Intersantno da se u svom postovanju prema Titu slazete sa onim koga inace ne volite. Slazete se sa Franjom Tudjanom. Kako je to moguce? Tito je svakome pricao ono sto zeli da cuje. I svako je na odredjeni nacin vjerovao da Tito upravo iskreno misli ono sto njemu prica.

    Nemojte citati Simicevu knjigu ako Vam se ne cita. Uvedite autocenzuru. Ali, zasto onda diskutujete sa mnom? Ja mislim da Simic nije dovoljno radikalan u osudi Tita. Ili mozda ipak negdje u dnu duse shvatate da je ovo sto pisem istina i da Vam se rusi svijet. Ja odlicno znam taj JEZIVI osjecaj.

    6.
    Intete Glempt, varate se. Jugoslavija nije bila mocna. Vjerovatno zemlje te velicine ne moze biti mocna. Ali Jugoslavija nije bila nezavisna ni onoliko koliko je mogla biti. Recimo koliko su bile Danska, Svedska, Finska… Ovo sto se sada desava je samo nastavak onoga zapocetog u Titovo vrijeme.

    Vi ste prvi od diskutanat koji pokazuje da shvata razliku u vremenskom periodu. Poslijeratni ekonomski bum je jedno vrijeme. Isto kao sto je danasnja ekonomska kriza drugo vrijeme. Tito se moze uporedjivati samo sa drugima koji su djelovali u njegovom vremenu. On je Americke pare upotrijebio bitno losije nego ostali u Evropi. Zato je Jugoslavija upala u strasne ekonomske probleme krajem sedamdestih. U isto vrijeme kad i Argentina, na isti nacin kao Argentina. Ali Spanija nije imala te probleme. Jer zadnja runda finacijskog dopinga je jednako koristena u Jugoslaviji i Argentini a razlicito u Spaniji. U Jugoslaviji je koristen kao doping a u Spaniji kao investicija.

    O detljima kako se raspala Jugoslavija tek ce da se napisu knjige. Ona se mogla spasiti i transformisati ali tek kad je Markovic ucinio ono sto je Gligorov zapoceo sredinom sezdesetih godina. U tom trenutku Amerikanci vise nijesu bili tako blagonakloni. (Nemojte se hvatati za rijec. Znam da blagonakloni nije dobra rijec ali nemam vremana da objasnjavam. Vec sam jedno napisao. Amerikanci su mislili o interesu Amerikanaca, Tito o svom interesu, A O INTERESU JUGOSLOVENA NIKO NIJE MISLIO.)

    U vrijeme Markovica je vec bio prosao voz. Sredinom sezdestih smo imali sansu. Da se nastavilo po Glogorovom planu prosli bi kao Spanija. Jedan kuriozitet. Blazo Jovanovic je u to vrijeme rekao da je to sto se radi dokaz da je Staljin bio u pravu tj. da Jugoslavija napusta komunizam. Mislite da je to mogao reci bez Titovog miga?

    Sredinom pedesetih smo imali isto tako sansu. Prosli bi jos bolje nego Spanija da smo je iskoristili. Obije sanse smo propustili zbog Tita. Njega nije intersovala DUGOROCNA perspektiva Jugoslavije, nego licna vlast i raskos. Americka politika 1952. i 1964. i 1990. nije bila ista. To je KLJUC ZA RAZUMIJEVANJE onoga sto se dogodilo.

    7.
    Intet Glempt, UDBA je djelovala uz precutnu Americku podrsku i 1949. i 1999. Ne zaboravite da je Jovica Stanisic radio za Amerikance. A on je omogucio da se Milo oslobodi od Sloba. UDBA jeste zivi organizam kao sto je i mafija zivi organizam.

    Vama ne fali karika. Samo ste malo nesigurni da izvucete zakljucke. Ti zakljucci Vas prepadaju. Treba vremena da se svari uzas koji Vi sve vise uvidjate. Zapamtite dvije stvari. Americka politka stiti americki interes. To je potpuno normalno. Americki interes je jako slozen i raznorodan, barem kad su u pitanju prakticne akcije. U malim zemljama se puno toga prepusta, cesto netalnetovanim, nizim sluzbenicima koji znaju da najmnje mogu pogrijesiti ako se drze pravila – najpouzdaniji saveznik je DIKTATOR koga imas UCIJENJENOG ili barem koji nema drugu opciju. Naravno dugorcno gledano takav pristup ce donijeti mnogo problema Americi. No, to pomenuti nizi sluzbenici na terenu ne vide kao svoju brigu.

    8.
    Geny, sto se tice Slovenije ja sam blizi markovome stavu nego Vasem ali mene u prvom redu zanima Crna Gora. A u Crnoj Gori na vlasti je komunisticka diktatura, preciznije UDBINA diktatura, od 1944. Tek je s Milom postalo savrseno jasno da UDBU samo zanima pljacka i moc. Kad sam to prvi put procitao u Orvelovoj 1984. nijesam vjerovao. Rusilo mi je previse iluzija.

    Prica o Sloveniji i Kucanu priprema terena za Ranka Krivokapica ili neku takvu slicnu bitangu da na celu “zdravih snaga” krene Kucanovim, tj ‘pravim’ Titovim pute. To znaci jos 10-20 godina kriptokomunisticke vladavine.

    Sa Titovih ramena je lako skinuti Mila a postaviti nekoga drugoga. To znate i Vi i rezim a i jos poneko.

  101. Vicko,

    Shavtite proslo je vrijeme kad ste mogli branit ZLOCINE Tita i UDBE tako sto cete prisivati etiketu cetnik.

  102. Dusanka,

    Ne mislite valjda da ce se arhiva o Titovom radu za Staljin naci u americkim arhivama.

  103. Postovani…
    Za mene Tito heroj, za Vas sve to cime ste ga nazvali. Neka bude tako,neka svako sudi po svome vidjenju, ali prije nego napustim ovaj naporni seminar istorije, da samo skinem hipoteku koju mi staviste vasom recenicom, a koja mi zasmeta; da sam ja ta koja se slazem sa Tudjmanom.
    Nikad za tog zlocinca nisam glasala i nikada taj zlocinac nije bio moj predsjednik. Pozdrav iz Istre, do slijedece teme

  104. Dusanka,

    Argumenti Vama ne znace mnogo. To je Vas izbor.

    Ja sam inace napisao:

    “Intersantno da se u svom postovanju prema Titu slazete sa onim koga INACE NE VOLITE. Slazete se sa Franjom Tudjanom.”

    Prilicno je jasno da polazim od toga da ne volite Tdjmana.

    Nema potreba za podmetanjem.

  105. Don Manuel,
    o kakvim vi argumentima govorite? O dokumentima iz arhiva najozloglasenije sluzbe svih vremena, profesionalnih ubica kakav je bio KGB i najvecih prekrajaca istorije. Barem Vama bi trebao biti poznat nacin rada takvih sluzbi i sta su one u stanju napraviti onome ko im se na bilo koji nacin politicki zamjerio.
    A sta, ako je recimo ta Staljinova sluzba pisala to sto je pisala, malo istine obrisala, a dosta lazi dopisala po necijem diktatu sa namjerom da bas takvoga Tita istoriji predstavi…
    Zar Vi zaista vjerujete u istinitost podataka koje su pisali Titovi najljuci neprijatelji nakon sto im je rekao Ne. A sta recimo, ako je KGB posjedovao dvojnu arhivu: onu za javnost i onu koju nikada svjetlo dana nece ugledati, kakvu ima Vatikan?
    Zato ja u te “argumente” ne vjerujem i gotovo, pa da me na lomacu stave, opet bih rekla: Tito je heroj, ali Vama niko ne brani da mislite o Titu sto god zelite, ali da pisete da je zlocinac, e to Vam moja malenkost zamjera, ali samo to i nista vise.

  106. Steta sto drug Marko nije rekao koliko je bilo potuno nevinih medju onima koji su ubijeni kao “klasni neprijatelji”-svi oni koji su ubijeni iskljucivo kao klasni neprijatelji su bili NEVINI – ali vi uporno nesto drugo precutkujete- da je medju tim klasnim neprijateljima bilo i najgorih izdajnika i ratnih profitera- uzmite samo primjer Nedica , a citajuci Pekica o stanju u Beogradu po samom zavrsetku rata i dolasku komunista nema ni pomena o nekom masovnom strijeljanju burzoazije i gradjanstva – naravno sem najgoreg sljama i izdajnika

    druze don manuele znate o cemu se radi u blajburgu su stradali u najvecem broju hrvatski nacisti od strane parizana – dakle oni nacisti koji su osnovali koncentracioni logor i u jasenovcu zaklali, pobili i mucili vise stotina hiljada ljudi…ustaski izvori navode oko 20 000 ljudi a ostali mnogo mnogo manje

  107. 1. Slogan ” Za Slavka i budućnost” niko osim Malog kabineta nije vidio do momenta kada je pokazan na konvenciji.
    2. Postojao je i nekakav Veliko kabinet, forme radi.
    3. Slogan tačno odslikava, nažalost, psihološki profil predlagača.
    4. Pozitivno mišljenje o sloganu nije imala ni većina u malom kabinetu,
    osim Ranko i Vesna. ovo je vrijeme potvrdilo, a i rezultati
    i pored velike krađe.
    5. Što je trebealo, da neko od prisutnih izađe i kaže ovo što ste
    štampali u više dimenzija i hiljade komada nije dobro! Ma nemoj,
    što bi se postiglo?
    Za Tita, Za Mila, Za Slavka, koja je razlika? Zar svi nijesu komunisti?
    Ili su neki kripto aneki pravi?

  108. 1.Mi koji nijesmo bili ni u malom ni u velikom kabinetu vec ispod bine ,ni do danas ne vidimo u cemu je bio problem sa tim sloganom.Ocigledno je da je vec tada zasmetala Slavkova harizma,i da su pored poznatih zlih vukova,mnogi od njih sjedjeli i u salama i ostrili zube.
    2.Jeste li vi bili u njemu?
    3.Kamo lijepe srece da se ostvario.Ne morate ni pokusati da mi odgovorite ko vam je postao alternativa za buducnost.
    4.Hocete da kazete da ga je jedan covjek osmislio i stampao sam?
    5.Da,trebalo je ako je vec smetalo.U cudu ste se pogledivali kako ono rekoste u proslom komentaru.I ne branite sopstveni kukavicluk hiljadama vec odstampanih primjeraka.Isto ste bili tad sto ste i danas.
    Dokaz:
    Evo sad kad vam ne prijeti nikakva “opasnost” da kazete sto mislite covjeku kojeg ocigledno poznajete, nijeste u stanju potpisati se imenom i prezimenom.I jos se pozivate na neke prave,postene liberale.Kako kukavicki.

  109. Vicko,

    Za Obamu, za Sarkozija…

    Razlika je ogromna. Tito je bio kriminalac, Milo mafijas a Slavko borac za slobodu i postavljnje stvari na demokratskim i pravnim osnovama.

    Sad jasno posto je za Vas:

    Zlocin=Kriminal=Sloboda

    onda nema razlike.

  110. Dusanka,

    1.
    KGB je bio ruska UDBA ali je imao dobru arhivu. To opet ne znaci da mnogo toga nije unisteno.

    Kad je KGB slagao u arhivu Titovo pisanje karakteristika, sto je u danom trenutku znacilo smrtnih presuda, nije se znalo da ce Tito postati sto je postao. Tito je bio jedan od mnogih. To je bilo 1936. To je stavljeno u arhivu mnogo prije 1948.

    Uvjeren sam da do nedavno niko nije zano da to postoji u arhivama KGB-a.

    2.
    Cak i bez arhive, to sto je Tito prezivio cistku a svi vidjeni Jugoslovenski komunisti su pobijeni je bilo vrlo sumnjivo. Zar ne?

    3.
    Koju bi koristi imao Staljin da iza 1948. podmetne dokumente koji pokazuju da je Tito pisao defakto smrne presude za svoje drugove? Mislite valjda da je Staljin ili Berija mogao reci: “Ja sam pobio ove ljude jer je Tito napisao da su sumnjivi?”

    4.
    Nema nikve sumnje u vjerostojnost dokumenata koje je Simic nasao. Simic je tu oprezan. Osim toga prvi posao svakog istoricara je da procijeni POUZDANOST dokumenta koji se citira.

    5.
    Ja Vas necu paliti na lomacu niti Vas tjeram da duskutujete. Pred Vama su cinjenice. Vi birate da poluhistericno vicete: “To nije istina!”

    Vas izbor!

  111. Marko,

    1.
    Koliko je medju 200.000 ubijenih bilo krivih 1% . Sumnjam da je toliko. To daje 2000.

    Ogroman vecina su ubijeni kao KLASNI neprijatelji a zapravo kao potencijalni protivnici komunizma. To je izmedju ostalog imalo cilj da zaplasi. A ovo klasni je davalo privid da nijesu ubijeni bez ikakvog razloga. Naravno uvijek je neku dugu etiketu bilo dobro prilijepiti. Kao npr. izdajnik.

    Ne vidim sto je tu cudno. Tito je bio Staljinov djak. Staljin je pricao o jacanju klasne borbe u socijalizmu i propovijedao odlucni obracun sa klasnim neprijateljima.

    2.
    Na nivou Jugoslavije 200.000 ubijenih cini nesto manje od 1.5% Nemam tacne podatke pri ruci ali komparativna cifra na nivou Crne Gore je 6000-8000. Mene u prvom redu zanima Crna Gora. Kad se uzmu pobijeni i baceni u jame, pasja groblja, ubijeni na Zidnom mostu, ubijeni u poslije ratnom teroru, ubijeni IB-ovci itd ta cifra od 6000-8000 ne izgleda posebno velika.

    3.
    Ima svjedosanstva da su komunisti ubijali ljude u oslobodjenom Beogradu. Da li to Pekic nije znao ne znam. Ali reci cu vam da su na Cetinju dan poslije oslobodjenja komunisti bez razloga i suda ubili tridesetak ljudi. To Vam je u jednom danu 0.3%.

    U Crnoj Gori se ubijalo bitno lakse nego u dje drugo. O tome svjedoci i izuzetno kurazna izjava sahiste Setozara Gligorica. On je negdje 80-tihgodina rekao da je bio clan OZNE na Cetinju ali da nije imao nikave veze sa ubijenjima koja su se tamo desavala. Niko Gligorica nije prozvao da to kaze. Jednostavno je covjeka grizla savjest za ono sto je vidio i dio cega je na odredjeni nacin bio.

    4.
    Vi ocigledno smatrate da se najgori sljam moze ubiti bez suda. Ne znam kako se definise najgori sljam ali ja se sa time ne slazem.

    Vi dalje smatrate da se ratni profiteri mogu ubiti bez suda. Ne slazem se ni sa time ikao berem tu imamo definisanu krivicu dok kod sljama nemamo.

    Interesuje me kako Vi mirite ono sto ja vidim kao jezivu NEDOSLJEDNOST u Vasem rezonovanju.

    A)
    Da li smatrate one koji su se uselili u vile na Dedinju i opljackali blago burzuja ratnim PROFITERIM? Ako ne zasto ne?

    B)
    Ako mislite da treba ubijati ratne profitere bez suda zasto ne pozivate da se ubije Milo Djukanovic?

    C)
    Da li je taj Vas radikalni, bespravni i varvarski pristup primjenjiv i na antiratneprofitere?

    5.
    Iako sam ja tamo naveo razloge zasto mislim da 200.000 ubijenih od strane Tita nije pretjerano Vi ih ni jednom rijecju nijeste komentarisali. Ni Trumana, ni Zerjavica, ni popis zrtava rata.

    Umjesto toga napisli ste nonsens. Vjerovatno ad hoc izmisljen za ovu pricu. Zerjavic, koji je bio partizan, iako mislim da to nema veze sa njegovim naucnim pristupom, procjenjuje 60.000 ubijenih kod Blajburga. Ustaski izvori naravno preuvelicavju to cifru, cesto iduci i do 500.000.

    Broj ubijenih na Zidanom mostu (vrlo neprecizno ime) je vjerovatno blizi 20.000 nego 10.000.

    6.
    Medju onima koje su komunisti ubili bilo je najmanje burzuja a najvise seljaka.

    PS
    Obavezno odgovorite na ona pitanja A, B i C.

  112. Postovani,
    evo jos ovo, pa vise necu, obaveze zovu. Poluhistericna zahvaljuje na vasem strpljenju i jos malo o arhivima, imajte strpljenja.

    Arhivi KGB-ea su bezmjerni, zakatanceni katancem na katanac, katancem. Bilo bi malo reci da je do njih jako tesko doci. Ako se prepreke i savladaju, ako kojim slucajem neko i uspije(kao Simic koji uz to tvrdi da je jedini za sada u tome uspio…????), pa i pronadje makar i djelic onoga sto je trazio, ne treba se prerano obradovati, nego ponovo pretraziti. Uz malo srece, zaboravnoscu ili namjernoscu arhivara, o toj istoj stvari dobice dva oprecna dokumenta. Sta vam preostajen nego da se ispunjeni sumnjom okrenete i drugim izvoristima da bi provjerili da je ono sto imate vjerodostojno, a ne falsifikat i falsifikat falsifikata, pravljen za svakojake potrebe KGB-ea.
    Koliko je samo truda ucinila ta zlocinacka organizacija da bi postala to sto jeste i koliko je leseva iza sebe ostavila, nikakvo cudo ako je koji les tudjem imenu pripisala.
    Ja im ne vjerujem iz prostog razloga jer su to zvijeri, a zvijeri savijest nemaju.
    U svakom slucaju, kako rekoste, moj izbor.

  113. Nadam se da Don Manuel na ovu žegu nosi, za svaki slučaj, slamnati šešir. I pored svega gore pomenuta tojica, ipak, su imala jednu zajedničku osobinu, da je sada detaljnije ne elaboriramo. Ova primjedba nema negativni kontekst.

  114. Da bi se shvatillo pisanje, razmišljanje I slaganje činjenica, koje Slavko Perović prezentira čitaocima potrebno je istaći ali I razlučiti nekoliko bitnih stvari.
    Jedna od osnovnih stvari je kontekst I kontinuitet onoga što radi autor. Kako u samom pisanju tekstova tako i u neposrednom angažmanu u proteklih 20 godina, a posebno u obrazovanju I nadgradnji mnogo ranije. Da bi neko obejktivno sagledao ovaj tekst morao bi obratiti pažnju u najmanju ruku na sve predhodne tekstove koji tretiraju temu od Kraljevine Jugoslavije do ovog poslednjeg teksta, sa svim opisanim ličnostima I okolnostima koje su karakteristika tog vremena. Ali ne samo taj istorijski period već I ostale teme koje afirmišu ličnosti slobodnih umova, hrabrih djela, najhumanijuh pobuda I esencijalnih postulate koji čine smisao demokratskog promišljnja I dakako činjnja u stvarnim životima sa štrašnim žrtvama. S druge strane I one užasne monstruozne nakaze koje su masakrirale nedužne. Takođe o procesima sferama uticaja I svemu onome što je usmjeravalo tokove sa težištem na ovo žalosno podneblje. Pročitati, pročitati treba što šta a naročito dobro sublimirano na ovom blogu kao I na Notebooku Slavka Perovića.
    Elem, čitalac je u prilici da sazna ili proširi svoja znaja o tom period ovog podneblja ali I da povuče paralelu sa današnjim stanjem I likovima koji u strašnoj mjeri određuju kvalitet naših života. Prilika je nešto naučiti. A ko je spreman I šta znači biti spreman nešto naučiti?
    Prva i osnovna stvar je suočiti se sa istinom. U psihološkoj ravni koja je osnova svega to je najteži moment. Nijesu svi spremni na taj prvi najznačajniji korak. Prihvatiti istinu u ovom slučaju da je Tito bio to što zapravo jeste a opisano u ovom Slavkovom tekstu. Nekima je podjednako teško kao što je bilo 89-te i 90-te prihvatiti mnogobrojne činjenice koje su govorile da će sve poći u sunovrat ne odupre li se hordi zla neka ozbiljnija i poveća grupacija.Tada su Liberali crnogorski govorili ono što većini naslednika upravo ove usađene titoističke misli ne da nije bilo prihvatljivo nego su spremni bili pobiti sve one koji nijesu na fonu gazimestanske misli I ostalog što je uslijedilo… Kako su mnogi shvatili razmišljnja I nakane Slavka Perovića sa zakašnjenjem od 10 – 15 godina tako će mnogi shvatiti I prihvatiti istinu o Titu možda za 10-15 narednih godina. Možda bi ugao posmatranja trebalo usmjeriti iz drugog aspekta a to su događaji I posledice I žrtve koje su nastale u vremenu Tita. Ko je odgovoran za to? Odbijanje prihvatanja istine o Titu I titoističkom periodu dobrim dijelom onemogućava razumijevanje I sadašnjeg trenutka. A on je iz nečega nastao iz nekog stnaja svijesti, bolje reći besvijesti I neodgovornosti, koja je produkt ne slobode I ne mogućnosti da se kaže istina. Crnogorci nijesu spremni na istinu ili ne barem većina od njih. Ne podnose da se javno jasno I glasno stvari nazovu pravim imenom.
    Da bi se moglo odrediti “mjesto troška” I da bi se to moglo mjeriti potrebno je reći konkretni naziv t.j. ime. Tito je jedno od najvažnijih imena koje je uticalo na ogromnu većinu generacije savremenika a na stanje svijsti kasnije generacije. Vidimo dobro u šta rezultira I sada takva svijest. Potrebno je iznijeti istinu a ona je izrečena u ovom tekstu Slavka Perovića pa svidjela se nekome ili ne.

  115. nacin razracunavanja sa izdajnicima je bio isti i u francuskoj i engleskoj.koliko je cercil pobio nacistickih pristalica i dezertera u toku rata u engleskoj a koliko je tek pobijeno francuskih fasista i njemackih saradnika posle rata. ne budimo licemjerni .

    da li vi mislite da je tih 30 ljudi koji su bili ubijeni na cetinju bili ubijeni zbog klasnih razlika,,zakljucak je da partizani nisu ubijali iskljucivo zbog deologije nego i iz nekih drugih razloga.

    najvece stratiste je svakako bio blajburg tu je bilo i crnogorskih cetnika i najveci broj ih je upravo izginulo tamo, britanci govore o predaji oko 20 000 ljudi partizanima od kojih svi nijesu odmah likvidirani.

    pod A – naravno da su to bili najgori – PROFITERI, ali ko su ti koji su bili na dedinju- znam za tita koji se uselio u dvor karadjordjevica .oduzimanje imovine je stvar komunisticke ideologije ,ne vjerujem da su te vile i dvorvi bili zaradjeni na posten nacina a zato jos manje vjerujem da su ih komunisti posteno oduzeli i uzeli u narodne svrhe.

    pod B – to bi za mila bila prelijepa smrt

    pod C – i za njih bi to bila prelijepa smrt

  116. jovo kapicic ….boze koja ljudska slina ako stara magarcina i masovno brozov ubica ne misli na sebe misli li imalo na svoje naslednike

  117. Dusanka,

    1.
    Nijeste Vi tako histericni kad mislite da imate argumente. Varate se, nemate ni jedan.

    Istoricar naucnik mora biti oprezan kad upotrebljava dokumente. Simic je hiper oprezan. To je najbolji znak da zeli postno i temeljito da rasvijetli Tita. Nije je Simic jedini uspio da dodje do arhiva. To je nonsense reci. Simic je jedini citao onaj dio vezan za pokolj jugoslovenskih komunista. Druge nije zanimalo. Apsolutno ne vidim razloga zasto drugi istoricari ne bi provjerili to sto je Simic napravio.

    Neosporno je da su arhivi KGB-a veliki. Neki djelovi su nedostupni ali ne svi. I ne zaboravite mnogo ljudi radi na njima i oni cesto nadju nesto neocekivano. Na primjer u arhivu je nedavno nadjena sledeca, rukom pisana, poruka Tita Staljinu:

    “Josife,

    Prestani da mi saljes ove svoje jer ako ja jednog posaljem to ce biti dovoljno.

    Tito”

    Ta poruka, koliko god izgledala nevjerovatna, je gotovo sigurno autenticna. Ko bi je falsifikovao? Kome bi to padalo na pamet? Koga bi to danas interesovalo.

    Ali Vi ne gubite nada. Uz malo srece mozda se nadje da je arhivar zaturio izvjestaj KGB-s iz 1936. dje Tito kritikuje Staljina.

    2.
    Sve kroz suze, ucvijeljena jer sam Vasega “heroja” nazvao kriminalcem pokazaste svu jugo-komunisticku PERFIDNIOST.

    Kako kazete za KGB:

    “Koliko je samo truda ucinila ta ZLOCINACKA organizacija da bi postala to sto jeste i koliko je LESEVA iza sebe ostavila, nikakvo cudo ako je koji les tudjem imenu pripisala.”

    Vi pravo titoisticki: “KGB je zlocinacka, ruski komunizam je zlocinacki, Josif je zlocinac…”

    Ni rijeci o nasoj UDBI (pravljenoj kao slika i prilika KGB-u), ni o nasemu komunizmu (pravljnome po ruskom modelu), ni o nasem Josipu (on je po Vama heroj) ikao je on ucio skolu kod njihovoga Josifa.

    Nikad se o jugo-komunistickim zlocinima nije progovorilo na nacin na koji je Solzenjicin opisao ruski! Nikad!

    Jeste li kad pricali sa nekim ko je prosao Titove logore. Ja jesam. Rekao mi je: “Citaj ‘Jedan dan u zivotu Ivana Denisovica’ od Solzenjicina. Tako je bilo.” Solzenjicin je je dobio knjizevnu nagradu u komunizmu za tu knjigu.

    Dje imate takav primjer kod nas!

    Doticni Titov logoras nije bio na Golom otoku koji je bio gori od svega sto je Staljin izmislio.

  118. Marko,

    1.
    Ovo sto ste ovdje napisali nije tacno:
    “nacin razracunavanja sa izdajnicima je bio isti i u francuskoj i engleskoj.”

    Prvo, niko se nije razracunavo nego SUDIO u Francuskoj i Engleskoj. Drugo, Peten, vodja kolaboratoskog rezima, koji je osudio De Gola na smrt, nije strijeljan. Trece, u Engleskoj niko od stanovnika malih ostrva na Lamansu nije sudjen za kolaboraciju. Ostrava su bila okupirana od Njemaca. Cetvrto i najvaznije, apsolutna je izmisljotina da je u Francuskoj pobijeno pola miliona od strane Degola. To je otprilike ekvivalen za 200.000 pobijenih od strane Tita.

    2.
    Komunisti su imali termin klasni neprijatelj. To je u porevodu zanacilo ideoloski protivnici komunizma. Ljudi su iz tih razloga ubijani. Onda bi im se prislia etikete da su IZDAJNICI.

    3.
    Najpouzdaniji britanski izvor, grof Tolstoj, govori o 26000 koje su predali partizanima. Ali on navodi da je bila i druga kolona od 60000 koja nikad nije stigla do Britanaca.

    4.
    Ako su oni koji su se uselili na Dedinje ratni zlocinci, zasto onda ne pozivate na sudjenje Titu, to je danas prekasno ali za osudu nije, i ostalih komunistickih glavesina zato sto su bili ratni profiteri?

  119. da da sudili su petenu ali na smrt strijeljanjem
    .. postoje izvori o 200 000 britanaca pobijenih od cercilove vlade za vrijeme bobardovanja londona , a o de golovim zrtvama ne bih to je vec statistika…

  120. Marko,

    1.
    Kao sto rekoh Peten, kao vodja visijevskog rezima, nije strijeljan.

    2.
    Za price o 200.000 “pobijenih” Britanaca od Cercilove vlade prvi put cujem. Koji je UDBAS to smislio da opravda svoje zlocine?

    3.
    Broj ljudi koji su ubijeni u Frnacuskoj kao kolaboratori je 5.500. Postotno gledano to bi bilo kao da je u Jugoslaviji ubijeno 2.200, u Crnoj Gori 55 a u gradu Cetinju 1.

    Zato Vi i necete o tome.

  121. tito je vec odavno osudjen i u zagrebu i u beogradu i dalje mu se sudi mozda neobjektivno ali ni on nije bio objektivniji kad je sudio , izgleda da ih je sve zajebao kao i milione jugoslovena koje je vukao za nos svi ovih decenija, dok nije umro ,samo kad se sjetimo citanki i istorije … ne moze se osuditi za zlocine sve dok mu se ne priznaju i neke svijetle trenutke u organizovanju otpora nacistima.

  122. Marko,

    Zapletoste se kao pile u kucine.

    Citanke su Tita dizale u NEBO, time Vas je zajebao, ali mu se ne moze suditi dok mu se ne prizna ono sto su citake pisale.

    Jasna je ta logika. Ne moze se Titu suditi jer onaj koji dodje na mjesto Mila, onaj iz ‘zdravoga jezgra DPS-a’ mora stojati na Titova ramena isto kako Milo danas stoji.

    Ono sto je UDBA stvorila moze prezivjeti pad Mila ali ne moze prezivjeti pad Tita.

    Milo je medjuproizvod kriptokomunizma, Tito mu je trajni temelj.

  123. Мртви вас Тито посвађа. Само опуштено.

  124. ne ne opet ste pogrijesili -nisam ja vas to pitao ja to vec znam
    ja sam vas pitao nesto sasvim drugo od samom pocetka ali vi se uporno ne odajete i ne dajete odgovor, ne brinite znam vase dokle sezu vasi pogledi ali ih za promjenu samo malo produzite ! zahvaljum vam na svim odgovorima- bili su ocekivani !

  125. Postovani,
    blog je Vas, ja sam bila samo gost, pristojan, nisam Vas vrijedjala, sto se za Vas ne bi moglo reci, jer Vi sebi dajete slobodu da dijelite etikete proizvoljno interpretirajuci moje rijeci, ali i istoriju, onako kako to Vama odgovara, sto na kraju zvuci veoma neukusno. Dakle zakljuciste kako sam ja jugokomunisticki perfidna, ucvijeljena i histericna, a samo zato sto o Titu imam svoje misljenje koje se ne slaze sa Vasim. Pa kad se vec ne slazemo u misljenjima, a i kako cemo kad ja nikada komunista nisam bila, a ni perfidna nisam, nego prosta dusa Istarska, najbolje je da Vam zazelim laku noc, zahvalim na gostoprimstvu na Vasem blogu i da se povucem u moj antifasisticki svijet, medju moje istomisljenike, a Vi pisite,ali promijenite temu, jer na ovoj se bas ne biste proslavili, barem kod nas U Istri. Bog.

  126. Marko,

    Vas zadnji post nema nikakve veze sa onim na sto mi odgovarate. To je prirodno jer smo dosli do onoga sto ocete da prikrijete. Treba prikriti da se cuvaju Titova ramena za onoga ko ce doci iza Mila. Bez tih ramena (kripto)komunizam ne moze opstati u Crnoj Gori.

  127. Dusanka,

    1.
    Blog nije moj. Blog je Slavka Perovica. To je jos jedna Vasa perfidnost.

    2.
    Ja ne dijelim etikete nego diskutujem. Vasa izjava da cete, i kad bih Vas ja stavio na lomacu, nikad mi ni dlaka nije pomislila da to ucinim, vikati da je Tito heroj jeste histericna. U nedostatku bilo kakvih argumenata ponudi ste Vase zrtvovanje na lomaci.

    Nicim Vam nijesam smetao da date drugi razlog za pominjanje lomace. Ukoliko ga imate naravno.

    3.
    Reci, kao sto ste Vi rekli, da je KGB zlocinacki a negirati da je UDBA jednako zlocinacka jesete prvorazredna PERFIDIJA.

    Isto vazi za razliku u u ocjenama Staljina i Tita itd.

    Taj tip perfidije je bio zastitni znak jugo-komunizma.

    Nijesam Vam nicim smetao da pokazete zasto su KGB zrtve zlocin a UDBINE zrtve heroizam.

    4.
    Ja sam uvjerni ANTIFASISTA. Tita smatram prevarantom koji je svoje zlocine, i zelju za vlascu i raskosnim zivotom uvio u ruho antifasizma.

    Doduse kao prevarant je bio vrlo uspjesan.

    Na nacin na koji Vi definisete antifasizam Staljin nije manji antifasista nego Tito.

  128. don manuel ja samo komentarisem

  129. slavko nace tita,poceo da ga skida,
    ranije je bilo ko udari na tita a ko je smio od politicara gube se poeni , kukala ti majka, svrstava se u cetnike ili ustase ili ludake.

    dje ce sada staviti slavka mozda kazu da radi za vatikan ili je ustasa mozda cetnik ili poludio eto mu vec jedna dade terapiju, nevjerovatno zasto ,?
    bolje brate reci ka dusanka,
    ….zato sto o Titu imam svoje misljenje koje se ne slaze sa Vasim. Pa kad se vec ne slazemo u misljenjima,…..

    pozdrav

  130. don manuel ja samo komentarisem.

  131. odlican clanak, znao sam puno ovoga ali uvijek ima novih stvari…bravo!

  132. Pogledajte ovaj link:

    http://www.nacional.hr/clanak/29402/tito-je-na-vrh-kpj-dosao-cinkanjem

  133. I ovaj:

    http://www.vreme.com/cms/view.php?id=928433

  134. Vrijeme je već potvrdilo da je rukovodstvo LSCG ( Slavko) gašenjem partije se ogriješilo o Crnu Goru i o svoje vjerne člnove i simpatizere. Odlaskom u inozemstvo i izborom Praga, a prije svega
    napuštanjem ovog tamnog vilajeta, Perović
    je ispravno postupio ako se gleda interes porodice. Proteklo vrijeme ove konstatacije apsolutno potvrđuje. Ako je tako a jeste. onda je skoro pa nepristojno dalje moralisanje putem portala i blogova.

  135. Ej slavko, kako si …..ti znas …i mislis da niko ne zna…

  136. Не видим разлог зашто би текстови господина Перовића били претјерано осуђивани, ма о којој се теми радило, кадa ти текстови у себи носе несумњиву искреност?
    Наравно, то се не односи само на ову тему већ и на све остале.
    Интересантна ми је, рецимо, била прича о Пуниши Рачићу…
    Овдје ми је био интересантан текст аутора у цјелини са коментарима г. Дон Мануела, који се показао као коректан и добар полемичар.
    Та прошлост је далеко иза нас тако да се о њој може слободно причати, јер нови проблеми с којима смо суочени представљају коласални баласт, гдје је прича о прошлом сасвим бенингна.

  137. Сва та прича о прошлости је дио нашег наслијеђа, налазимо се у међувремену, и што више тога проанализирамо сада- бићемо мање оптерећенији у некој будућности…

    Па ево, да напоменем на “Леб и сол”, о којој је изванредни Врдољак, покојни, рекао да се налазе на свијетлим маргинама (рок музике), …, као и ми у овим просторима…

  138. Vojine,

    Ja sam veoma zadovoljan sa svim tekstovima gospodina Slavka Perovica i sa uzivanjem ih redovno citam.
    Nadam se da ne mislite da mi koji smo u ovoj polemici osporavali misljenje koje je on ovom prilikom iskazao o Titu, da smo zbog toga bili nekorektni i losi polemicari. To bi bilo lose.
    Ja sam na najkorektniji moguci nacin branio svoje uvjerenje i ostao pri njemu. Cak sam jednom ustvrdio da cu ga promjeniti u onom trenutku kada me sagovrnik ubijedi argumentovano.
    Na kraju posto se sve svodilo na to, da se vjeruje na rijec, odnosno na tvrdnje jedne sluzbe koja nije bila nista humanija od druge nisam imao izbora sem da vjerujem sopstvenom razumu i nachinu na koji ja vidim i dozivljavam stvari.

    U svakom slucaju, gospodin Manuel, Intemt Glamt, Marko, Dusanka… su dobri i zanimljivi sagovornici i nadam se, takodje, da svako ko je i jednom procitao Orvelovu 1984 sada ziveci u ovom vremenu, koje je na koncu i veoma ubrzano, zna da se ni zasta cvrsto ne moze uhvatiti a sto je vezano za proslost. Ona se jednostavno mijenja i prilagodjava onome ko vlada i vremenu u kojem se zivi, jer istina se desi samo jednomi.
    U trenutku desavanja.
    Nama ostaje da zakljucujemo na osnovu licne intuicije i razuma.

  139. Мој се напор одбија о стијене, хриди камене…!? :) )

  140. Поштовани Geny,

    полемика је била добра, а што је рекао мој покојни професор социологије Стојан Томић- треба сумњати а не бити сумњичав. Нећу полемисати на ову тему, осим као коментатор опшег духа…
    Интет је одличан, и то ми је драго…
    Наравно, треба изнијети опречан став, јер без њега нема полемике.

  141. Vojine,
    sjajan izbor :)

  142. Чуда се дешавају ! Још мало па се Славко враћа српским коријенима,само да настави путем историјских факата ! Само напријед !

  143. Vojine,

    Hvala Vam.

    Strasan je problem na podrucju bivse Jugoslavije a pogotovo u Crnoj Gori sto je kritika komunizma uvijek bila kritiku RUSKOG komunizma. To je bila namjerna, elaborina, propagandna prevara.

    Kad je Aleksandar Solzenjicin objavio svoje glavno DJELO Arhipelag gulaga koje SVEOBUHVANO kritikuje komunizam i dobio Nobelovu nagradu za to djelo, Jugoslavija je bila preplavljena Solzenjicinovim knjigama. Sve su prevedene osim Arhplaga. I sve su kritikovale komunizam ali na takav nacin da se prikazano moze smatrati ABERACIJOM od dobre ideje. Na prvi pogled Solzenjicin je bio jako prevodjen pisac, a glavno djelo je bilo zabranjeno.

    Odmah iza je uslijedila knjiga Karla Stajnera 7000 dana u Sibiru. Koja je bila prethodno 20 godina u bunkeru i bas je objavljena neposredno po davanju Nobelove nagrade Solzenjicinu. Stajnerova knjiga je dobila knjizevene nagrade i bila je REKLAMIRANA na sva zvona. To je dobra knjiga ali nije vise od jednog svjedocanstva o strahotama Staljinovih logora. Nema u njoj one nemilosrdne a UTEMELJENE kritike komunizma kao u Arhipelagu. Naravno glavna poruka Stajnerove knjige je: “Ovo je ruski komunizam, a ne nas jugoslovenski.” Onda imate “Moskovske godine” od Veljka Micunovica. Opet dobra knjiga ali na isti gvint – humani jugokomunisti se bore protiv nehumanih ruskih komunista. Pa onda imate Droza pa koga sve ne.

    Sto mislite da je i Kis mogao objaviti svojega Borisa Davidovica da nije obradjivao ruski komunizam nego da je obradjivao bacanje u jame i Goli otok.

    Do 1982. ce prevestu i Saloamova koji daje najjezivije svjedocanstvo o gulazima ali nema one sveobuhvatne kritike kao u Arhipelagu. Solzenjicin je ponudio Salamovu da skupa pisu Arhipelag ali Salamov nije prihvatio. Solzenjicin mu je to zamjerio.

    Do 1985. imamo Kusturicinog “Oca na sluzbenom putu”. Dobar film ali opet polukritika – bilo je gadno, bilo je greska ali ti udbasi koji su grijesili se kaju zbog toga. Sjecate se kako Mustafa Nadarevic razbi sebi celo. Vidimo kako se kaje Jovo Kapa ili bilo koji drugi. Osim toga tamo se samo zagreblo po komunistickim zlocinima.

    I tek 1989. kad su vec svi zasiceni pricama o komunizmu, kad je komunizam defakto padao u Rusiji, objavljuje se, skoro pa u kucnoj radinosti, Arhipelag.

    Sve je to radjeno smisljeno, vrlo smisljeno. Zato se komunizam jos slavi kao heroizam u prvom redu Tito. Javo Kapa otvoreno kaze radio bih isto. I DPS rezim to otvoreno propagira. Postoji ulica Blaza Jovanovica u Titogradu. Dani uspostave komunisticke diktature se slave kao dani “oslobodjenja” u vecini gradova.

    Komunizam, i to u njegovoj prakticnoj, zlocinackoj formi, je ostao trajno obiljezje Crnogoraca. Mene se utroba grci od toga.

  144. Don Manuel,

    Hvala na iscrpnom odgovoru. Povukao sam se iz diskusije jer mi i dalje fale neke karike… Ali pratim polemiku i mislim da je jako dobra.

    Vojine, hvala na komplimentu.

  145. Narodnjak,

    1.
    Slavko se vazda drzao istorijskih cinjenica. I kad su ga zvali ustasom i kad su ga zvali cetnikom.

    2.
    Samo rezim i vrlo neupuceni ljudi mogu NEOPHODNU kritku Tita povezivati sa cetnicima. To je za rezim jedini nacin odbrane.

    3.
    Nadam se da ste se jednako slagali kad je rezim pisao o Punisi Racicu i Nikoli Pasicu.

  146. Vijesti

    Titovi boravci u Crnoj Gori

    BARSKI DVORAC KRALJA NIKOLE

    Bar – Promocija knjige „Crna Gora, Tito“ autora Slobodana Vukovića, publiciste iz Podgorice biće održana večeras u 20 sati u Dvorcu kralja Nikole u Baru.

    Knjiga je objavljena u izdanju SUBNOR-a i Antifašista Crne Gore, a recenzenti su Zuvdija Hodžić i Pavle Goranović. U 30 kratkih priča opisani su Titovi boravci u Crnoj Gori, od njegovog prvog ilegalnog dolaska 1940. do posljednjeg boravka 15. aprila 1979. u Igalu, kada je svijetu uputio apel za pomoć crnogorskom narodu na saniranju posljedica katastrofalnog zemljotresa.

    Knjigu će barskoj publici predstaviti pisac
    pogovora, književnik Vladislav Pavićević iz Bara i Bratislav-Bato Kokolj, legendarni sportski novinar i prevodilac iz Budve. Odabrane fragmente će čitati dramski umjetnik Dragiša Simović, a u muzičkom dijelu nastupiće mlada pijanistkinja Gorica Ćorić, dobitnica nekoliko značajnih nagrada. Urednica i voditeljka programa je Mila Čordašević.

    R.P.

  147. Господине Дон Мануел,

    у Црној Гори се ствари традиционално посматрају у црно бијелој форми. Ако нешто из прошлости критикујеш одмах те ставају у тај дио прошлости, и то на страни оних који су били против тих чије је понашање под критичком лупом.

    Наравно да је то бесмислено, јер ти људи погрешно сматрају да имају право да те попут фигуре у шаху поставе на поље које желе. И ту праве логичку грешку, која проистиче из чистог егоизма која се манифестује у виду не баш лијепе намјере.

    Деведесете године прошлог вијека су биле попраћене страхом од реваншизма тзв. поражених снага из Другог свјетског рата, он је био у домену перцепције реалан, али и вјештачки, јер се то није могло десити. Зашто? Зато што су такозвани побједници држали све у својим рукама, што свједочи пример – Килибарда, на чему се ова прича и завршава.

    Али и наставља у другом облику, јер је такозване партизане власт “заштитила” од реваншизма такозваних, вјештачки произведених четника, и узела све у своје руке кроз транзицију. Дакле, “миротворци” су се наплатили. Али, они су и даље “миротворци”, и даље наплаћују услуге.

    Да констатујем, субјективно, власт је деведесетих година потенцирала тзв. четнике, јер су их држали под потпуном контролом, те самим тим били као вјештачки направљене креатуре безопасни, али имали функцију – потребног разлога да би штитили тзв. опоненте од реваншизма. Послије свега су такозвани партизани и четници отишли заједно на сметлиште историје у виду голог робља.

    Четници су поражени ’45. године, а партизани са свим идејама и идеологијом 90 – их година прошлог вијека. То је доказ колико је та идеологија била крхка и нестабилна, мада стабилна на неком теоретском нивоу који је далеко од перспективног.

    Зато сам и рекао да је прича о прошлости сада бенингна, те да су коментатори били преоштри у одређеним коментарима, мада, могу рећи да су и они својим коментарима, ма какви били, такође постали учесници демистификације те прошлости.

    Сада, када су срушени сви идеали комуниста, прије свега онај о социјалној правди, не би ме чудило да представници криминалног мира, уз шеретски осмијех, положе вијенце на неки партизански споменик, јер су постали господари живота и смрти, и то не крију, већ, напротив, истичу као неспорни факт.

    Имамо проблем неке паралелне, нестварне реалности, која се разријешава критичким освртима, анализама и текстовима, пропраћеним слободним коментарима који су све бољи и бољи, бар на Интернетском нивоу.

    А ту имамо једну предност, јер се никуд не журимо, за разлику од власти и официјалне опозиције која увијек мора журити у некој борби за опстанак.
    Двадесет година лутања и промашаја нас је натјерало на нови темпо, лагани, наизглед, гдје је та лаганост катализатор убрзања процеса који су неопходни :) )

    Зато, без журбе…

  148. Ево, ова је информација која свједочи о томе о чему сам причао. У дворцу краља Николе, што је посебно наглашено, имамо представљање књиге о идеји која би краља Николу послала на онај свијет , на начин као што су послати Романови.

    Преостаје да се послије тога организује радна акција на имању неког тајкуна или нарко- дилера, гдје ће се открити Брозова биста, да би апсурд био потпун.

  149. Ovo je strasno!

    Kao sto rekoh Milo stoji na Titovim ramenima.

  150. Да ли могу SUBNOR i Antifašisti Crne Gore да се осврну на тему идеја које су некада гајили и промовисали и стања у којем се сада налази друштво?

    Тачније, да ли смију?

    Шта је, дакле, остало од јадног СУБНОР- а на идеолошком плану?
    :) )

  151. Tito’s life remains an enigma as anniversary draws near

    VLADIMIR JOKANOVIC
    06.04.2010 @ 10:30 CET

    http://waz.euobserver.com/887/29817

    In a month’s time, the Balkans and the world at large will mark the 30th anniversary of the death of Josip Broz Tito, the president of the former Yugoslavia and the most successful locksmith who ever walked the earth.
    Beyond the official version of his biography, his life remains shrouded in mystery and conspiracy theories. The only undisputed fact seems to be that he is dead. But the rest – the exact dates of his birth and death, the place where he is buried, his origin and identity – remain controversial.
    Who was the creator of socialist Yugoslavia, its Marshal, the lifetime president of the state and the Communist Party chief, the founder of the Non-Aligned Movement and one of the most prominent leaders of the 20th century?
    “History as a science has yet to reconstruct his early biography,” says historian Dragan Vlahovic, a well-known Belgrade journalist who has written several books about Tito. “Tito himself started the confusion about his birth, so that in the books by various biographers 12 different dates are given.”
    Tito’s birthday was celebrated on 25 May in Yugoslavia. But according to Mr Vlahovic, the correct date remained a secret even to his only official biographer and war-time friend, Vladimir Dedijer. Officially, Tito rose to the top from a modest background: a locksmith by trade, he was supposed to be the son of a peasant couple from the Croatian village of Kumrovac, his father, Franjo, a Croat, his mother, Maria, a Slovene.
    Mr Vlahovic, referring to data from the Vienna war archive, believes the real Josip Broz was indeed born in 1892 in Kumrovac but died in April 1915 as a soldier in the 25th Regiment of the 42nd Home Guard Division of the Habsburg army, in the Battle of the Carpathians.
    Raif Dizdarevic, a long-time Tito companion and one of the last heads of state under the ex Yugoslavia’s system of rotating presidents, claimed a copy of the death certificate of Josip Broz from 1915 was kept by Tito and found in a black suitcase after his death.
    “In his working room in the White Villa, Tito kept some documents in a small locker. Among the documents was a copy of Broz’ death certificate. It was issued by the Austro-Hungarian Ministry of War in 1915 and accompanied by a list of soldiers killed and missing, including Broz,” Mr Dizdarevic wrote.
    In one of the rare statements on his own life, Tito said that he had taken part in the fighting in the Carpathians in 1915, adding that he had been wounded in that battle. Mr Vlahovic recalls Tito’s account of events: “He said he remembered lying in a muddy ditch when an enemy soldier with a thick moustache and eyebrows appeared in front of him and thrust a spear into his right shoulder.”
    Dusan Ferluga, a pathologist from Ljubljana who carried out the autopsy on Tito’s body, said “there was no scar on the right shoulder or anywhere else,” however, Mr Vlahovic says.
    A source of constant speculation about his origins was Tito’s comparatively poor mastery of his supposed Croatian mother tongue. Instead, he spoke and wrote well in Russian and German and got along in English, Czech and Polish.
    Another publicist, Pero Simic, claims that Tito was a Comintern agent who infiltrated the then Kingdom of Yugoslavia with the task of organising the Communist Party. His official biographer suggests he may have been born in Vienna and attended a military intelligence school in Pecs. Meanwhile, high-ranking intelligence officials of the Kingdom of Yugoslavia believed Tito to be the illegitimate son of a Polish colonel named Lebedev.
    It is very difficult to establish reliable facts about Tito before 1928, when he was tried in Zagreb for alleged Communist activities. When he was elected a deputy to the national parliament in 1950, the Federal Statistics and Records Bureau asked him to fill in a questionnaire with personal data. The reply was short: “Don’t give information. T.”
    Rumour had it that Tito silenced all those who were ready to testify that he was not Josip Broz from Kumrovac and all those who tried to investigate details of this background.
    “The man called J.B. Tito was born into an aristocratic family and had the habits and lifestyle to match: He played billiards, chess, cards, practiced riding, fencing, gymnastics and tennis and spoke several foreign languages. A locksmith like this never existed in the world,” said his personal physician Alexandar Matunovic in an interview after Tito’s death.
    According to a popular anecdote, the Queen of England and her guests at a Windsor Castle party were impressed when Tito sat at the piano and played Chopin.
    Dr Matunovic repeated what Tito told him in one of their last conversations: “If you think you know me and know who is Tito, you are hugely wrong, doctor! I know that from the beginning you wanted to know everything about me. I am aware that you know more than others. But you do not know who is Tito, nor will you ever know. No one met Tito, nor will meet him.”
    He added: “I’m Faust …so, now you know who I am. Not just Goethe’s Faust – but the Faust of all Fausts!”
    In his time, he was a larger-than-life personality. But what he left behind did not last: Tito’s Yugoslavia fell apart in a series of bloody wars.
    He was a playboy, a charmer, a spy, a merciless murderer and a bombastic dictator. When the fairy tale named Yugoslavia drew to an end, the remains of its creator were buried under two tons of marble in Belgrade in the “House of flowers” mausoleum. Many still do not believe it is the real Tito who lies underneath – it must be somebody else.
    Tito’s women
    Tito died on 4 May 1980 in Ljubljana and was buried four days later in Belgrade. He lived with his first wife, Russian Pelagia Belousova, in Moscow from 1919 to 1928. They had four children, but only one, Zarko, survived childhood.
    Tito’s second wife, Hertha Haas, was of German origin. They lived together in Zagreb between 1937 and 1941. She died this February. Their son, Misa, is a Croatian diplomat in Indonesia.
    Serbian Davorjanka Zdenka Paunovic, Tito’s great love, was only 25 years old when she died in 1946. On Tito’s behest, she was buried in the park of the Karadjordjevic dynasty palace complex where Tito lived after the war.
    In 1952, Tito married Jovanka Budisavljevic, 32 years his junior and Yugoslavia’s official first lady until his death. She still lives in Belgrade.
    His death was followed by revelations about an impressive number of presidential mistresses. A recent exhibition of photographs shot by himself showed an infatuation with maids and cooks.

  152. Ima i prevod:
    ———————————————————
    TITOV ŽIVOT OSTAJE ENIGMA

    Vladimir Jokanović
    6.4.2010

    Kroz mesec dana, Balkan, a i ceo svet će obeležiti 30-godišnjicu smrti Josipa Broza Tita, predsednika nekadašnje Jugoslavije i najuspešnijeg od svih bravara koji ikada živeli na ovom svetu.

    Izvan okvira zvanične biografije, život mu ostaje obavijen misterijom i teorijama zavere. Izgleda da je jedina nepobitna činjenica da je mrtav. Ali ostalo – tačni datumi njegovog rođenja i smrti, mesto gde je sahranjen, njegovo poreklo i identitet – ostaju kontroverzni.

    Ko je bio taj tvorac socijalističke Jugoslavije, njen maršal, doživotni predsednik države i poglavar Komunističke partije, osnivač Pokreta nesvrstanih i jedan od najistaknutijih lidera XX veka?

    Istoričar i poznati beogradski novinar Dragan Vlahović, koji je napisao nekoliko knjiga o Titu, kaže: „Istorijska nauka tek treba da rekonstruiše njegovu ranu biografiju. Sam Tito je začetnik konfuzije o svom rođenju, tako da razni biografi u svojim knjigama navode 12 različitih datuma.“

    U Jugoslaviji Titov rođendan je bio slavljen 25. maja, ali – po Vlahoviću, pravi datum je ostao tajna čak i njegovom jedinom zvaničnom biografu i ratnom drugu, Vladimiru Dedijeru. Zvanično, Tito se uzdigao na vrh od sasvim skromne pozadine: bravar po zanatu, on je, navodno, bio sin seljačkog bračnog para iz hrvatskog sela Kumrovca. Otac Franjo bio je Hrvat, a mati Marija Slovenka.

    Gospodin Vlahović, navodeći podatke iz Ratnog arhiva u Beču, veruje da je pravi Josip Broz zaista bio rođen 1892. godine u Kumrovcu, a poginuo u aprilu 1915. kao vojnik 25. puka 42. domobranske divizije habzburške vojske u bici na Karpatima.

    Raif Dizdarević, dugogodišnji Titov prišipetlja i jedan od poslednjih šefova države u okviru rotirajućeg sistema predsedništva bivše Jugoslavije, tvrdio je da je Tito čuvao kopiju umrlice Josipa Broza iz 1915, koja je posle njegove smrti nađena u jednom crnom koferu.

    Dizdaravić je zapisao: „U svojoj radnoj sobi u Beloj vili, Tito je u jednom malom sefu čuvao neke dokumente. Među njima se nalazila i kopija Brozove umrlice. Izdalo ju je austrougarsko ministarstvo vojske 1915. i uz nju se nalazio i spisak vojnika koji su poginuli, ili nestali – uključujući i Broza.“

    U jednoj od retkih izjava o svom životu, Tito je istakao da je učestvovao u borbama na Karpatima 1915, dodajući da je u toj bici bio ranjen. Vlahović se seća Titovih reči o tom događaju: „Kazao je da se seća kako je ležao u blatnjavoj jaruzi, kad se pred njim pojavio jedan neprijateljski vojnik sa debelim brkovima i obrvama i zabio mu koplje u desno rame.“

    Međutim, Dušan Feruga, patolog iz Ljubljane, koji je izvršio autopsiju Titovog leša, ističe: „Ni na desnom ramenu, ni bilo gde nije bilo nikakvog ožiljka.“

    Jedan od izvora neprekidnih spekulacija o Titovom poreklu je bilo i njegovo dosta loše vladanje hrvatskim jezikom, koji mu je, navodno, bio maternji. On je, naprotiv, dobro govorio i pisao na ruskom i nemačkom, a sporazumevao se dobro i na engleskom, češkom i poljskom.

    Jedan drugi autor, Pero Simić, tvrdi da je Tito bio Kominternin agent, ubačen u nekadašnju Kraljevinu Jugoslaviju sa zadatkom da organizuje komunističku partiju. Njegov zvanični biograf sugeriše da je, možda, bio rođen u Beču, i da je pohađao vojno-obaveštajnu školu u Pečuju, dok su visoki obaveštajni funkcioneri Kraljevine Jugoslavije verovali da je Tito bio vanbračni sin jednog poljskog pukovnika po imenu Lebedev.

    Veoma je teško utvrditi pouzdane činjenice o Titu pre 1928. kada je bio suđen u Zagrebu pod optužbom za komunističku aktivnost. Kada je 1950. bio izabran za narodnog poslanika, Savezni biro za statistiku je tražio da popuni upitnik sa ličnim podacima. Titov odgovor je bio kratak: „Ne dajem podatke. T.“

    Shodno glasinama, Tito je ućutkivao svakog ko bi bio spreman da posvedoči da on nije Josip Broz iz Kumrovca, kao i svakog ko bi pokušavao da išta istraži.

    Njegov lični lekar Aleksandar Matunović je u jednom intervjuu posle Titove smrti naveo: „Čovek koji se nazivao J. B. Tito je bio rođen u nekoj aristokratskoj porodici; imao je i navike i stil života koji su tome odgovarali: igrao je bilijar, šah, karte, jahao je konje, mačevao je, bavio se gimnastikom, igrao tenis i govorio nekoliko jezika. Takvog bravara nije na svetu bilo.“

    Prema jednoj poznatoj anegdoti, engleska kraljica i njeni gosti u zamku Vindzor su bili pod utiskom kada je Tito seo za klavir i svirao Šopenovu muziku.

    Dr Matunović je ponovio i ono što mu je Tito rekao tokom njihovog poslednjeg razgovora: „Doktore, ako mislite da me znate i znate ko je Tito, teško se varate. Znam da ste od početka želeli da saznate sve o meni. Svestan sam toga da znate više od ostalih. Ali, niti znate ko je Tito, niti ćete to ikada saznati. Niko nije upoznao Tita, niti će ga ikada upoznati.“

    Dodao je: „Ja sam Faust…. eto, sada znate ko sam. Ne onaj Geteov Faust – nego Faust svih Fausta!“

    Za života bio je ličnost džinovskih proporcija. Ali, zaostavština mu nije potrajala: Titova Jugoslavija se raspala u nizu krvavih ratova.

    Bio je plejboj, šarmer, špijun, nemilosrdni ubica i bombastični diktator. Kako se bajka zvana “Jugoslavija“ primicala svom završetku, ostaci njenog tvorca su bili sahranjeni ispod dve tone mermera u Beogradu, u mauzoleju, “Kući cveća“. Mnogi još uvek ne veruju da je Tito taj koji je sahranjen tamo, ispod – to mora da je neko drugi.

    Tito je umro 4. maja 1980. u Ljubljani, a sahranjen je u Beogradu četiri dana kasnije. Sa svojom prvom ženom, Ruskinjom Pelagijom Belousovom je živeo u Moskvi od 1919. ado 1928. godine. Imali su četvoro dece, od koje je samo jedan, Žarko, preživeo detinjstvo.

    Titova druga žena, Herta Has, bila je poreklom Nemica. Živeli su u Zagrebu između 1937. i 1941. godine. Umrla je u februaru ove godine. Njihov sin, Miša, je hrvatski diplomata u Indoneziji.

    Srpkinja, Davorjanka Zdenka Paunović, Titova velika ljubav, bila je samo 25 godina stara kada je umrla, 1946. godine. Na Titov zahtev, sahranjena je u parku palate dinastije Karađorđevića, gde je Tito posle rata živeo.

    Tito se 1952. oženio Jovankom Budisavljević, koje je bila 32 godine mlađa od njega i ostala je zvanično jugoslovenska prva dama. Ona je još uvek živa u Beogradu.

    Nakon njegove smrti, usledila su otkrića o impresivnom broju predsednikovih ljubavnica. Nedavna izložba fotografija koje je sam snimio pokazuje i njegovu zanesenost sobaricama i kuvaricama.

  153. Vojine,

    1.
    Komunisticka ideologija je dozivjela poraz ali UDBA nije. Kao sto rekoste UDBA je sve organizovla i kontrolisala, sa izuzetkom LSCG-a. To nije uspjela zbog Slavka Perovica. UDBA je samo mutirala. Zato i kazem kriptokomunizam.

    2.
    Pogledjate ovaj spanski primjer. Dolores Ibaruri, cuvena La Pasionaria, je bila vodja komunisticke partije Spanije u jednom trenutku i stekla slavu medju ljevicarima cijeloga svijeta zbog svoje uloge u odbrani Madrida 1936. Za Frankove falangiste je ona bila OLICENJE zla. Crvena kucka, crvena kurava koje je do lakata umrljana u krvi. Kao recimo kod nas Draza Mihajlovic ili neko slicni.

    U prvom postfrankistickom Paralmetnu (tri godine iza Frankove smrti), Dolores Ibaruri je izabran u parlament i kao najstariji poslanik presjedavala sjednicom. Sto mislite kako su zakleti falangisti gledali na to?

    To ja zovem nacionalno pomirenje.

    Umjesto toga smo imali “demokratiju” po UDBINOM scenariju.

    Vec ste shvatili da ja za to u prvom redu krivim Tita jer da su srpski liberali ostali na vlasti 1972. mi bi imali demokratiju 1983.

    3.
    Jedna od UDBINIH podmetanja da je svaka kritika, stvarna kritika a ne nazovi kritika, Tita cetnistvo pa cak i fasizam. Sve sto sam napisao u zadnjih par dana je u prvom redu motivisano da pokazem da to nije istina.

    Tito se moze i MORA kritikovati sa demokratski, patriotskih, humanisticki pozicija. Sa pozicija onih koju politiku dozivljavaju kao umjetnost moguceg u INTERESU GRADJANA!

    4.
    Vidite li ovo bratiju u Baru. Oni su antifasisti sto ce reci ako si protiv Tita ti si fasista. Maksimalna perfidnost.

    I da ih neko pita jesu li ibeovci antifasiti, zamucali bi pa bi odgovorili: “To je drugo oni su izdajnici. Oni su bili za Staljina.”

    Pravice se da ne znaju da je doprinos Staljina slamanju Hitlera je sigurno neuporedivo veci nego doprinos Tita, da je Tito ucio skolu kod Staljina, da je Tito slao svoje drugove na strijeljanje zbog Staljina, da je Tito digao ustanak kad je Staljin napadnut, da je Tito nazvao gerilu imenom koje je Staljin propisao, da je Tito izabrao za himnu pokreta pjesmu koju je Staljin propisao (Po sumama i gorama…), da je Tito osnovao Prvu proletersku da proslavi Staljinov rodjendan…

  154. Pobjeda

    Dobitnici nagrade “13. jul” za 2010. godinu

    Dado Đurić: Nagrada mi puno znači, zato što sam oduvijek bio partizanski nastrojen. Đurići su ginuli na Sutjesci i u drugim bitkama protiv okupatora. Već 1942. su poginula dva Đurića, a 13. jul je više nego značajan datum i simbol antifašističkog otpora, mada se o tome ne priča dovoljno. Ovdje, u zemljama Zapadne Evrope, takođe ćute. Mi zapravo ne postojimo u njihovom vidokrugu.

    Radoslav Rotković: Kao što se vidi, tačna je ona stara izreka da je pravda spora. Poslije 34 godine nagrada je tu, blizu ruku. Doduše, za osam godina su započeta i završena dva svjetska rata. Zašto je to bilo tako? Zato što sam uvijek bio „sumnjivo lice”.

    Ja putujem pet sati od Novoga do Podgorice i natrag da održim predavanje sa ilustracijama, a TV ne može da uključi kameru!

  155. Titovi kritičari – odustanite od daljeg mlaćenja prazne slame po ovoj vrućni, sve će vam biti jasno kad vam otkrijem da je Don Manuel lično Slavko Perović koji pati od kompleksa više vrjednosti što nije postao drugi Tile!

  156. Дон Мануеле,

    допринос Стаљина сламању Хитлера је био у великој мјери одлучујући за крај Другог свјетског рата и слом фашизма, без икакве сумње. Али, цијена је била стравична, што свједоче и потресни филмови и свједочења из тога периода.

    Да будем кратак, он је нацисте затрпао лешевима совјетских војника.

    Тако нешто говоре Руси о генералу Жукову, али то је било под Стаљиновом сјенком, и не само сјенком.

    Ипак, послије напада нациста на СССР он је изгубио контролу и пао у стање шока, данима га нису могли вратити нормално стање да руководи Армијом и државом, почео је потом призивати и православље, дух древне Русије, што је незамисливо за шефа такве идеологије, уплашио се проклетства ископина костију Тимур Лена, вратио генерала Рокосовског, којем је у тамници његов апарат присиле ломио прсте на рукама да призна да је шпијун, …

    Јосип Броз је био из тог миљеа, и то је неоспорна истина.

    Ја пратим јавне иступе на дио прошлости који се односи на партизане и четнике, бјелаше и зеленаше, уколико се тај дио осврта односи на коректно критичко анализирање прошлости, што сматрам позитивним када то неко други ради.

    Ријетко активно учествујем у тој причи, тачније само онда када се прави груба пројекција те прошлости у садашњост.

    Ја просто не губим енергију на те ствари, зато што гледам на те покрете као нешто што је било трагично, и у историјском смислу губитничко.

    У практичном дијелу, они су прогутали много живота и направили хаос у пројекцији историјског смисла, тачније бесмисла.

    Знате, поражени су поражени, а побједници носе одговорност за све што се деси послије њих. Ако је послије њих брзо поражена њихова идеологија, или такозвана идеологија, то значи да нешто нису урадили како треба.
    Критички осврт на те моменте сматрам коректним и потребним.

  157. Vojine,

    1.
    Svi, ukljucujuci i upucene izvore na Zapadu, se slazu da je uloga SSSR, a samim tim i Staljina, bila presudana na slamanje Hitlera. To je kostalo milione zivota. Skoro se svi slazu da je ista pobjeda mogla biti ostvarena jeftinije za Ruse.

    Desetkovanje komandnog kadra Crvene armije u velikoj cistki i Staljinovo nerazumijevanje kako se vodi moderni tenkovski rat su ucinjeli da inicijalni porazi budu katastrofalni u gubitku teritorija, materijala i sto je najgore ljudstva. Kasnije je Crvena armija postala mnogo efikasnija ali opet uz nedopustivo i nepotrebno velike zrtve.

    Dugo godina su se Rusi defakto HVALILI sa zrtvama u stilu: “Mi smo dali 20.000.000. Mi smo slomili Hilera.” Te zrtve su bile vece od 20 miliona i najbolja procjena, kad se izuzmu sovjetski Jevreji koji su stradali u holokaustu, govori o blizu 25 miliona ili 12.12%.

    S vremenom su Rusi poceli da se pitaju: “Kako to da mi izgubismo 12% stanovnistva a Amerikanci 0.32% stanovnistava? Uz to Amerikanci su dobili mnogo vise pobjedom u II svjetskom ratu.”

    Iako niko naravno ne dovodi u pitanje potrebu da se pobijedi Hiltler niti ruski presudni doprinos toj pobjedi.

    Ovdje valja pomenuti i 20 miliona koje je Staljin ubio prije rata i cemu je Tito dao svoj mali doprinos.

    2.
    Kocovic i Zerjavic koji su demografskom metodom procijenili broj zrtava u Jugoslaviji na nesto preko 1.000.000 su izavali senzaciju prije 20 godina. Radili su nezavisno i dosli do istih rezultata.

    Jedna od zapanjujucih cifara koje su oni objavili je i procjena zrtava u Crnu Goru na NEVJEROVATNIH 12%.

    Iako ta cifra mene nije potpuno iznenadila, pojedini, upuceniji, moji sagovornici (nijesu bili Crnogorci) su je navodili kao primjer da nesto metodoloski ne valja u Kocovicevom i Zerjavicevom pristupu. Oni su doduse znali sto znaci 12% posto gubitaka. To je ekvivalentno sovjetskim gubicima. To je za trecinu vise nego gubici Njemacke uz sva bombardovanja. To je samo 1% manje nego gubici u NDH dje su Srbi bili ubijani na etnickoj (nacionalnoj) osnovi.

    3.
    Rusi su u to vrijeme vec bili poceli da preispituju da li je bilo potrebno izgubiti 12% da bi se slomio Hitler.

    U Crnoj Gori ni jedan “intelektulac” nije nasao da prokomentarise tu zapanjujucu cifru. Izgubili smo 12% stanovnistva, kao i Sovjeti, i nikoga to ni najmanje ne tangira. Poginuli u ratu se samo upotrebljavaju kao “dokaz” velicine partiznaske borbe. Sa njima se hvali i OPRAVDAVA komunisticka vlast.

    Sa njima se DOKAZUJE (zvuci nevjerovatno) da komunisti imaju pravo da vladaju.

    4.
    No vaznije je pitanje kako poginuse ti ljudi? Talijani nijesu bili posebno svirep okupator. To se ogleda i u nesumnivoj naklonosti koju danasnja generacija gradjana Crne Gore ima za Italiju i Talijane. Okupator koji je odgovoran za 12% mrtvih se mrzi generacijama. Mi ne mrzimo Talijane.

    Ti ljudi su u prvom redu poginuli u NEPOTREBNOM gradjanskom ratu koji su IZAZVALI KOMUNISTI 1942. godine i komunistickom teroru iza rata. (Metoda kojom se doslo do 12% je demografska tj. ona ne razlikuje mrtve partizane od cetnika.)

    Te ljude treba prije uporedjivati sa 20 miliona poginulih u komunistickom teroru u SSSR prije 1941. nego sa 25 milona poginulih tokom rata.

    5.
    Koji je efekt na slamanje Hitlera imalo 12% poginulih gradjana Crne Gore? Usudicu se reci vrlo mali. Kad kazem vrlo mali onda ne mislim 500 puta manji nego sto su 12% sovjetskih zrtava imali na slamanje Hitlera. (Crna Gora je bila oko 500 manja od SSSR-a.) Milslim na efekt koji je imao svaki poginuli Crnogorac na slabljenje Hitlerove moci. Kako je americki general Paton rekao: “Niko nije dobio rat ginuci za svoju otadzibinu nego natjeravsi neprijatelja da gine za svoju!”

    6.
    Takve efekte mjere svi moderni kompjuteski modeli. Amerikanci su najdalje otisli u njima. Volio bih da se efekti partizanske borbe procijene uz njihovu upotrebu. Ovdje cu reci da su nalazi da je njemacki vojnik vrijedio 1.35 americkih vojnika i 2 sovjetska vojnika. (Ko god je ikada pricao sa partizanom ucesnikom II svjetskog rata nije iznenadjen tim nalazom.) Relativno slaba vrijednost sovjetskih vojnika dolazi u prvom redu sto su njihovi vodje olako zrtvovali svoje vojnike.

    7.
    Ko se ikada pitao u Crnoj Gori da li su TAKO JEZIVO VELIKE zrtve bile opravdane? To se naravno ne smije pitati jer se time dovode u pitanje TEMELJI rezima. Temelji titoizma, a na Titovim ramenima stoji Milo.

    Vidite samo sto su Vijesti prenijele o nagradi koju je dobio Dado Djuric. Ni rijeci o slikarstvu Dada Djurica. To je nebitno. Bitno je da Dado prica, ili je naveden da prica, da je 13. jul bio strasna stvar, da se na to zaborvlja, da su njegova 2 Djurica poginula u partizane…

    I u dodjeli te nagrade rezimskoj propagandi je najvaznije da sacuva titoizam.

  158. Дон Мануеле,

    углавном се слажем са вашим наводима.
    Наравно да је грађански рат у Црној Гори био непотребан, да су жртве биле неоправдане.

    Мало знам о том периоду, јер нисам имао времена да се осврћем на њега, а нисам нашао нити неке релевантне податке објективних истраживања на ту тему.

    Мислим да се та прича не отвара због страха од реваншизма, којег не може бити јер се ситуација радикално промијенила. Сви ти покрети из прошлости су доживјели потпуни идеолошки слом, послије којег је остала брука везана за непотребне жртве.

    Ја заиста не знам да су комунисти изазвали тај грађански рат, мада знам за свирепости Саве Мизаре, које су биле непотребне. Причао ми је прошлог љета син једног народног хероја да су његовом оцу својевремено давали наређења да се почне с ликвидацијама у Озринићима уколико народ не жели да приђе партизанима, те да је у том смислу Сава Ковачевић такође имао кључну ријеч.

    Мислим да је насилно увођење народа у своје редове класичан метод грађанског рата, те да су злочини против оних који нису жељели да приђу било којој страни у грађанском рату за сваку осуду.

    Ипак, та књига се треба лагано отварати, схватајући да се настрадали више не могу вратити међу живе.

    Дванаест одсто погинулог становништва у Црној Гори је ужасавајући податак. Без икакве грешке се то може назвати катаклизмом, и односити према томе на такав начин.

  159. Углавном те приче знам у фрагментима, недовољним да бих све то спојио у једну цјелину која би била објективна.

    На примјер, директни учесник Тринаестојулског устанка, један бивши скојевац, ми је причао да је руководство КП наредило да се такозвани шпијуни ликвидирају на Цетињу бацањем у јаме. Тај поступак је изазвао јак контраефекат тако да су многи који су учестовали у том злочину били под ударом народа, а он лично је завршио у Јусовачи, а потом и у логору у Италији.

    Тврдио ми је да је то била крупна грешка, те да се није смјело то урадити.

    Није ни чудо да је било дванаест одсто жртава у Црној Гори када је смртна казна била тренд у свакој варијанти, те зато што си наводно шпијун, што си богатији сељак, што си неодлучан, па се не желиш прикључити једном покрету, …

    Мислим да је стање за народ у том периоду било неподношљиво, јер је све то било ненормално.

    Сада, када са историјске дистанце видимо пропаст тих идеологија, гдје организациони остаци тих покрета трче за тајкунима превиђајући све идеје за које су се некада борили, шта ћемо моћи закључити осим да их све треба бити срамота.

  160. Izvaredna prica o Titu i paralela sa danasnjim Titicima. Don Manuel, kao i uvjek ,argumentima daje izvarednu analizu istorijske zbilje na ovim prostorima.
    Slavko je jos jednom dokazao da bez spoznaje o nasoj proslosti ne mozemo ocekivati nista dobro u daljoj demokratiozaciji ove crne gore.
    Potpuno se slazem sa Don Manuelom oko Tita koji je bio najveci krvnik svih naroda i narodnosti u bivsoj SFRJ i da je takvu tvorevinu stvorio da bi je i razbio i tacno je da nikad Jugoslavije nije bilo na nacin na koji smo mi mislili da postoji a to je bratstvo i jedinstvo,jednakosta naroda i narodnosti,takva farsa koju je Tito rezirao da bi prije svega sebe ocuvao na vlasti i zajebavao ovu Balkansku vjetrometinu na sve nacine a prije svega koristeci jedan slatkorecivi slogan svi smo jednaki i svi imamo isto,sto je izvaredna stvar ali se pokazalo da su to zablude i koriste samo za zajebavanje naroda. Strahovito je dobro igrao na kartu cetnika ,partizana,ustasa,belogardejaca,balista i inih protivnika slavne NOB-a i tekovina iste,a to je sto Don kaze 200000 hiljada pobijenih ,ja se usudjujem da kazem i vise od ove cifre, citajuci razne izvore,i na takvim podjelama taj covjek je bio Car komunizma i ne znam cega sve ne. Na ovom blogu sam vec ranije pisao o Titovom nacinu borbe protiv neistomisljenika, izmedju dva rata a desava se u Parizu,dje je dobio nadimak veliki drug i prve crne trojke u Parizu sacinjavali su Tito, Veljko vlahovic i Rodoljub Colakovic.

  161. Vojine,

    Uzasava me ta komunisticka terminologija.

    Svoja ubistva bez valjanog, ili cak bez ikakvog, razlog nazivaju GRESKAMA.

    Kad su drugi isto napravili onda su to ZLOCINI.

    Obadvoje su JEDNAKI zlocini.

  162. ”Nije važno koje simbole odabiraju nerpijatelji ljudske slobode: sloboda se ugrožava podjednako ako se napada u ime antifašizma kao i u ime otvorenog fašizma”.

    From

  163. Дон Мануеле,

    мене такође ужасава комунистичка терминологија гдје је убиство људи третирано као грешка. Тим прије је то озбиљно јер се ради о такозваним побједницима једног периода, који је трајао дуго, више од пола вијека, прије него што се десио колапс тих идеја.

    И не само комунистичка, већ и модерна империјалистичка политика, гдје нема кажњавања на основи такозваних грешака на мјестима гдје је вјештачки изазван граћански рат, независно да ли се ради о Ираку или било
    ком другом мјесту, рецимо Балкану.

    Ми смо били и остали заточници тог безобразлука неодговорности, јер код нас не постоји стабилан политички систем, са јасним правилима игре заснованим на општем консензусу проистеклом из најбољих жеља.

    У једном стабилном систему би се проговорило о свему, на достојан начин, осудило све што се треба осудити, не само због невиних жртава, који су биле преовлађујуће у тој причи, већ и због будућности, да се такве ствари не би понављале.

    Међутим, кључно је да та жеља не постоји, главним лицима те трагике у наставцима то није потребно чак ни у сну, остали их слиједе по инерцији.

    Дакле, Балкан је то!

    Наравно, можемо заједно покушати да то промијенимо, никад не губећи из вида да је праштање виши облик постојања…

  164. trebo je nama staljin,a ne tito! i dva tri gola otoka,bilo bi nam mnogo bolje danas,onima koji bi pretekli!

  165. Дакле, Балкан је то!

    Наравно, можемо заједно покушати да то промијенимо, никад не губећи из вида да је праштање виши облик постојања…
    ———————————————
    respect Vojine i Manuelu

    veoma inspirativni osvrti Na istoriju Balkana Slavkovi .

    dugo sam se pitao kako se raspade sfrj koju kao ficfiric dozivljavah necim respektabilnim u planetarnim okvirima.. ne nalazeci neki logicki odgovor objasnio sam to sebi samom- sve sto ne moze da opstane samom sobom osudjeno je na raspad. dzaba se voljeli aco i mujo,boro i ramiz i slicni ostali. tada sam se okrenuo crnoj gori kao logicnim slijedom. 21 v ce opet odgovarati na nova pitanja … istog tipa … dal ce se sve sto moze ili ne moze da opstane samim sobom to uspjeti-neuspjeti… istorija se od pocetka 70 tih 20 , vijeka ubrzala stravichno. taj nemilosrdno brz ritam traje jos. kada ce se doci do nekog podnosljivog (za srednju vecinsku klasu ) ritma nacicemo odgovor u sljedecih 20 g. mozda cemo mi na cetinju jesti stapicima ili ce u pekingu da se dofate kasike . ova metafora mozda samo zvuci nezgrapno. u globalnom selu -planeta zemlja moracemo ubrzano traziti rjesenja da se gomila nesklada nadje u jednoj rijeci koja spashava svijet- solidarnost ( naglasak na socijaldemokratiju) . ako se u tom smjeru budu kretale stvari bice ok. tesko je, a ne dodati skepticizam koji se namece gledanjem unazad , samo 250 g. nadati se da cemo ako ne postignemo iskren savez ujedinjenih nacija , makar imati stabilnu ravnotezu snaga.

  166. -Da li je Tito bio diktator? Da, moje je misljenje. „Meki“, da ga tako nazovem.
    -Da li je on i njegova vlast cinila zlocine? Da, ali sobzirom na istorijske okolnosti mnogo manje nego sve zemlje istocnog bloka a i od nekih zapadnih, „demokratskih“ zemalja.
    -Da li se tada zivjelo bolje, cak slobodnije nego danas, iako nije bilo „visestranacje“. Da, rekao bih. Danas mozemo vise da pricamo, ali konkretnih prava i sloboda manje imamo.
    Da li vjerujem istoricarima? Ne. Kao sto ne vjerujem ovim, koji mi pisu novu istoriju ciji sam svjedok bio.
    Da li je za vrijeme Titove diktature bilo ekonomskog napretka? Da. Iz dana u dan, iz godine u godinu. Poslije „demokratije“ i „visestranacja“ potop i rasprodaja: unistenje, devalviranje generacijama stvaranih dobara. Opsta imovinska, pravna, socijalna i licna nesigurnost, vladavina neprava, mafije(od ulicne do ekonomsko-politicke).
    Da li sam kao gradjanin za vrijeme Titove diktature(meke) bio ponosan gradjanin, mogao svugdje da putujem, bio zasticen i uvazavan u inostranstvu? Da.
    Da li sam to sada? Ne. Gledaju me kao poslednji otpad. Kao mi nekad Rumune, Cehe, Poljake, Albance iz Albanije…
    Da li je ta „zapadna demokratija“, posebno americka, ubila manje nevinih od Titove diktature? Ne. Naprotiv. Dnevno vrse vise nasilja i ubijaju vise nevinih ljudi nego je to mozda uradila Titiova diktatura za svo vrijeme vladanja.
    Da li je NATO pakt vizija demokratije? Ne, po meni. Iako je autor negdje, u nekom tekstu otprilike rekao „da je u Titovo vrijeme bilo prilika i mogucnost da udjemo u NATO i da se tako demokratizujemo“.
    Niti branim Tita, niti njegovo vrijeme. Imalo je svojih mana, ne malih. Gresaka, zlocina, neracionalnosti, nametanja…
    Mislim da su bivsi komunisti i obozavatelji Tita, njegovi najveci kriticari.
    Ja nikada nijesam bio clan KP, iako sam u gimnaziji i u vojsci bio nudjen da postanem. Istina je da sam svojevremeno, kao djecak od 15-16 godina mislio da je bezgresan, da je najveci drzavnik svijeta, da…

  167. Vojine,

    Zajednicko djelovanje je pitanje opstanka i za jedne i za druge.

    Ako to ne postignemo onda smo osudjeni da nam 21. vijek bude kao 20. To znaci da nas svaka bitanga i kriminalac, svaki tudjin i imperijalista, za rad svog interesa moze podbati pa i tjerati na medjusobno ubijanje da bi lakse posigao svoje egoisticke ciljeve.

    S druge strane jedina prepreka zajednickom djelovanju je da prihvatimo jedni druge kakvi jesmo, a to znaci – vrlo slicni s tim sto je kod jednih crnogorsko a kod drugih srpsko osjecanje temelj njihovoga odredjenja.

  168. kakva kodj bila zapadna demokratija bila je bolja inaravno i sada je bolja naspram istocnih demokratija ,
    i njihove birokratije , slobode.
    kada bih mogao da biram , izmedju njemacke ili poljske bila bi njemacka,
    ili francuske i bugarske
    italije ,rusije
    engleske madjarske
    sto se tice nato pakta pa on je tu da stiti te vrijednosti obicnog covjeka koji zivi u te demokratske zemlje — za sada na svijetu ne postoje sigurnije mjesto za zivot od njih za( obicnog covjeka) za njegovo djelovanje na svim poljima,
    ne mojte mi reci da je obican covjek vise zasticen u rumuniji nego li u luksemburgu mislim na sadasnje vrijeme a ono komunisticko koje je bilo sigurno
    bogomi nije za neke ni u jugoslaviju. bilo sigurno

    ova sigurnost bit ce jos mnogo godina u prednosti u ovim zemljama ne zato sto smo mi rumuni slovenci ili bugari a oni franzuzi i englezi nego zato sto su posledice komonizma radio aktivne

  169. NATO pakt stiti vrijednosti obicnog covjeka, npr. u Avganistanu?
    Ili u Iraku?
    Ili Amerika stiti demokratiju preko podrske Izraelu i svemu onom sto ovaj radi u Gazi tj. Palestini?
    Ne bih se slozio. Cak bih se u potpunosti slozio sa izjavom Branka Lukovca, da je sramotno(i vise nego sramotno!) da Crna Gora salje svoje vojnike u Avganistan.

  170. pa nemozemo opet biti nesvrstani, da se foliramo

    ha sigurno da nije nato sveta alijansa ,
    ali reci postoji li na planeti neka “humanija” bolja
    vojna alijansa

    vrijednosti koje bastini zapad za obicnog covjeka sigurno i da nato stiti svidjelo se to nekome ili ne ,

  171. NATO pakt stiti vrijednosti obicnog covjeka, npr. u Avganistanu?

    -potrebno je bilo da se neko obracunava sa talibanima , kako bi smo bezbjhedno leceli avionima.

    -bilo je mnogo zrtava u iraku i prije amerikanaca

    cuo si za pol pota, zar nebi bilo bolje da ga je nato svrgnuo, taj komunisticki diktator je trecinu svoga pazi svoga naroda pobio e vala da je nato intervenisa bilo bi bolje bese li ono sjeverna kambodza

    i zamisli nikoga nije dira posle umro od starosti

    mora da su posle njega opet komunisti dosli na vlast ,

    pa nijesu htjeli kako slavko rece da ga demontiraju.

    pozdrav

  172. svaka čast zipp.ne vidim razloga kritici tita & njegove vlasti,pored ovoga užasa danas.

  173. Ko nam je branio da se dogovorimo 90-tih i da prihvatimo sansu koju je nudio Markovic? Tito iz groba? Stara garnitura komunista koja je otisla bez kapi krvi, bez racuna, vila, automobila, sa jedinom hipotekom, koja je olos mogla da smisli – jagnjofukci? Mozemo sada mi kopati po prasnjavim arhivama, izvlaceci zakljucke kakve kome odgovaraju, isuvise, stono vele moderno – tendeciozno (npr, broj strijeljanih u Francuskoj je 12000, a ne 5000). Svakako je ono vrijeme imalo vise morala i ljudskosti nego sto ce ovo imati ikada. Ono sto je strasno, najstrasnije, jeste da je konacno slomljena moralna kicma crnogorskom narodu. I to se desilo 95-te, a ne 45-te.

    Ova sadasnja demokratija najvise je nalik ono iz vica: Kada sa balkona vodja pljune na masu, pa kaze: “Pljunuo sam ja vas, a mozete i vi i mene”.

    Tako nekako, htjeli bi da pljunemo, dato nam je, nema Tita&komunizma, no nemoremo da dobacimo, a i kad pljunemo – sve po nama.

    Bez obzira na neslaganje, veliko postovanje autoru.

  174. vas stav o tom vremenu identican je onom koji su imali krajem osamdesetih rusitelji socijalizma u jugoslaviji. a rusitelji su: akademici sanu i nacionalisti iz redova srpske komunisticke strukture kojih je bilo, i za cije je postojanje i tito znao, hrvatski nacionalisti po istom sablonu, mladomuslimanska organizacija iz bosne povezana sa istim takvim fanaticnim organizacijama u inostranstvu, ciji je podrepak bio izetbegovic, hrvatska ustaska emigracija povezana sa njemackim sluzbama bezbjednosti, tudjman izvrsilac i graditelj, srpska cetnicka dijaspora u australiji, americi i drugdje direktno povezana sa CIA-om, prihvacena u americkim kampovima u zbjegu 1945-te iz straha od pravde koja bi im sudila za zlodjela i izdajstvo u svojoj zemlji. disidenti tipa djilas, ruski kgb saradnici koji su koristili cak i albanske nacionaliste na kosovu, povezani direktno sa velikim brojem ljudi iz JNA. jna se nije slucajno u dogovorenom ratu postavila kako se postqavila. rusenje socijalizma u jugoslaviji mnogo je sireg znacaja nego sto se zeli predstaviti, jer nije odgovarao kolonizatorima i imperijalistima koji su zeljeli ovaj prostgor staviti pod svoju kontrolu bas kao i hitler 1941. svojim planom koji je izgledao vrlo slicno danasnje ” regionu ” jugozapadnom balkanu i jugosferi, kako nas ta bulumenta zeli nazivati.

  175. dvije trecine privrednog bogatstva nekadasnje sfrj pod direktnom je kontrolom americkih i evropskih banaka i korporacija. svi koji su pocetkom devedesetih bili na mjestima na kojima su bili. najobicniji su izvrsitelji zadataka, psiholoskog propagiranja kojim su narodi gurnuti u mrznju i hegemonizam, a zatim su za to nagradjeni kolacom saradnje sa njima po pitanju prodaje svog bogatsva dobrociniteljima eu i sad, jer su njihovi saradnici na zadatku od pocetka razbijanja sfrj, koje NIJE KRENULO KRAJEM OSAMDESETIH, vec mnogo ranije. danas u hagu se sudi najobicnijim eksponentima, izvrsiocima, i to klasicna namjestena sudjenja, a taj isti sud ne bavi se mnogo vaznijim pitanjem, pitanjem uzroka zbog kojih je rat izbio. sta su danas i cijom voljom prostori sfrj? nasom? ili i nasom i njihovom? racun uvijek postoji dragi moji….

  176. Razorni rat u Jugoslaviji počeo je tek nakon što je USA diplomatija dala za njega zeleno svetlo misijom Jamesa Bakera 2. juna 1991. u Beogradu. Baker je tada javno izjavio da USA vlada ne priznaje nikakve secesije od Jugoslavije[1] i toga dana je i političkim slepcima bilo jasno da je time gurnuo Miloševića i JNA kamarilu u oružanu agresiju protiv „secesionista“. U oktobru 1990 CIA je Bushu senioru podnela izveštaj u kome prognozira „izbijanje rata i raspad Jugoslavije“ u roku od godinu i pod dana. Zbog masovnih antiratnih demonstracija u Beogradu, 9. marta 1991, Miloševićeva vlast u Srbiji je bila ozbiljno uzdrmana i ugrožena i zbog toga je realizacija tog ratnog plana ubrzana i počela je pre planiranih rokova. Svi tadašnji „nacionalni“ predstavnici u Predsedništvu SFRJ i u Saveznoj vladi Ante Markovića odobrili su tada izvođenje vojske i tenkova radi gušenja demonstracija u Beogradu, pošto Miloševićeve policijske snage očigledno nisu bile dovoljne za to. Te demonstracije okončane su samo zahvaljujući lojalnoj saradnji „opozicionih“ parlamentarnih stranaka sa Miloševićevom vladom – pre svega saradnji Mićunovićeve i Đinđićeve DS (Demokratske stranke), a potom i SPO (Srpskog pokreta obnove).

    Rat u Bosni i Hercegovini otpočet je 6. aprila 1992. godine i bio je jedino preostalo sredstvo za blokiranje i nasilno razbijanje revolucionarne mobilizacije bosanskih radnika, koji su, tokom masovnih demonstracija 4. aprila 1992.- dan nakon objavljivanja odluke EZ o priznavanju BiH kao samostalne države – na juriš osvojili republički parlament, rasterali njegove poslanike i konstituisali Komitet javnog spasa sa mandatom da raspiše nove parlamentarne izbore na kojima će biti zabranjeno učešće trenutno vladajućim „nacionalnim“ strankama. Za predsednika tog Komiteta bio je izabran Dragan Vikić, „nezavisni“ ministar policije Alije Izetbegovića. Vikiće je izdao mandat koji je prihvatio u tom pokušaju revolucionarnog preokreta i priključio se Izetbegoviću i dogovoru „nacionalnih“ stranaka da podele Sarajevo i uguše revolucionarnu mobilizaciju oružanim terorom. U tome su zdušno sarađivale oružane bande Radovana Karadžića, bande provokatora dovedenih iz Srbije i banda Juke Pražine, muslimanskog analoga Arkanu u Srbiji. Ta revolucionarna epizoda je najskrivanija i nafalsifikovanija epizoda bosanskog rata.[2] Autor ovog teksta bio je tih dana u Sarajevu njen neposredni svedok i učesnik.

    Prva otvorena oružana intervencija USA ratni vazdušnih snaga u jugoslovenskom ratu bila je početkom 1994 – nakon granatiranja Markala. I pre i posle Markala bilo je mnogo većih zločina od tog, ali su samo Markale izabrane za povod da USA diplomatija lupi pesnicom o sto i svetu jasno i glasno saopšti ko je svetski gazda i ko jedini može odlučivati o ratu i miru i u Evropi. Zbog toga je USA diplomatija do tog tenutka iza kulisa sabotirala i minirala sve evropske mirovne inicijative. Manje značajno je to sa kog i čijeg položaja je zaista ispaljena ta granata na Markale – ona je naručena iz Vašingtona da bi najavila „zaokret“ USA diplomatije u balkanskom ratu. Taj zaokret je pripremljen time što je USA politika potisnula svoje evropske saveznike i direktno preuzela kontrolu nad „zaraćenim stranama“ u bivšoj Jugoslaviji. Već od 1993. u svim generalštabovima na teritoriji bivše Jugoslavije prisutni su i kontrolišu ih američki vojni „savetnici“ i „konsultanti“.

    Nikakvo poverenje ne zaslužuju NVO i „liberalna“ scena koji egzaltirano slave Pax americanu i Hašku „pravdu“ i koji o odgovornosti o ratnim zločinima govore bez ikakvog pomena o udelu USA i NATO u tim zločinima. Oni služe politici koja štiti glavne inspiratore i krivce balkanskih pokolja tako što žrtvuje drugo- i trećerazredne izvršioce njenih sopstvenih zločinačkih planova. Njihove naručene i plaćene suze nad srebreničkim žrtvama su krokodilske suze.

    Srebrenica je bila prva „bezbedna zona“ pod zaštitom trupa UNPROFOR-a, tj. trupa NATO pakta[3]. Sva sramota zbog zločinačkog prepuštanja Srebrenice Miloševićevim koljačima pripisana je zlosrećnom kukavičkom holandskom bataljonu UNPROFOR-a i… “lošim vremenskim prilikama koje su sprečile američke avione da polete iz baze u Avijanu” i bombarduju koljačke horde oko Srebrenice. Ima li ikoga na planeti da zaista veruje u tu bajku? Mladićevo “junačko” nadiranje na srebreničku nejač može se objasniti samo time da je on imao ubedljive garantije da neće biti nikakve NATO vojne intervencije protiv njegovih hordi. Samo tim se može objasniti njegovo uspešno izmicanje i skrivanje svim policijama i tajnim službama koje ga kobajagi traže. S njim još nisu uspeli da sklope onako zadovoljavajući sporazum o suđenju u Hagu, kao sa Karadžićem, Jovicom Stanišićem, Slobodanom Miloševićem…?

    Poznato je da je USA diplomatija predočila Aliji Izetbegoviću da joj je potreban izvestan “kritični broj” civilnih muslimanskih žrtava da bi vojno intervenisala protiv artiljerijskih terorista sa brda oko Sarajeva. Taj “kritični broj” postignut je u Srebrenici. Više nego indikativno je to da su uoči Mladićevog koljačkog upada u Srebrenicu iz nje evakuisani predstavnici Alijine vlade – klika oko ratnog zločinca Nasera Orića, nekadašnjeg telohranitelja Slobodana Miloševića. Miloševićevim koljačima prepušteni su na milost i nemilost samo civili i nejač Srebrenice.

    Srebrenički pokolj bio je priprema Oluje i dejtonskog komadanja Bosne. Svetski gospodari rata i mira procenili su da su Bosanci dovoljno “raspamećeni” (formulacija Ratka Mladića) da prihvate svaku okupaciju kao “spas” od ratnih strahota. Posle Dejtonskog sporazuma (potpisanog u bazi američkog ratnog vazduhoplovstva i pod zastavom i grbom tog ratnog vazduhoplovstva!) nastupa “medeni mesec” USA vlade i Miloševićevog režima i njegovih satelita. Do proleća 1998. oni ga slave kao “mirotvorca i garanta mira i bezbednosti na Balkanu”, a potom, sa Roberom Gelbardtom ponavljaju isti manevar kao i sa Jamesom Bakerom 1991. godine. R.Gelbardt dolazi u Beograd u martu 1998. i šalje Miloševića u nove masakre na Kosovu, što priprema NATO bombardovanje naroda krnje Jugoslavije i konačnu NATO okupaciju Kosova. Samo budala se dva puta sapliće o isti kamen. A Slobodan Milošević nije bio naivna budala. Ako se i moglo pomišljati da je 1991. prevaren i gurnut u rat, posle marta 1998. svaka takva pomisao je opovrgnuta. Slobodan Milošević nije bio prevaren, nego je lojalno sarađivao sa USA diplomatijom i sledio sve njene direktive.

    Po povratku iz Vašingtona, krajem marta 2001. godine, premijer Zoran Đinđić izjavljuje da je tamo saznao da su Ratko Mladić i oficirski korpus “srpskog” dejtonskog blentiteta još uvek na platnom spisku Generalštaba vojske Jugoslavije. Izgleda da je on u to vreme bio “neobavešteniji” čak i od Vojislava Koštunice, koga je Vašington proglasio za “političara godine” posle 5. oktobra, pošto teško da postoji politički posmatrač koji to nije znao i pre tog Đinđićevog puta u Vašington. No, Đinđić je danas ikona srpskog EUropejskog “liberalizma” i NVO scene i već čujem salve i urlike ikonopisačkih “demokratskih i liberalnih”, “nacionalnih” i NATO-pacifističkih hordi kako me orkestrirano napadaju zbog svetogrđa što to uopšte pominjem.

    Boris Tadić se nešto kao izvinjavao drugim narodima za zločine protiv njih. U čije ime? On verovatno ima razloga da se još izvinjava u svoje lično ime, pošto je bio ministar vojske u vreme kad je ta vojska još uvek skrivala i mazila i pazila Ratka Mladića. Srpski narod duguje drugim narodima izvinjenje ne za ratne zločine “svojih” zlikovaca, nego za to što mu nije uspelo da ih zaustavi i što i danas još nije u stanju da ih privede pravdi zajedno sa njihovim jatacima u današnjem aparatu vlasti. Olakšavajuća okolnost nam je to što u tom imamo protiv sebe sve sile svetskog evropskog i balkanskog političkog establišmenta.

    Zašto među ratnim zlikovcima ima najviše “srpskog” ološa? Zato što su Srbi najbrojnija nacija bivše Jugoslavija i što je srpska birokratija dominirala aparatom JNA, pa je tako mogla i neuporedivo nadmoćnije da opremi i naoruža svoj ološ. Nema žita bez kukolja. Na većoj njivi – više i žita i kukolja. Kukolj nije žito.

    Već od priprema i prvih dana rata u bivšoj Jugoslaviji, od domaće i svetske javnosti brižljivo se skrivaju njegovi pravi razlozi i pokretači i njegov istinski karakter. Mediji svakodnevno raspiruju i šire sve moguće mračne balkanske šovinizme i bombarduju javnost grotesknim pričama o “fatalnim istorijskim mržnjama i netrpeljivostima” među balkanskim narodima, o “objektivnoj nemogućnosti” njihovog života u zajedničkoj državi i o njihovoj “apsolutnoj nesposobnosti” za svaki nezavisan i slobodan život i suživot. Ponovo je na delu taktika zavađanja i huškanja jednih na druge balkanskih naroda da bi se njima lakše ovladalo – vekovno oruđe balkanskih porobljivača.

    Narodno-oslobodilački rat i jugoslovenska revolucija 1941-1945. kleveću se i blate iz sve snage, a rehabilituju se sve reakcionarne i retrogradne istorijske snage i njihove ideologije. NOB i revolucija se predstavljaju kao slučajna “istorijska greška” i nekakav uveženi “ruski” fenomen ili kao rezultat famozne “antispske zavere Kominterne, Vatikana i judaizma”, a skriva se i odriče činjenica da su oni bili autentično, zajedničko, veličanstveno herojsko delo i tekovina svih jugoslovenskih i balkanskih naroda. Jugoslovenska revolucija bila je deo zajedničkih napora i borbi balkanskih naroda za balkansku revoluciju i balkansku socijalističku federaciju. Do 1948. godine balkanska socijalistička federacija, tradicionalni programski cilj balkanskog radničkog pokreta, bila je zvanično deo programa svih balkanskih komunističkih partija. Ta istorijska činjenica jedna je od najbrižljivije skrivanih u svim zvaničnim istoriografijama. Većina današnjih mladih za nju nije nikada ni čula.

  177. Tobožnja “alternativa”, a zapravo istinski nadopunjujući pandan šovinističkom mobilisanom uličnom i intelektualnom lumpu – od Arkana i Šešelja do Srpske akademije nauka i umetnosti (da i ne pominjemo sitnu novinarsku boraniju) – druga strana iste zle pare, bili su “demokratski i liberalni” NATO-pacifisti koji su takođe zastupali stav da su jugoslovenski narodi nesposobni za zajednički suživot i da je nužna intervencija “međunarodne zajednice” i međunarodni protektorat za njihovo smirivanje. U prvim danima rata, glavni nosioc i ideolog te NATO-pacifističke“alternative” bila je Vesna Pešić, koja je sa svojom grupom izvela prvu političku krađu političke organizacije u “višepartijskoj” Srbiji. Naime, Vesna Pešić je u jesen 1990, zajedno sa svojom grupom koja je bila većinska u rukovodstvu UJDI-ja, protivno svim programskim opredeljenjima UJDI-ja i protivno izričitoj odluci skupštine UJDI-ja da će jedini izbori na kome će učestvovati biti izbori za Ustavotvornu skupštinu, protivno svim odredbama statuta UJDI-ja, uzurpirala ovu demokratsku nadpartijsku organizaciju i nelegalno je preregistrovala u političku “stranku” radi učešća na prvim “višepartijskim” “parlamentarnim” izborima u Srbiji. Tom uzurpatorskom preregistracijom UJDI-ja, Vesna Pešić ga je pretvorila u politički prirepak “reformske” stranke tadašnjeg saveznog premijera, Ante Markovića, čiji politički program je bio mirna i jedinstvena jugoslovenska tranzicija, privatizacija i rekolonizacija Jugoslavije.

    Odluka ondašnje Jedinstvene opozicije Srbije bila je da se ti izbori bojkotuju kao nedemokratski i unapred režirani. Vesna Pešić je u toj okolnosti videla zgodnu šansu da se pojavi na izborima kao jedina “opoziciona” alternativa Miloševićevom SPS-u i da tako pokupi na njima sve glasove i sva mesta u parlamentu koje je SPS bio spreman da prepusti opozicionim partijama radi njihove integracije i korupcije.

    UJDI je tako postao “stranka” koja je prva razbila jedinstvenu odluku opozicionih partija da ne učestvuju na režiranim izborima i time je novi UJDI učinio i prvi korak u davanju legitimiteta toj Miloševićevoj izbornoj farsi. O toj neslavnoj epizodi iz svoje rane istorije današnji Građanski savez veoma stidljivo ćuti. Danas je on deo otužno zabavne “liberalno-demokratske” šizme od DS-a, okupljene oko LDP-a (Liberalno-demokratske partije) Vladimira Popovića Bebe, jednog od tajkunčića iz Miloševićevog tranziciono-pri(H)vatizacijskog perioda.

    Vesna Pešić je, sa svojim Centrom za antiratnu akciju (CAA), istinski prvoborac NVO NATO-pacifističke scene u Srbiji. Ta scena će se narednih godina proširiti i ojačati novim kadrovima otpadnika od bivšeg i aktuelnog režima – kdrova u potrazi za novim lagodnim uhljebljenjem. Njeni novi akteri počinju istupati javno tek onda kada su ih njihovi svetski pokrovitelji nedvosmisleno uverili da svojim uticajima na Miloševića i njegov režim mogu da im garantuju ličnu bezbednost i zaštićenost od svakog progona. Karakter i tip tog uticaja najvidljiviji je u činjenici da se CIA pojavljuje kao svedok odbrane na suđenju Jovici Stanišiću, šefu Miloševićeve tajne policije i današnjoj sivoj eminenciji te policije, i da objavljuje svoj izveštaj[4] u kome ga hvali kao svog agenta br.1 na Balkanu – uz “usputnu” napomenu da je Stanišić to bio po Miloševićevom odobrenju i pod Miloševićevim nadzorom, te da je do kraja ostao lojalan Miloševiću, koga nikada nije izdao. Ovom “usputnom” napomenom, CIA “diskretno” obznanjuje da je njen agent br.1 na Balkanu zapravo bio Jovicin šef Slobodan Milošević.

    Perjanice današnjeg NVO NATO-pacifizma u Srbiji su Helsinški odbor za ljudska prava Sonje Biserko, nekadašnjeg drugog sekretara jugoslovenske ambasade u Londonu i nesumnjivo “bezbedno pouzdanog” kadra ranijeg birokratskog totalitarnog aparata), i liberalna koalicija oko LDP-a.

    Trajno održavanje “međunarodnog” (čitaj: USA) protektorata i okupacije Balkana iziskuje i trajno održavanje tenzija kojima se pravda ta kolonizatorska okupacija, tj. trajno održavanje lažne alternative “šovinizam ili NATO-pacifizam” za balkanske narode. Najveće etničke čistke u BiH izvršene su upravo pod tom okupacijom i pod direktnim i otvorenim pokroviteljstvom UNPROFOR-a, a mnoštvo ratnih zločinaca amnestirano je od svake odgovornosti za svoje zločine i integrisano u novi aparat vlasti. Upravo UNPROFOR je organizovao “mirnu razmenu stanovnika” između “nacionalnih” blentiteta (bantustana) na koje je rasparčana okupirana Bosna i Hercegovine nakon Dejtonskog ugovora.

    Održavanju tih tenzija šovinisti doprinose svojim standardnim repertoarom: negiranjem zločina, pijačkim licitiranjima brojevima žrtava, prepucavanjima oko toga čiji su zločini gori i teži, a čiji zločinci bolji, negovanjem “grotesknih nacionalno-romantičarskih” mitologija, naručenim tužbama i protivtužbama marionetskih balkanskih vlada pred međunarodnim sudovima …

    Njihov partnerski pandan i analog, NVO NATO pacifizam to čini pozivanjem na pomirenje “zakrvljenih divljih balkanskih plemena”, na priznavanje “nacionalnih” zločina (pa time i “nacionalne krivice”) i uzajamno izvinjavanje, pokajanje, praštanje i “katarzu”. Ne sumnjam da je toj gospodi potrebno i takvo mističko iskustvo katarzičnog duhovnog pročišćenja, ali im je mnogo potrebnija politička oftalmološka intervencija koja bi im uklonila NATO kataraktu sa očiju. Za takvu oftalmološko-političku intervenciju dovoljno bi bilo obelodaniti i čestito oporezovati njihove prihode od inostranih i domaćih donatora.

    Partnerskim nosiocima te lažne alternative nedvosmisleno su zajednički: program pljačkaške tranzicije i privatizacije i EUropejske (čitaj: USA) rekolonizacije Balkana, a sve to pod “civilizatorskim” tutorstvom “međunarodne zajednice” (čitaj opet: USA imperijalizma). Oni ili ignorišu ili se, propovedanjem neoliberalističko-globalističkih grotesknih bajki, suprotstavljaju masovnim štrajkačkim borbama jugoslovenskih radnika protiv kolonizatorske tranzicije. I jedni i drugi se svim silama trude da i sindikate pretvore u korumpirane NVO organizacije.

    Tom orkestriranom horu šovinista i NATO-pacifista priljučuje se opskurna kakofonija svih jugoslovenskih crkvi – vazdašnjih ispostava svake vlasti i svakog istorijskog mraka na Balkanu. Zašto da ne? Pa crkve su najstarije vladine “nevladine organizacije” na Balkanu.

    U te svoje političko-policijske igre i ćorsokak lažnih alternativa oni pokušavaju da uvuku i kanališu i pobunjenu omladinu, u čemu im svojski idu na ruku, policijskim provokatorima infiltrirane i prorešetane, “ultralevičarske” grupice tipa ASI-ja (Anarho-sindikalističke inicijative)[5]. Ove grupice svim silama pokušavaju da energiju demokratskih i socijalističkih tendencija mladih kanališu u ulične tuče šminkerskog NVO-antifašizma protiv jednako šminkerskog i artificijelnog fantoma fašizma, oličenog u fašisoidnim huliganskim policijskim bandama tipa “Obraza” i “Nacstroja”. Tu igru režim koristi za dalje ograničavanje demokratskih sloboda u Srbiji i za promociju sopstvenog policijskog NVO-“antifašizma” i za guranje omladinskog pokreta u ćorsokak “novih” lažnih alternativa.

  178. to sto danas nalaze dnevnike koljaca mladica o njegovim zapazanjima iz devedesetih, samo je bacanje prasine u oci, jer se zeli dogovorm srbije i njenih sefova iz eu i USA, izbjeci odgovornost milosevica i srj u ratu u bosni. taj dnevnik je mozda pisao mladic, ali prosle godine uz asistenciju srpske tajne policije, koja je, kao i sve tajne policije ex yu, ekspozitura CIA-e.

  179. Sami dozvoljavamo, da nam stave omcu. A situaciju mozemo rijesiti samo ako svi zajedno i vrlo promisljeno bez mrznje sudjelujemo. Mrznja zaslijpljuje i zakriva put. Uvijek treba imati na umu, sta zelimo svi zajedno postignuti.

  180. Od početka 90-ih godina, kad sam se razišao od bivših komunističkih krugova, prigovaram im – premda nikada nisu dali šansu da se o tome na jednom relevantnom skupu progovori – oportunistički stidno napuštanje marksističko-komunističkih ideala i svođenje politike na elektoralizam, tj. na borbu za fotelje vlasti. Jer, pitanje je što činiti s tom vlašću.

    S njom se danas može samo upravljati mjerama spašavanja neoliberalizma, čak i u moćnim državama kao što su SAD, Engleska i Francuska, a kamoli sa sistemskim satelitima poput istočnoeuropskih državica. S državnom vlašću se danas ne može postavljati pitanje bilo čega od neoliberalnog establishmenta, već se, naprotiv, diktatom financijskih svjetskih moćnika moraju samoograničavati prava radnika, penzionera i mladih, od oblika zapošljavanja do kolektivnih ugovora i mirovinskih prava, a radi spašavanja banditskih institucija, banaka, korporacija i birokratskih privilegija. Pa što tu onda ima raditi nekakva socijalistička snaga kao što je SDP?

    Nikola Viskovic za Slobodnu Dalmaciju

  181. http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/106600/Default.aspx

  182. *

    By: sta on June 25, 2010
    at 13:24

    Reply

    toga 6.maja 1962.

    tito kaze,pojavilo se umnozavanje nezeljenih stvari za koje treba povesti odlucnu borbu.

    -koje su to stvari? on to ne kaze u ovom govoru>

    -tito kaze da je jugoslavija preporodjena,
    tih godina je i sr njemacka i te kako bila preporodjena(a sva srusena) odmah malo nasi su pohitali tamo da rade , zar ne.
    nama nije bila potrebna radna snaga?

    cuje se u masi na ovom govoru bevc , je li to bio kardelj, znaci li to da su tito i kardelj bili na pravom putu a ovi drugi komunisti nijesu ,
    sta su oni htjeli

    mozda da
    -jace tito da stegne , tada nema staljina hruscov je u rusiju.
    -ili da popusti .

    da su slucajno ovi drugi komunisti pobijedili on ovdje ne spominje te rukovodioce sta bi se desilo sa jugoslavijom da li bi se raspala do 1975 ili bi opstala dan danas.

    stvarno moja pitanja kako kaze kilibarda nijesu maliciozna ,

    moze li ko pojasniti

    pozdrav

  183. Postovani G.dine Perovic

    Vrijeme je.
    Sve je tacno sto ste rekli.
    I nema sto da se doda ili oduzme.
    Istina kao sto se sunce javlja
    na istoku a zalazi na zapadu.
    I niko to ne moze promijeniti.

    U mom lap topu
    napravio sam folder gospodin Slavko Perovic
    U njemu je 10 mailova koje sam pripremio za Vas.
    Nakon 10-tog maila ocekujem Vase odgovor
    na moj mail.

    Pa da pocnemo sa mailom br.2
    Prvo o mom ugovoru.
    Iako sam u penziji I dalje sam aktivan.
    Moje savjete naplacujem po satu I relativno su skupe.

    Kao sto znate u ekonomiji i politici ne postoji besplatan rucak.
    Od Vas zelim 2 stvari
    1.Zelim da ostanem anoniman iz razloga
    koje necu navoditi.
    2.Kada postanete predsjednik ili premijer
    doci cu u Crnu Goru i isplatiti ce te mi
    1 (jedan euro) za moje savjete.

    Kao u svakom pocetku projekta poci cu od logickih pretpostavki
    Moje pretpostavke su sljedece
    1.Vi zelite da se vratite jednog dana u Crnu Goru kao politicar
    2.Vi zelite da jednog dana aktivirate LSCG
    3.Vi zelite da pobjedite

    O meni treba da znate
    1.Ja savjetujem samo pobjednike
    2.Moj klijent mora da ima poslovni i ljudski moral.
    Tj da govori istinu I da drzi datu rijec.
    Posto pretpostavljam da imate oba uslova mozemo nastaviti

    Ovo bi bio mail broj 2.Na vasim sledecim postovima
    postavicu i ostalih 8.
    Vjerovatno ce biti van teme vaseg posta
    ali smatram da covjek uci dok je ziv.
    Ja ucim svakog dana nove stvari.I od bitangi
    i od ljudi koji se mogu nazvati Covjek.
    Prijateljski pozdrav
    Amon

  184. slažem se gordana! mislim da tito ne zaslužuje kritiku pa i ako je što pogriješio,više je dobra za sve učinio.no su ludi ljudi i vole da nipodaštavaju velike e nebili oni malo porasli!!!žalosni balkan.

  185. bravo irena!!!

  186. još jednom bravo irena,lično mi se gade svi “političari” u cg.slavka sam cijenio ali ne mogu vjerovat što je sve natrućao o titu!?narod u cg,kao i širom bivše yuge,je stoka,i tito je umio vladat na opšte zadovoljstvo svih!kao niko prije,a izgleda ni poslije njega. neću da ođe kažem što mislim o ljudima koji sad blate tita jer kao prije nijesu smijeli(a bilo im je mnogo loše!!???)

  187. okupacija u 26 slika. zafranovic. vrijedi opet pogledati

  188. ovaj “cuveni titov govor” kako kaze novinar iz 1962 .gudine .

    -po cemu je cuven , pzljivo slusam text i ne vidim u njemu nista cuveno osim , da govornik
    zaista posjeduje harizmu ,
    i nevjeruvatnu umjetnost govora putem gestikuliranja naglaska na pojedine rijeci ponavljanjem itd.neznam te gramaticke pojmove da upotrijebim koji se odnose na vrhunske govornike a tito je to sigurno to bio .

    sto nesumnjivo ostavlja utisak na slusaoca i gledaoca pa pogledajde njegov stil nema mane da su ga za ovaj govor spremali ovi holivudski majstori sto pripremaju za izbore ove americke presednike za izbore u tim stvarima svaka cast to se vidi , ali zaista ovo sto se ne vidi a poneko sumnja u tita sto smeta nekima da se pogleda i takvu aktivnost nasega slavka osudjuju ja mislim da je slavko na pravome putu,
    i da od ovakvih aktivnosti slavka perovica bio u pravu ili ne moze samo nasim generacijama koje dolaze biti bolje

  189. -njegova boja glasa isve ostalo u vezi njegove harizme,

    pogledajte ali pazljivo kada masa pocne da pjeva ,druze tito mi ti se kunemo..

    cini li mi se ili je tacno da je prikrio (kako da kazem)osmijeh koji je poceo, na njegovim usnama.

    ocito mu godi ,

    mozda u ovim detaljima neko ce reci sta je tu cudno,

    ali kako kaze jedan savremeni nobelovac za ekonomiju ,

    u detaljima se kriju djavoli.

    pozdrav

  190. Nisam pročitao sve komentare, ali mogu odmah reći da se Slavko zapliće u neistine kao pile u kučine.

    Tvrdi da su Amerikanci likovali što je Rusima crkla krava, tj. što im je Tito oduzeo afričke i azijske države, smjestio ih u pokret nesvrstanih, ali zaboravlja da Rusija nije imala ekonomsku snagu da zagospodari tolikim kolonijama. A SAD je uvijek želio sve za sebe, što pokazuju brutalna rušenja nepodobnih južnoameričkih režima i brojne zločinačke akcije diljem svijeta. A to Rusi nikada nisu mogli, stoga je dječački naivno smatrati da su mogli osvojiti prekomorske države, instalirati svoje poslušnike te iskorištavati rudna bogatstva.

    Tito je bio ono što nije nijedan drugi južnoslavenski političar.

    Rođeni pobjednik.

    I čisti Zagorac, što kao Hrvat odrastao u tomu kraju dobro znam. Takav govor, kumrovečki dijalekt, jednostavno se ne može naučiti.

    Da vidimo što je Koča Popović rekao o Titu…

    Ni kad je preslagao definitivne formulacije svoje jedinstvene, malroovske avanture, Koča Popović nije podlegao ličnim gorčinama, pa ni ako nisu bile samo njegove… Tako, ni kod ocene Tita:
    „Bio sam i ostajem uveren da je Tito u našoj revoluciji bio nezamenljiv. (…) Na čelnoj poziciji niko mu, siguran sam, ne bi bio ravan. Bio je… pravi vuk, ili ako hoćete kondotijer. (…) Mogao bih i za sebe reći da sam bio jedna vrsta kondotijera.“
    Da bi dopunio:
    „Pa, kao i Tito, samo manjeg kalibra.“
    Magnetizmi.

    Da vidmo što je Krleža rekao o Titu…

    Titova je povijesna uloga pozitivna.

    Prvi je ujedinio sve Hrvate u jednu državu!

    Slovence je spasio od tranzitnog udara Njemačke, Italije i Mađarske.

    Srbima je osigurao prosperitet – ekonomski i tehnički.

    O zasluzi za Makedonce, Albance, Muslimane da i ne govorimo.

    Svaka čast Peroviću, hrabar je čovjek. Ali Koča i Miroslav malo su jače ličnosti, istaknutiji intelektualci, ljudi kojima se vjeruje.

  191. covjek je pozivao na RAZUM http://www.youtube.com/watch?v=hGTMl5losXY

  192. http://www.e-novine.com/region/region-hrvatska/38714-Domovinski-rat-negacija-antifaizma.html

  193. Čitam polako komentare i razmišljam…

    Čak 50 milijuna Amerikanaca danas nema zdravstveno osiguranje.

    Truman je pobio stotine tisuća Japanaca bacivši atomske bombe na nevine ljude.

    U savezničkim logorima, nakon Drugoga svjetskoga rata, od gladi, hladnoće ili iscrpljivanja umrlo je više od milijun njemačkih vojnika.

    Utipkajte «DER GEPLANTE TOD»…

    Tito je vratio Istru Hrvatskoj, a ona je 1100 godina bila odvojena od matice domovine.

    Knjiga Pere Simića primljena je dobro isključivo u hrvatskim desničarskim krugovima. Iako je hrvatska desnica, ne računajući onu ustašku, rastrgana između povijesnih apsurda. Riga vatru na Tita, a divi se Titovu generalu Tuđmanu koji je u svojim odajama imao Titovu bistu.

    Inače, Titova Jugoslavija nakon prekida sa Staljinom primila je više američkih novaca od svih europskih država, a to je objavljeno u dokumentarcu Televizije Slovenije.

  194. ….Tito je vratio Istru Hrvatskoj, a ona je 1100 godina bila odvojena od matice domovine. ….

    ova vasa recenica mi djeluje neozbiljno,

    sto to znaci od matice domovine (?)

    dajte komunicirati sa argumentima

  195. Istra je bila odvojena od Hrvatske.

    U Italiji je uvijek bila slijepo crijevo.

  196. Catch22,

    1.
    Ja ne navodim cifre tendeciozno. To Vi znate! U protivnom bi vec kazali koje su cifre pogresne. Ponadaste se da sam pogrijesio u slucaju Francuske. Varate se.

    2.
    Cak ako uzmemo 12000, koje vi navodite, kao tacan broj ubijenih kolaboratora u Francuskoj to jedva da ista mijenja. Moja recenica koja DPS/SDP rezimu smeta bi u tom slucaju glasila:

    “Broj ljudi koji su ubijeni u Frnacuskoj kao kolaboratori je 12000. Postotno gledano to bi bilo kao da je u Jugoslaviji ubijeno 4.800, u Crnoj Gori 130 a u gradu Cetinju 2.”

    Ponovicu da je, po Trumanovim (americkim) procjenama, broj ubijenih od strane Tita na nivou Jugoslavije 400000. Ja procjenjujem da je Tito ubio najmanje 200000. To znaci da je, proporcionalno gledano, u Jugoslaviji IZA rata ubijeno najmanje 50 puta vise ljudi nego u Francuskoj.

    3.
    U Francuskoj je ubijeno bez sudjenja 10000 ljudi. Na smrt je osudjeno 1500 ljudi, od kojih je ubijeno manje od hiljadu. To bi prije bilo 11000 nego 12000 sto je cifra koju Vi dajete.

    Od 10000 ljudi koji su ubijeni bez sudjenja 6000 su ubijeni PRIJE oslobodjenja a 4000 POSLIJE oslobodjenja.

    Ove cifre nijesu sporne.

    4.
    Moj sagovornik je tvrdio da se jednako ubijalo u Francuskoj i Jugoslaviji. To je naravno nonsens ali nije naci lako poredbenu cifru. Iza rata su bili tri vrste ubijenih:

    A)
    Ljudi koji se mogu svrstati u izdajnike. U Francuskoj je taj broj 1500 sudski osudjenih plus dio onih 10000 ubijenih tokom bezvlasca. Samo poredjenja radi sam uzeo da je taj broj 4000. On je vjerovatno bitno manji. Kad saberete 1500 i 4000 dobijate 5500. To je cifra koju sam naveo i koristio za POREDJENJE. Za Jugoslvaviju je taj broj nepoznat. Doduse komunisticka propaganda je sve ubijene, najmanje 200000 ljudi, podvela pod izdajnici.

    B)
    Ljudi ubijeni tokom bezvlasca koji se ne mogu okrakteristai kao izdajnici. U Francuskoj je taj broj ne veci od 10000. (U mojoj procjeni 10000-4000=6000) U Jugoslaviji taj broj nemoguce procijeniti.

    C)
    Ljudi koji su ubijeni kao politicki protivnici. U Francuskoj je taj broj zanemarljiv a u Jugoslaviji najmanje 200000.

    5.
    Nekoliko diskutanata i danas ponavlja dvije komunisticke lazi:

    -iza rata su ubijeni izdajnici

    -tako je svuda bilo

  197. DS,

    Nista bolje ne govori o stvarnom misljenju koje je Krleza imao o Titu od cinjenice da je vise vjerovao Pavelicu nego Titu.

    Da ne pominjemo antibarbarus itd.

  198. Postovani Don Manuele,

    Da li biste zeleli da mi iznesete Vas stav o Milovanu Djilasu i njegovom disidenstvu? Ako Vam nije tesko i ne oduzima previse vremena. Unapred zahvalan!

  199. Samo nekoga jako neupucenog moze da zacudi poplava postova koja je nastupita poslije Vojinovog:

    “Mожемо заједно покушати да то промијенимо, никад не губећи из вида да је праштање виши облик постојања… ”

    I mog odgovora:

    “Zajedničko djelovanje je pitanje opstanka i za jedne i za druge. Ako to ne postignemo onda smo osuđeni da nam 21. vijek bude kao 20. To znači da nas svaka bitanga i kriminalac, svaki tuđin i imperijalista, za rad svog interesa može tjerati na međusobno ubijanje da bi lakše posigao svoje egoističke ciljeve.”

    Od takve saradnje rezim s pravom DRHTI.

    Vidim da Crnogorce koji su za takvu sardnju proglasavaju SRPSKIM nacionalistima. Nista bolje ne pokazuje STRAH rezima od srpsko-crnogorske saradnje!

  200. odmice 21 vijek ode 10 godina dok si rekao keks,

    ne mogu nazrijeti ni u ovih narednih 10 ,
    da ce doci do preloma u mozgovima nasega glasaca

  201. Pa ja mislim da ce doci do preloma raznojakih uskoro jer ovo se vise ne moze tolerisati. To se moze naslutiti iz angazmana nekih ambasada odnosno 3 velike drzava.Zacrtano je da se mjenja i na vrh liste je Medojevic.Covjek djeluje normalno.Faca mu je momka iz dobrog komsiluka, zgodan je, pametan je, zavrsio je skole… Zato se i na njega kidise ….Ako pogledamo okolo,u Srbiji je dosao Tadic, u Hrvatskoj Josipovic…sve evropski normalni ljudi sa kojima se moze pricat.Tako ce i u Crnu Goru.Strpimo se jos malo….Ja bih licno volio ekipu Perovic, Predrag Bulatovic i Medojevic ….
    Strpimo se jos malo…pa da se veselimo….

  202. Gospodine Bakicu,

    Djilas je kljuc za mnoge danasnje probleme u CG. Dugo bi trebalo da se o njemu da sveobuhvatan i utemeljen sud. Taj sud bi bio mnogo bolji od onoga koji su titoisti davali o njemu iza 1954. Svejedno ne bi bio posebo pozitivan.

    Vi ste me pitali za njegovo disidentstvo. Ukratko, ono je bilo jako nedosljedno, jednostrano i arogantno. Skoro da imam utisak da se radilo o inatu i nicemu vise. Djilasovo disidentstvo izgleda skoro pa farsicno u poredjenju sa onim Aleksandra Solzenjicina. On nije rekao: “Mi smo bili ubice. Imam griznju savjesti zbog toga.” Da se razumijemo ja ne smatram da je Djilas bio gori od drugih ali nije bio ni bolji a imao je najvisi polozaj. Osim toga ne mogu da shvatim kako je pred samim sobom pomirio svoje disidentstvo sa svojom podrskom Milosevicu osim naravno ako kao disident NIJE BIO SVOJ.

    Ukrako i njegovo disidentstvo kao i ostalo njegovo politicko djelovanje je moralno i intelaktualno NEDOSLJEDNO iako ga ne bih nazvao korumpiranim.

    Djilas je duga i vazna prica koju ne mogu sada otvarati.

  203. znam, da se istorijske licnosti u svijetu kvaliteyno istrazuju, postoje razni bibliografi,
    biografi ,istoricari ,psiholozi koji detaljno obradjuju takvu licnost sve se zna o njoj , kao naprimjer sto obradjuju hernana kortesa spanskog konkvistadora
    ljudi posebno cio svoj vijek provedu na toj licnosti,

    imamo i mi i tekako licnosti iz istorije na konjima treba poraditi

  204. evo kako hitler pise,1926 .godine u svojoj knjizi , “ mein kampf ”
    o citaocima stampe odnosno glasacima , kaze:

    …” mogu se uglavnom podeliti u tri grupe:
    Prvo ,u one koji u sve sto citaju veruju:
    Drugo ,u one koji ni u sta vise ne veruju:
    Trece ,u one glave koji procitano kriticki preispituju i zatim prosudjuju.

    Prva grupa je brojcano daleko najveca.ona se sastoji od velike mase naroda i prema tome predstavlja duhovno najpriprostiji deo nacije. Ali ,ona se ne moze ,da kazemo ,oznaciti prema zanimanjima, nego u najboljem slucaju prema opstim stepenima inteligencije.u nju spadaju svi oni kojima samostalno misljenje niti je urodjeno niti je razvijeno vaspitanjem,i koji delom iz nesposobnosti delom iz neznanja,u sve veruju sto im se potura odstampano crno na belo.u tu grupu spada i ona vrsta lenjivaca koja bi svakako mogla sama da misli ,ali iz ciste lenjosti ne misli,vec zahvalno prihvata sve sto je neko drugi vec promislio, u skromnoj predpostavci da se ovaj vec posteno potrudio.kod svih ovih ljudi koji predstavljaju veliku masu,uticaj stampe bice ogroman,oni nisu u stanju,ili nisu voljni da ono sto im je ponudjeno sami ispituju,tako da njihov ceo stav prema svim dnevnim problemima moze skoro iskljucivo da se podvede na spoljni uticaj drugih.ovo moze biti od koristi onda , ako njihovo prosvecivanje preuzme ozbiljna i istinoljubiva grupa,ali je nesreca ako se za to postaraju mangupi i lazovi.

    Druga grupa je vec po svom broju bitno manja.ona je delom sastavljena od elemenata koji su najpre pripadali prvoj grupi,da bi se onda,posle dugih gorkih razocarenja,preokrenuli u suprotnost i ne veruju vise ni u sta,cim im nesto odstampano dodje pred oci.oni mrze svake novine,ili ih uopste ne citaju,ili se ljute bez izuzetka zbog sadrzine,posto je ona ,eto,po njihovom misljenju,samo sastavljena od lazi i neistina.ovakve ljude je veoma tesko obradjivati,posto ce oni uvek biti nepoverljivi cak i prema samoj istini.time su izgubljeni za svaki rad.

    I najzad ,trca grupa je daleko najmanja:ona se sastoji od duhovno zaista finih glava,koje je prirodna darovitost i vaspitanje naucilo da samostalno misle,koje u svemu pokusavaju da formiraju svoj sopstveni sud,i koje sve procitano najtemeljnije jos jednom podvrgavaju sopstvenom preispitivanju i daljem razvijanju.oni nece pogledati ni u jedne novine,a da u svom mozgu to neprestano ne proradjuju i pisac tada nema laku poziciju . novinari vole takve citaoce ,ali samo sa uzdrzaboscu.

    Za pripadnike ove trece grupe je onda svaka besmislica koju neke novine naskrabaju , manje opasna ili cak beznacajna. Oni su se ionako,u toku zivota navikli da u svakom novinaru nacelno vide bitangu,koja samo ponekad govori istinu.ali ,na zalost ,znacaj ovih dragocenih i divnih ljudi je upravo samo u njihovoj inteligenciji, ali ne u brojnosti –to je nesreca u jednom vremenu ,u kome mudrost ne predstavlja nista ,a brojnost sve! Danas, kada glasacki listic masa odlucuje , presudna odluka nalazi se upravo kod brojcano najjace grupe , a to je prva: tj. Gomila priprostih i lakovernih ljudi.

    Drzavni i narodni interes prvoga reda je da se spreci da ovi ljudi dopadnu u ruke rdjavih , neukih ili cak zlonamernih vaspitaca…..”

    Ha ha ,ako je bio lud nije glup.

  205. Пишите Перовићу,пишите..,

  206. Baš sam se pitao što čeka forumsko spadalo don Manuel…

    Krleža je bio spisateljski genij, čovjek koji je volio sve jugoslavenske narode i znao je izdvojiti žito od kukolja.

    Nije slučajno Krleža, pored ministara vojske, policije i vanjskih poslova, u svako doba dana i noći mogao do Tita bez najave.

  207. bjehu turci na balkanu pa odoše,te austrougarska pa se raspade,pa i pokojni tito bijaše i prođe.svaka od ovijeh vlasti je nešto dobro učinjela,i svaka bolje od predhodne.svakoj dođe glave ovaj narod,samo neznam što će s ovom današnjom biti,a ništa bolje od prijašnjijeh neće napraviti no grđe.

    FALA TITU VAZDA!

  208. Hahahaha da covjek ne povjeruje koliko se skupi zadriglih komunjara na jednom mjestu u odbrani lika i djela zlocinca i njegovih pomagaca.
    Strasno!

  209. DS,

    Ljuti ste jer nemate argumenata.

    1.
    Ko dovodi u pitanje Krlezinu knjizevnu velicinu?

    2.
    Je li Krleza napisao Dijalekticki antibarbarus?

    To je zadnje sto je SLOBODNO napisao o jugo komunistima. Povezao ih je s VARVARIMA. S pravom.

    3.
    Krleza je reako: “Ubio me Dido (Kvaternik) ili Djido (Djilas) sve mi je jedno.”

    I ostao je kod Ante Pavelica. Ocigledno je vjerovao da su vece sanse da ga bez razloga ubiju Titovi komunisti nego Pavelicevi ustase.

    Ovo sto sam napisao su cinjenice.

  210. Sto se dijalekta tice, tu ste u pravu – upravo je taj, kumrovacko-zagorski. Jedino ne znam da li se on da nauciti. Za ostale stvari ostajem pri sumnji i oprezu – cesto jedna laz, debelo umotana u istinu, moze presudno da utice na objektivnost percepcije, koliko god citalac/istrazitelj/pisac pokusavao da bude profesionalan.

  211. Onaj ko kontrolise pricu o proslosti, taj kontrolise sadasnjost.

  212. Vicko, Kant bi vas odmah matirao. Njegov kategoricki imperativ kaze:

    “Radi onako kako mislis da bi trebalo svi da rade.”

    Da su ostali radili ono sto je radio, i sto i danas radi, g. Slavko Perovic, sada bi nam druge ptice pjevale. To sto on pise na svom blogu predstavlja vrhunsku odgovornost prema postojanju.

    A vi mislite da je ljudski zivjeti tako sto se cuti (ili grokce, mozda)?

  213. Za procjenu pojedinih danasnjih lokalnih, crnogorskih, politicara (bar iz jednog ugla, u jednom momentu, a nije beznacajno), korisno je procitati kako su oni prije jedno 10-tak godina vidjeli sebe, komunizam i Tita, u knjizi Duska Vucekovica “Komunizam i ja”. Mislim da je objavio CID iz Podgorice. U knjizi, na po par strana, mozete procitati misljenja ljudi razlicite profilacije, od Latinke Perovic do Nebojse Medojevica.

  214. Majstore, nemam ja veze s nikakvim ideologijama.

    Kao neostrašćeni promatrač povijesnih zbivanja, samo ističem tko je bio marka, a tko nije.

    Zločine su činili poraženi, dok su bili na vrhuncu moći, a onda su batinu preuzeli pobjednici.

    I tako se to stalno vrti u krug.

    A da je Tito bio svjetska marka, kojoj su se klanjali i znani i neznani, zna i malo dijete.

    Biti netko na planetu što broji milijarde ljudi, a osobito ako dolaziš iz neke nedođije, pravo je svjetsko čudo.

    E. T: Hahahaha da covjek ne povjeruje koliko se skupi zadriglih komunjara na jednom mjestu u odbrani lika i djela zlocinca i njegovih pomagaca.
    Strasno!

  215. Nisam ja uopće ljut. Bio Tito manje ili više kriv, meni će biti isto. Ne zarađujem preko njegova lika i djela.

    Krleža je lijepo primijetio da boljega života od onoga pod Titom ne ćemo imati.

    I to je činjenica!

    Da su komunisti barbari, nepobitna je istina, ali takvi su i kapitalisti, socijalisti, rojalisti i slična boranija.

    Doduše, cinik bi procijedio da Tito ionako ne spada među tu veselu menažeriju jer je bio mason…

    Don Manuel: DS,

    Ljuti ste jer nemate argumenata.

    1.
    Ko dovodi u pitanje Krlezinu knjizevnu velicinu?

    2.
    Je li Krleza napisao Dijalekticki antibarbarus?

    To je zadnje sto je SLOBODNO napisao o jugo komunistima. Povezao ih je s VARVARIMA. S pravom.

    3.
    Krleza je reako: “Ubio me Dido (Kvaternik) ili Djido (Djilas) sve mi je jedno.”

    I ostao je kod Ante Pavelica. Ocigledno je vjerovao da su vece sanse da ga bez razloga ubiju Titovi komunisti nego Pavelicevi ustase.

    Ovo sto sam napisao su cinjenice.

  216. I ostao je kod Ante Pavelica. Ocigledno je vjerovao da su vece sanse da ga bez razloga ubiju Titovi komunisti nego Pavelicevi ustase.

    Ovo sto sam napisao su cinjenice.

    jel ti znas sto je on rekao na pitanje sta ce biti poslije tita? uporedjivati pavelica i tita… uzas. jel shvatate vi da takvim stavom o tom vremenu i titu, imate istomisljenike u najradikalnijoj ustasko-cetnicko-balijskoj dijaspori koja je brze bolje posle bijega od straha zbog nedjela za koja su morali odgovarati radila sve da sfrj slomi. imajte to na umu i razmislite da li bi voljeli da budete sa tom bratijom koja bi ovaj tekst, da ne znaju ko ga je napisao, docekala sa ODUSEVLJENJEM.

  217. Majstore, ja sam citirao dona Manuela koji je povezao Krležu i Pavelića.

    Don Manuel ne upotrebljava “č”, “ć”, a ja pazim na svako slovo.

    I ne samo na slova…

  218. pa i mislio sam na njega, poz

  219. MARTIN LUTHER KING, vođa američkih crnaca
    Tito je danas, nema sumnje, državnik svijeta koji svojim snagama, umom i srcem, bez rezerve i sasvim iskreno, brani prava svih naroda da sami biraju svoj “vlastiti put” – oblik državnog upravljanja, društveno uređenje i nezavisnost u vanjskoj politici. I upravo zbog toga, možemo bez straha na prigovor o našoj pristranosti, tvrditi da je on podjednako borac za nezavisnost svih zemalja svijeta, a ne samo Jugoslavije. Sjetite se Titove borbe 1941, 1948, 1950, 1960… Branio je pravo na slobodu drugih dovodeći sebe i Jugoslaviju, ponekad, u težak položaj.mnogo. će početi razgovore.

  220. BOŽO MILANOVIĆ, katolički svećenik:
    Mi smo Istrani najviše zahvalni Titu za sjedinjenje Istre s Hrvatskom u novoj Jugoslaviji. Imao sam prilike u svojem životu da se sastanem četiri puta s maršalom Titom. Uvijek je pokazao veliko razumijevanje za ono što sam mu rekao i sve je pribilježio i obećao da će nastojati da se to povoljno riješi. Dao nam je i pomoć za naše pazinsko sjemenište. Svaki put nakon susreta zadržao me na ručku i tada smo još slobodnije izmijenili misli. Bilo je vrlo ugodno s njime razgovarati. Razumio se u mnoge stvari, a bio je vrlo jednostavan i human, dobar čovjek. Vodio je brigu i o najobičnijim ljudskim stvarima.

  221. Miroslav Krleža, književnik:

    “Teško je reći sto će biti i kako će biti poslije Tita. Ovaj prostor ostaje ono što je uvijek bio – prostor trenja, ili dodira, ako hoćete, ali uvijek prostor pretenzija jačih suvereniteta. Ne treba nikada zaboraviti da se velike sile, ako ne ratuju, ali i kad ratuju među sobom, uvijek nagađaju preko glava malih naroda. Tito je postao ono što je postao upravo zato jer je o tome imao preciznu svijest, jer je o tome trajno vodio računa i jer je znao neutralizirati nagodbe pa, dozvolite, i diktate velikih na račun malih. U tom je smislu učinio za položaj Hrvata više nego itko ikada u njihovoj povijesti. Ali Hrvati, kažem vam, nisu toga svjesni…. I mogao bih vam u detalje prognozirati što će mu se sve tovariti na dušu kad ode… Ali mogao bih vam također točno prognozirati, da će poslije razdoblja odbacivanja, u ne znam koliko dalekoj budućnosti, …

  222. sta,

    1.
    Krleza je vise vjerovao Pavelicu nego Titu tokom rata. To je cinjenica.

    Vise puta su partizani slali predstavnika Krlezi da im se pridruzi. Zadnjemu kojega su poslali Krleza je rekao da ce ga prijaviti ustaskim vlastima.

    Da li znate da su zagrebacki SKOJEV-ci (mladi komunisti) pljuvali Krlezu tokom rata?

    Krleza je bio izopstenik koji je javno kritikovao KPJ i s pravom se bojao da ce biti likvidiran od komunista.

    Da je Krleza zivio u Crnoj Gori bio bi likvidiran. U Crnoj Gori su lokalni komunisti ubijali za mnogo manje grijehe.

    2.
    Zadnje sto je Krleza slobodno napisao o jugo komunistima je bio Dijalekticki antibarbarus. Ime kaze da ih je smtrao varavarima.

    Poslije rata je postignut (precutni) sporazum izmedju Jugo komunista i Krleze. Oni su mu dali idelne uslove za rad pod uslovom ne samo da ih ne kritikuje nego da ih umjereno podrzava.

    Ovo sto ste Vi citirali je tipicno Krlezino pisanje u doba komunizma. Jednom rijecju NEDORECENO. Izgleda da jako hvali ali bez stvarnoga entuzijazma i uvjerenja.

    Krlezi sluzi na CAST sto je relativni uticaj koji je imao u SFRJ iskoristio da SPSI mnogo ljudi.

    3.
    Totalno je nebino sto je Martin Luter King napisao o Titu. On o njemu nije znao nista osim iz druge ruke.

    4.
    Od onoga sto sam napisao o Titu su 90% CINJENICE! Preostalih 10% je moja interpretacija koja je, iako kriticna o Titu, JAKO razlicita od cetnicke i ustaske interpretacije. Nemojte da podmecete.

    Inace to podmetanje je STUB na kojem pociva lupeski kriptokomunizam Mila Djukanovica. Komunisti svoje zlocine a DPS/SDP svoje lupezaj pravdaju antifasizmom. Oni nijesu bili antifasisti nego, barem jugo-komunisticki vrh, banda koja je po svaku cijenu htjela da dodje na vlast. Idealisti koji se pridruzili komunistima iz naboljih namjera su izginuli i marginalizovani.

  223. gledam sahranu aleksandra rankovica u beogradu,

    haos masa naroda.

    moze li mi neko objasniti cime je zasluzio zaduzio srpski narod da mu pripremi takvo pokajanje.

    koje su mu zasluge

    hvala i pozdrav
    ps.

    da je slucajno umro prije tita bili isto bilo toliko naroda?

  224. 1. “Tendeciozno” se nije odnosilo na Vas. Odnosilo se na poplavu izmisljotina koje se plasiraju od osvajanja “demokratije” ciji smo srecni svjedoci od pocetka 90-tih.
    2. 3. Ipak je broj koji je prvobitno bio dat netacan, ako sam Vas dobro razumio. Slazem se, ne mijenja se – ali ne moze se napraviti paralela ni po kom osnovu, tako da je i pravljenje proporcije izmedju Cetinja i Pariza statisticki nonsens. To je samo matematicki tacno, a zivot nije matematika (iako se, btw, neki Moracani ne bi slozili). Nadam se da u poklonike DPSDP-a ne ubrajate i mene. U suprotnom slucaju bih Vam se zahvalio na paznji.
    4. Vrlo moguce da je broj koji spominjete tacan. Da li recimo, oko 10000 poginulih cetnika na Zelengori ubrajate tu? Ili tu spadaju samo ubijeni NAKON oslobodjenja?
    Vecina je pobijena na granici sa Austrijom. Ne usudjujem se nicim da to relativizujem, cak mi i Mesiceva recenica o tome zvuci bezosjecajno. Ali pobijeni su, mislim, prvenstveno oni koji su smatrani ratnim protivnicima na talasu divlje pravde i u specificnoj situaciji ( épuration sauvage, nedje procitah).

    Da je tako, s obzirom da je cetnicka ideologija u Crnoj Gori bila po snazi bar jednaka, ako ne i jaca od partizanske – obracun sa politickim protivnicima bi imao razmjere holokausta u CG, da ste u pravu.
    5. Cemu etiketiranje “komunisticke lazi”?
    Ubijeni su i izdajnici i mnogo nevinih ljudi.

    Radije bih volio da ste dali osvrt na pocetni dio mog prethodnog komentara.


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Categories

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.

Join 65 other followers

%d bloggers like this: