Posted by: Slavko Perovic | July 2, 2010

DNEVNIK, 2. JUL 2010. godine

Nedavno mi je do ruku došlo “sočinjenije” Goli otoci Jova Kapičića autora Tamare Nikčević. Knjiga je objavljena 2010-te i predstavlja zbirku razgovora generala Kapičića sa Tamarom Nikčević. “Novinarka” Nikčević, dok nije izdala LSCG i prodala se Milu Đukanoviću, kratko vrijeme bila je simpatizer Liberalnog saveza, a po svojoj izdaji i prodaji pretvorila se u njegovog krvnika najniže moguće vrste. Svoj finansirani izdajnički odnos najbolje je i do srži bestidno prezentirala u “svojoj”, a udbinoj emisiji “Aritmija” koju je emitovala radio-televizija Crne Gore u vremenu od 1997. do 2001-ve godine, upravo u vremenu u kojem je RTVCG “vodio” još jedan od najsramotnijih i najgorih režimski finansiranih izdajnika LSCG, poznat pod imenom Velibor Čović. Nije bilo ljudskoga šljama, a njemu je emisija bila namijenjena, da se u njoj, na najgori fukarski udbin način, nije udarilo na LSCG i mene lično, a Tamara je uživala. Za ovu priliku važno je istaći da istoj sorti režimskih komandosa pripada i Tamarin konkubinatski partner “novinar” Boro Krivokapić. Svo ili gotovo svo crnogorsko “novinarstvo” je produžena plaćena ruka crnogorske Đukanovićeve mafije pa je, u tom smislu, konkurencija u njemu veoma velika za osvajanjem pozicije koju uporno drži Nikčevićka zajedno sa Borom Krivokapićem, ili Srđanom Kusovcem, ili Miodragom Perpovićem Profiterom, otvorenim mafijaškim gadovima.

Što se tiče generala Kapičića on pripada istoj vrsti iskompleksiranih patoloških crnogorskih lažova i podmetača, otvorenih slugu mafijaškog režima. U Kapičićevom slučaju pokušavaju se njegove ratne zasluge otvorenog Titovog i Rankovićevog sluge, konobara, kurira i najvišeg čina u udbi, naivnim čitaocima prodati kao pokriće za njegov projektovan i smišljen patološki stav dubokog udvorištva prema Milu Đukanoviću. Za Kapičića Đukanović nije mafijaš, pljačkaš, šef crnogorskih ubica, pokriće svakog crnogorskog Zla toliko raširenog da se nalazi u svakoj pori crnogorske svakodnevice, za njega je Đukanović heroj koji je stvorio nezavisnu Crnu Goru što je čista laž, jer Đukanović nije želio nezavisnu Crnu Goru nego je želio problematičnu Srbiju na čijim bi skrhanim leđima, kad se referenduma tiče, zajahao takozvanu “sivu zonu” koju je projektovao i na njenom ostvarenju radio punom parom. Ali su Evropljani drugačije mislili gledajući ispred sebe patološkog lažova čije su mračne planove omeli. Zahvaljujući toj činjenici, Crna Gora je postala “nezavisna” odnosno postala čisto Đukanovićevo robovlasničko vlasništvo sa Crnogorcima kao Đukanovićevim privatnim robovima. To je Crna Gora o kojoj Kapičić tako generalski “pjeva”.

Kapičić je potajno i pregalački svašta radio protiv LSCG, na svakom mjestu gdje je mogao i htio, sve lažući i podmećući projektovane udbaške laži Vukašina Maraša koji je bio lični prijatelj Mila Đukanovića, ali i Jovice Stanišića, cijinog (CIA) službenika od 1992-ge!

Kakvi su Kapičićevi Goli otoci? Isti kao već opisano stanje, sve je suštinska i bezočna laž na laž koja služi za krečenje istorije koje se sastoji od krečenja jezivih komunističkih zločina i prikrivanja zločinačkog karaktera i ljudskog i političkog čina Josipa Broza i njegovog dugogodišnjeg lojalnog sluge Aleksandra Rankovića, ali i mnogih drugih. Sve ostalo, osim činjenice i gole istine da komunizam nije ništa drugo nego ogavni zločinančki sistem okupan okeanima nevine ljudske krvi, predstavlja čistu i monstruoznu laž. Jedan od značajnih predstavnika te monstruozne laži jeste Jovo Kapičić. Upravo ta strasna želja za laganjem sjedinila je zajedno penzionisanog udbinog generala i “čuvenu” Tamaru Nikčević. Ali, dok je mene i meni sličnih, a ima nas sve više i više, takve laži prolaziti neće. Naprotiv, prstom će biti ukazano na ovakve lažove, ali i razloge njihovog sramotnog laganja.

Nikada neću zaboraviti otvoreno pismo pokojnog Danila Kiša kojim je, 1982-ge odbio da bude član odbora za proslavu petstogodišnjice Cetinja objašnjavajući da ne želi da sjedi u timu koji vodi golootočki zločinac Jovo Kapičić!

Danas mogu javno napisati kako Jovo Kapičić treba da se, do dna duše, u slučaju da je ima, najdublje stidi Golog otoka. Što radi Kapičić? Brani zločinački Goli otok i nogama i rukama. Zašto? Zato što je njegova golootočka uloga vidljiva baš kao što je vidljiva ista uloga i kod Josipa Broza i kod Aleksandra Rankovića, dvojice njegovih nadređenih. A o mnoštvu drugih sličnih Kapičićevih uloga da i ne govorimo!  S r a m o t a!

About these ads

Responses

  1. Kakav to bjese cudesan spoj.
    General zlocinac i najstarije Garovo i Lolino cedo u koje svojevremeno polagahu velike nade.Zajednicko im je sto su do kraja ostali to sto jesu.Jeftini politicki proizvodi zlih i nagrdnih vremena.Zajednicki im je i neumorni rad protiv istine, i evo su na kraju zajednickim snagama upakovali ogromnu gomilu lazi ispod korica ove sramne knjige.
    Bljutava koalicija dva zakrzljala mozga.

  2. bolno tacno.

  3. Још један интересантан текст господина Перовића о комунистичком злочинцу и мучитељу Капичићу.

    Међутим, постоји мали дио текста на који ћу морати критички да реагујем. Наиме, ради се о тези коју је коментатор Дон Мануел у више наврата презентовао, а коју у овом случају и Славко Перовић износи – тј. да је на референдуму о независности из 2006. Мило Ћукановић поткрадао страну која је гласала за независност, желећи сиву зону, али га је у остваривању ове намјере осујетила Европа. Ево тога дијела текста господина Перовића:

    “… za njega je Đukanović heroj koji je stvorio nezavisnu Crnu Goru što je čista laž, jer Đukanović nije želio nezavisnu Crnu Goru nego je želio problematičnu Srbiju na čijim bi skrhanim leđima, kad se referenduma tiče, zajahao takozvanu “sivu zonu” koju je projektovao i na njenom ostvarenju radio punom parom. Ali su Evropljani drugačije mislili gledajući ispred sebe patološkog lažova čije su mračne planove omeli.”

    Лично код мене нема никакве сумње да би евентуална независност ЦГ остварена под идејним вођством ЛСЦГ била нешто сасвим друго (у позитивном смислу) у односу на овај диктаторски и мафијашки симулакрум који имамо данас. Међутим, већ сам коментатору Дон Мануелу у неколика наврата скретао пажњу да ћу у свакој прилици реаговати на тезу да је Ћукановић 2006. поткрадао индепендистичку страну. Прије свега, из разлога што је та теза у потпуноности неоснована и што наноси тешку увреду свим оним гласачима који су тада гласали за заједничку државу, а који знају да су у тој прилици брутално поткрадени од стране мафијашког режима. Потом, и зато што таква невјероватна теза, из разумљивих ралога, драстично смањује могућности за облике политичке сарадње ЛСЦГ и представника Срба у циљу обарања диктаторског режима.

    У сљедећем коментару ћу пренијети посљедњу полемику коју сам имао с коментатором Дон Мануелом, а која се бави овом проблематичном тезом.

  4. Don Manuel

    Bojkot (M),

    Detaljno sam pisao o referendumu na blogu Slavka Perovica. Ovdje cu ponoviti samo sustinu:

    1.
    Referendum 2006. je bio nemjerljivo posteniji nego onaj 1992. i onaj 1918.

    2.
    Na referendumu su falili independisticki glasovi jer je Milo htio sivu zonu.

    3.
    Zapad je znao da Milo oce sivu zonu i uspio da ga nadmudri. Zapad je htio jasno resenje drzavnog pitanja a ne sivu zonu.

    4.
    Zapad je nadgeledao referendum daleko bolje od bilo kojih drugih izbora. Nije bilo postenijega glasanja u istoriiji Crne Gore.

    5.
    Da Milo nije isao na “sivu zonu” ne bi danas imali na najmanju sjenku na referendumski rezultat. To ne odgovara independistima.

    Hipoteka mafijaske drzave je bitno pogubnija za Crnu Goru od referendumskog rezultata. I da budem iskren ne vjerujem da CG moze prezivjeti kao nezavisna drzava kao se ne rijesi mafije. To jos manje odgovara independistima.
    ——————-

    #
    perfect stranger

    Значи, фалили су индепендистички гласови на референдуму јер је Мило хтио сиву зону, али и поред те крађе на рачун индепендиста радило се о најпоштенијем гласању у историји Црне Горе?

    Да ли то значи да су све оне особе довођене авионима из бијелог свијета помоћу прљавих мафијашких пара зарађених шверцом цигарета заправо били гласачи за заједничку државу, које је Мило довео зарад постизања сиве зоне? А они држављани Црне Горе који живе у Србији и којима није дозвољено гласање су вјероватно представљали велики дио тих индепендиста чији су гласови фалили?

    Нијесам сигуран да је било баш тако Дон Мануеле. Умјесто таквог стања “минималне криминализације” друштва за вријеме референдума, тј. једног скоро па поштеног референдума (уз малу крађу на рачун индепендиста, али ипак недовољну јер ју је Запад на вријеме зауставио) – склонији сам да повјерујем да се радило о једном потпуно чистом и поштеном гласању, на које је пресудни утицај имао ванземаљски фактор.

    Наиме, моје је мишљење да су сви избори нелегитимни, сви покрадени, све што је организовала и у чему је учествовала мафија је крађа и насиље; све осим референдума. Тих мјесеци 2006. године је једна добронамјерна ванземаљска интелигенција извршила прање мозгова мафијашима, охлократи су се претворили у поштењачине, Мило и Свето су организовали један фер, коректан и поштен референдум како би испоштовали вољу народа. Вама су тада ванземаљци објаснили да мафија у тим тренуцима није мафија и да слободно можете с њом да учествујете у том пројекту. Након обављеног поштеног пројекта, ванземаљци су се повукли, ефекат прања мозгова је нестао, мафија је опет постала мафија а борци за слободу оно што су и били.

    Мислим да је овакво објашњење логичније од онога које сте Ви понудили у вези ове заврзламе око свих покрадених и непоштених избора и поштеног референдума из 2006.

    #
    on March 20, 2010 at 01:11 perfect stranger

    Има и другачијих мишљења, која искључују интервенцију ванземаљаца. Ево како је неко, рецимо, прокоментарисао дио неке расправе Марко Вешовић – Јеврем Брковић (“Нећу стати с проучавањем тих фалсификата, али своје налазе нећу објављивати, ако ме шпијун не нагна, док референдум прође. А онда ћу показати, строго документирано, каква је то бараба!” – Марко Вешовић):

    “Прохујаше с вихором та славна и јуначка времена када су се правили џентлменски споразуми оваквог типа! Свето име Референдума постављено је на љествицу која се налазила изнад било које етичке категорије, ваљало се окупити око “наше ствари”, или око нечега што Италијани зову “Cosa Nostra”. У том витешком временском интервалу здружише се неке супротстављене категорије: брица с дилером, шпијун с марвом, бараба с професором, морална наказа са слободномислећим грађанином, људски гадлук с бизнисменом – а у авионима који непрестано слијеташе много се марлбора пушаше. Glorious days…

    А данас сазнајемо да је “такозвана осамостаљена акваријум за убице и мафијаше” (Јеврем Брковић). Хм… Није ли прави тренутак за прављење новог џентлменског споразума?”
    ———————————————–

    Don Manuel

    Stranger,

    1.
    O referendumu smo vise puta diskutovali i diskutovacemo ali ne na ovoj temi.

    Recicu samo da da je falilo 15000 do 20000 indipendistickih glasova. To se vrlo lako moze pokazati.

    2.
    U Vasem postu podmecete. To ne cudi jer savrseno dobro znate da su zakljuci koje sam napisao neoborivi. Nije valjda da ne znate da su Lajcak i Lipka organizovali referendum. Jesu stranci ali nijesu vanzemaljci.

    Ako zetite da zadrzite bilo kakvu pristojnu komunikaciju uzdzite su ubuduce od podmetanja.
    —————————————————-

    perfect stranger

    Дон Мануеле, нема никаквог подметања. Ради се о ироничним коментарима који показују колико нелогичности има у Вашим тезама о Референдуму. Рецимо, тврдити да је Миловом вољом фалило 20.000 индепендистичких гласова, уз општепознату чињеницу да је режим државним летовима доводио људе са свих континената да гласају за независност, се противи логици здравог разума. Моје помињање ванземаљаца није везано за Ваш овдашњи коментар, већ се ради о једном мом пређашњем коментару.

    С интересовањем читам неке Ваше прецизне анализе, али Ваше тезе о референдуму не само да нијесу необориве, већ су у потпуности неосноване. Референдум о независности из 2006. сматрам највећом режимском крађом, и како сам у више наврата наводио да принципијелан однос у оцјењивању те крађе показује демократски капацитет појединаца и одређује могућности сарадње међу нережимским субјектима – не треба од мене да очекујете прећуткивање оваквих Ваших теза о референдуму. Ни ја не желим овдје да отварам расправу о томе, али будите сигурни да ћу у свакој прилици на изношење таквих теза да реагујем. Без обзира да ли се радило о Вама, Милићу, Мандићу или Борису Тадићу. Као што сам радио и у ранијим приликама:

    ————————————————————–

    Било је неких ствари које се мени, као лаику, нијесу баш допадале током референдумског процеса. Рецимо, није ми се допадало што су узимане паре из мог џепа (џепа пореског обвезника), као и прљаве паре зарађене шверцом цигарета, како би се доводили помоћу десетина и десетина авиона људи који ће да гласају против мојих интереса и жеља. Није ми се допадало ни што је мојим сународницима и рођацима који живе у Србији, а који су рођени у ЦГ и имају црногорско држављанство онемогућено да гласају (рећи ћете: “с тим су се сложиле партије Блока за заједничку државу и међународни фактори” – али то не оповргава чињеницу да се ради о ствари дубоко неправедној која оспорава саму валидност референдума). Није ми се допадало ни како је на државним медијима (и уопште медијима) третирана референдумска проблематика (однос снага је умјесто 50:50 био отприлике 95:5). Још ми се многе ствари нијесу допадале, али како не бих оптерећивао странице овог портала мојим лаичким опажањима, пренијећу са сајта СНП-а поднаслове званичких докумената садржаних у “Бијелој књизи” који, црно на бијело, уз спискове, потписе, итд. – недвосмислено показују зашто су референдумски процес и резултати представљали највећу и најпрљавију крађу од свих ионако покрадених избора које је организовала Мафија.

    “Različiti kriterijumi za uvođenje u biračke spiskove
    115-132

    Protivzakoniti upis lica u birački spisak, koja ne postoje u evidenciji prebivališta i boravišta ličnih karata
    133-174

    Protivzakoniti upis lica u birački spisak na osnovu potvrde osnovne škole
    175-180

    Duplo upisani glasači u različitim opštinama
    181-202

    Istovremeno upisani glasači u biračke spiskove dvije države
    203-214

    Razni modeli protivzakonitog upisa u birački spisak
    215-232

    Protivzakonito brisanje građana koji imaju biračko pravo
    233-252

    Protivzakonito sprečavanje upisa u birački spisak građana koji imaju biračko pravo
    253-308

    Protivzakonito sprečavanje uvida u službenu dokumentaciju i upisivanje građana koji su stekli oslov za upis u birački spisak
    309-330

    Opstrukcija prema podnijetim zahtjevima za brisanje protivzakonito upisanih građana u biračke spiskove
    331-352

    Proglašavanje “mrtvima” živih ljudi i upisivanja davno upokojenih u biračke spiskove
    353-378

    Pritisci na glasače Bloka za Zajedničku državu
    379-452

    Kupovina ličnih karata
    453-492

    Uparivanje centralnog biračkog spiska sa bazom podataka prebivališta i aktivnih ličnih karata koja se nalazi kod MUP-a
    493-524

    Razne zloupotrebe od strane državnih organa”
    ————————————————

    Don Manuel

    Bojkot (M) i stranger,

    1.
    Ovo je link ako Vas zanima referendum.

    http://slavkoperovic.wordpress.com/2009/03/06/dnevnik-4-mart-2009/

    Sustina je da je Pedja pristao na predlog Evrope uvjeren da ce sa Milom namjestiti “sivu zonu” a Zapad je pomocu klauzule o 55% obezbijedio ukupnu regularnost a pomocu prava da glasaju ljudi iz inostranstva izbjegao sivu zonu.

    Struktura glasova onih koji su doleceli iz inostranstva je jedan od tri kljuca sto se desavalo na referendum. Drugi kljuc je izborni zakon. Treci kljuc je manjak od 20000 independistickih glasova. Taj manjak potvrdjuju BROJEVI! Samo uporedite rezultate izbora 2002. i referenduma 2006.

    2.
    Nista se u crnogorsko-srpskim odnosima ne moze rijesiti bez 1918. Tako dugo dok nema izvinjenja za 1916. i 1918. nece moci biti uspostavljeni STVARNO dobri odnosi. Druga kljucna stvar su komunisti i cetnici. I treca crkva. Referendum 2006. je iznad svega ponistavanje 1918. Referendum 2006. je bio hiljadu puta posteniji od onoga 1918.

    “Cilj opravda sredstva” je recept za katastrofu u stvarima kao sto su referendum. O tome nas uci i 1918.

    3.
    Konacno podsjeticu vas da je sigurno 50.01%, a to je vecina, bilo za nezavisnost. To ne mozete poreci pa zato preskacete. Da je neko drugi bio na vlasti nezavisna opcija bi dobila izmedju 58% i 65%.

    4.
    Ponavljam da je sigurno da ceme o referendumu opet detaljno diskutuvati ali ne na ovoj temi.
    —————————————————

    perfect stranger

    Дон Мануеле, прочитао сам Вашу аргументацију о референдуму из 2006. (користећи линк који сте овдје оставили) и морам да потврдим да Вам је то, по мом мишљењу, нешто најмање убједљиво и аргументовано од свих Ваших анализа које сам до сада успијевао да прочитам. Рекосте, не желите на овој теми да отварате причу о Референдуму, и то поштујем, мада морам да укратко прокоментаришем дио Вашег расуђивања који представља саму срж Ваше аргументације.

    Вашу тврдњу да је Мило на референдуму покрао страну за независност како би дошао до “сиве зоне” поткрепљујете резултатима посљедњег пописа и избора прије референдума:

    “Na popisu 2003. u CG je bilo 31% Srba a na referendum je bilo 44.5% za zajednicku drzavu. Ko su onih 13.5%. Tih bi se 13.5% sa drukcijom vlascu, usudicu se reci, barem prepolovolo.

    Opozicija, srpske stranke i LSCG su na izborima dobijali nesto ispod 50%. Recimo 48%. Naravno uz DPS kradju. Niko nije procentualno bio vise kraden od liberala. Ali zanemarimo to. LSCG bi opet, i tako pokraden, dobio najmanje 6%. Svi su glasaci LSCG-a glasali nezavisnost na referendum. Dakle opcija nezavisnosti je trebala dobiti 52% DPS bloka plus 6% liberala. To cini 58%…” – Дон Мануел

    Ево, узећу само овај примјер (понављам, централни дио Ваше аргументације) како бих показао колико су Ваше тезе неосноване. Ви полазите од претпоставке да би било “природно” да само Срби у том тренутку гласају за заједничку државу (“ко су оних 13,5%?”), што је у потпуности неосновано (па ваљда и сами знате да је бар једна трећина људи који се национално изјашњавају као Црногорци гласала за заједничку државу на покраденом референдуму).

    Ви идете чак и даље и збирате гласове ДПС-а и њихових сателита и ЛСЦГ-а (на, како кажете, покраденим изборима) како бисте показали да је опција независности “требало да добије 58%”. Оваква “математика” је већ, опростите ми Дон Мануеле, политички дилетантизам, бар из моје тачке гледишта. Па зар и у сопственом окружењу нијесте имали гласача ДПС-а који су тврдили да ће на референдуму гласати за заједничку државу? Рецимо, већина гласача ДПС-а које ја лично познајем су на покраденом референдуму гласали за заједницу. Таква Ваша рачуница је у потпуности неоснована (а Ви на њој базирате већи дио аргументације). С друге стране, још нико није ни покушао да одговори на аргументацију која јасно показује да је Референдум из 2006. највећа и најпрљавија крађа режима.

  5. O Kapi dovoljno govore njegove rijeci..

    KAPIČIĆ: Milo Đukanović? Mogao bih reći ovako: Crna Gora nikad nije imala većeg političara, možda i državnika, od Mila Đukanovića! Nikad nije imala vještijeg, sposobnijeg i odanijeg u poslu tome crnogorskome nego što je Đukanović. Njegova je zasluga istorijska. I to treba priznati. E sad, druga je stvar što je on tu svoju zaslugu možda koristio za ovo ili ono.
    Organizovao je i okupio oko sebe – one ljude koji su trebali da se okupe – i da u konačnom uspije u svom poslu. Vaskrsnuo je Crnu Goru. To je Crna Gora utemeljena u svojim velikanima, u Vojislavljevićima, Balšićima, u Crnojevićima, Petrovićima. Crna Gora koja je u oskudici svega na svijetu, koja je bila jedno divlje i surovo mjesto, ali se i na tom Cetinju, pod Ivan-Begom vazdigao Manastir, napravila Štampariju…Dočekao sam da vidim uspravljenu Crnu Goru. I ja sam zadovoljan.

  6. Poštovani,

    Nemojte manipulisativ sa nekim faktima:

    1. Nije tačno da su svi iseljenicu dolazili vladinim letovima na referendum. Velika većina je došla o svom trošku i sa punim srcem.

    2. Ko je Slavko Perović da sudi o svakome u Crnoj Gori? Ko mu daje pravo da samo sudi i donosi svoje subjektivne zaključke. Zamislimo da je Slavko danas Milo Đukanović, hipotetički, zamislimo samo kako bi takav Milo opet ekstremno subjektivno branio sebe, a napadao sve živo oko sebe.

    Niko od nas neće da pogleda sebe same, da sagleda svoju bolesnu narcidoidnost, nego želimo po svaku cijenu da izvrijeđamo druge, ispljujemo, iskažemo patološku mržnju prema svemu što nijesmo mi sami…

    Najgore je, moji dragi prijatelji, RUŠITI MOSTOVE ZASOBOM

    p.s. Što se tiče Jova Kapičića totalno sam hladan prema njemu. Što bi on mene interesovao. Zašto Slavko o njemu piše toliki tekst. Pa taj isti Kapičić je bio Slavkov gost više puta na njegovim mitinzima. Znači, Jovo je SAD sa Milom, pa ga Slavko pljuje kao komunističko đubre, a kad je bio sa Slavkom onda nije bio komunističko đubre, nego ” slavni general”

  7. Perfecte,

    Ako znamo da je formalno-ideološki ugaoni kamen Đukanovićeve trajne vladavine ’srpsko-crnogorski odnos’(pa je u tom cilju prvih 15 godina i sam bio velikosrbin, a posljednjih 5 velikocrnogorac), te da na toj temi jos uvijek ’tanca’, ako znamo da je Đukanović potpisao Beogradski sporazum – kako bi produžio ’sivi period’, pa potom pristao na neviđenih 55% ostavljajući tako mogućnost ’suprotnoj strani’ za nezasluženu pobjedu (koja joj je izmakla za tek par hiljada glasova), ako znamo da predreferendumska kampanja nije išla ka logičnoj homogenizaciji (u smislu – koji godj da ste ovo je vaša zemlja), već vještačkom zaoštravanju crnogorsko – srpskih pitanja (pa su se čak izmišljale i političke intervencije iz Srbije, koja je, zapravo, neočekivano mirno otpratila referendum-očekujući da ni u ludilu neće proći!), ako znamo da je Djukanovic tek otprije 4 godine stavljen u poziciju u kojoj nema Miloševića, ili velikosrpskih vlasti, ’zbog kojih nije mogao ovo,ili je morao ono’ – onda valjda vidimo da ovome tipu nezavisna CG sigurno nije ležala na srcu, niti da se na referendumu za nju istinski zalagao – čak suprotno od toga, referendum je trebalo da bude tačka kojom će se jednom za svagda, ili bar na dugi period staviti tačka na ovo pitanje, a Milo je računao da će ostati status quo, svijet je referendum odobrio takođe se nadajući opstanku jedinstvene države (već su bili postavljeni suludi parametri), pa je poslao dotad neviđen broj kontrolora! Da mu je nezavisnost istinski bila cilj, ne bi prije referenduma, između ostalog, sav udbaski kor udarao na liberale koji vec nijesu imali stranku – na tih veoma bitnih dvadesetak hiljada glasova – koje su po kafana i pjaca udbaši savjetovali i spopadali – ’ma necete valjda za ovu Milovu lopovsku državu glasat, eto mu ga tamo’, da jeste bio za uspjeh referenduma – nema te stanice radio i tv koja ne bi bila objavila da je Slavko glasao rano ujutro na Cetinju – ali zamislite, objavili su gdje je glasala svaka iole prepoznatljiva politička persona, ali ne i Slavko, na dan referenduma –personifikacija crnogrske nezavisnosti i demokratije – njega ni od korova, čak štaviše, Večernje novosti objave da nije ni glasao na referendumu, gdje ih on tuži i, naravno, tužbu dobije! Ali CG nije mogla znati je li Slavko glasao toga dana, nije smjela! Ali, ipak svaki liberal do jednoga je izasao, i mnogo više od toga, pokazalo se da je raspoloženje za nezavisnost sasvim sigurno bilo i znatno veće od onoga koje se pokazalo – i zato se nije moglo dovoljno umanjit!
    Dakle, položaj Milov u posljednjem srpsko-crnogorskom provizorijumu, zvanom SCG, za njega je bio idealan! Imao je suštinsku nezavisnost za pljačkanje i urnisanje CG, a formalnu međuzavisnost (na kojoj je time ležala i ’konačna odgovornost’!) od Srbije sa kojom je činila zajedničku državu, i pri tom idealan politički poligon za održavanje srpsko-crogorske teme, na kojoj se nadao da ce desetljecima dobijati vlast u CG (a i dalje to radi, iako je u nezavisnoj CG)! Zato moram reći, Perfecte, da ako se na svaki način ne odmaknemo, odnosno, ne odmaknete od ovog pasusa, bićete, a vjerovatno ste i dosad nesvjesno bili, dio Milove projektovane igranke, u kojoj ćemo vječito mlatiti istu praznu slamu, a on kupiti mast! Ja predlažem da se do kraja izložite, i kažete na koji način vidite CG u slučaju da je LSCG došao na vlast, odnosno koji su to, po vašem mišljenju, objektivni nacionalni problemi koje Srbi imaju u CG, dakle stvarni – van nacional-romantizma koji bi negirao postojanje CG, i van mitomanskih ’srpskih istorijskih prava’!

  8. Nije tema referendum, ali …. S jedne strane, novac za avione za ljude iz inostranstva je obezbijedila narko mafija (Lajcak i Lipka im nisu daleko), a opet, sa druge strane, ima izgleda dosta onih clanova LSCG-a koji na referendumu nisu dali glas za mafijasku Crnu Goru, glasajuci – protiv.

  9. meni je najaca jovova izjava u intervjuu kod borislava cosica kad kaze vezano za Goli otok ” da mu ni rodjena djeca ne vjeruju ” … sprdnja

  10. pogledajmo slicne i jos opasnije stvari sada i ovdje u crnoj gori
    aco tabas :

    nastavak rata rezima u crnoj gori

    huskanje ljudi jednih na druge koje nastavlja da radi rezim mila djukanovica moze imati krvav epilog . dno dna je dostignuto .zele da heroja slobodana pejovica pretvore u ratnog zlocinca. jos od kada je hunta milo sveto i slichni otela zastavu iz ruku lscg pokusavaju da uvuku u udzbenike da je dubrovnik granatirao slavko perovic a ne milo momo i sveto. vidjecemo sta ce gradjani reci na to kad se zapuca.

    Your comment is awaiting moderation.
    ======================================

    „Katastrofa, svi su pobijeni… ”
    SVJEDOČIO BIVŠI PRIPADNIK SPECIJALNE JEDINICE U HERCEG NOVOM NA SUĐENJU ZA DEPORTACIJE
    Podgorica – Ranko D. Martinović (56) iz Herceg Novog, izjavio je da nije bio upoznat sa akcijom hapšenja i privođenja osoba muslimanske i srpske nacionalnosti, jer je bio na terenu kao pripadnik specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova iz Herceg Novog. On je međutim iznio posredna saznanja o tome, te osumnjičio bivšeg kolegu i jednog od ključnih svjedoka tih zločina Slobodana Pejovića.
    Martinović je, svjedočeći juče pred specijalnim vijećem sudije Milenke Žižić u Višem sudu u nastavku suđenja okrivljenima za deportaciju Muslimana i Srba u maju 1992. godine iz Crne Gore vlastima Republike Srpske, izjavio da je tada bio komandant specijalne jedinice u Herceg Novom.
    “Bili smo na vježbi na Radovču. Oko 30 ljudi je brojala jedinica, ali niko od nas nije učestvovao u ovoj akciji. Svakog jutra dolazio sam u Centar bezbjednosti u Herceg Novom da bih uzeo hranu i zadužio municiju. Tako sam jednog jutra u hodniku sreo sada optuženog Milorada Šljivančanina, koji mi je rekao “da je katastrofa, te da su svi pobijeni”. Vidio sam užas na njegovom licu. Ubrzo nakon toga, akcija je obustavljena. Moje mišljenje je da optuženi sigurno ne bi privodili izbjeglice da su znali da će im se nešto loše desiti,” rekao je svjedok.

    On je ispričao da je, kada je počela istraga, u štampi pročitao telegram. “Nikada nisam imao prilike da pročitam taj telegram. Čuo sam od kolega da ga je potpisao sada pokojni Pavle Bulatović. Kada takav ili sličan telegram dođe, o njemu se ne raspravlja, već se po njemu postupa. U štampi sam pročitao izjavu Slobodana Pejovića da je u akciji privođenja ljudi iz BiH, učestvovao i Ranko Mihailović, tada pripadnik specijalne jedinice. Pozvao sam Mihailovića i pitao ga o tome. On mi je ispričao da ga je, kada se vratio sa naše vježbe, na parkingu ispred policijske stanice u Herceg Novom, sreo policajac Pejović sa dvojicom rezervista. Tada je Pejović pozvao Mihailovića da im se pridruži, a zatim su pošli u akciju prema samačkom domu u Meljinama. Tako je Mihailović uvučen u sve ovo. Meni je Mihailović rekao da je grupu vodio Pejović”, dodao je on.
    Svjedok tvrdi da je od kolega, koji su čitali telegram u kancelariji, čuo kako je traženo “ da se građani muslimanske i srpske nacionalnosti, privedu radi razmjene i zbog služenja vojnog roka”.
    “Risto Košarac i Nikola Gavrić su mi ispričali da su bili privedeni i nalazili se u autobusu zajedno sa ostalim Muslimanima, tako da je bilo mješovitog sastava i nije bilo razdvajanja”, kazao je svjedok Martinović.

    Na pitanje advokata Zorana Piperovića, branioca optuženog Branka Bujića, svjedok je bio izričit da je akciju hapšenja predvodio policajac Pejović.
    Odgovarajući na pitanja advokata Branislava Lutovca, branioca okrivljenog Milorada Ivanovića, svjedok je kazao: “Nije moguće da je Pejović pustio nekog od privedenih Muslimana, a koji je bio zadružen sa tri osobe. To nije moguće da uradi samoinicijativno, jer bi izvršio krivično djelo “zloupotreba službenog položaja”, i našao bi se na njihovom mjestu, u pritvoru. Isključujem da je Milorad Ivanović, tadašnji načelnik CB-a Herceg Novi, govorio na nekom političkom mitingu u Herceg Novom”, zaključio je Martinović, na čije svjedočenje niko nije imao primjedbi.
    Suđenje se nastavlja 2. jula.

    Piperović: Opet ću da reagujem

    Advokati odbrane istakli su zamjerke na zapisnik o glavnom pretresu 10. juna na kojem je svjedočio Džemail A. Crnišanin (75) iz Sarajeva. Naveli su da nije unijeto sve što je toga dana izgovoreno. Advokat Zoran Piperović kazao je da u zapisniku nisu upisane riječi svjedoka koji je između ostalog kazao da je “deportaciju Muslimana pomagao Zoran Piperović”, te da je “Kolo srpskih sestara šovinistička organizacija i da su četnikuše”, kao i da je teško uvrijedio i Pavla Bana, da kao direktor Doma zdravlja u Ulcinju i bivši ministar zdravlja, nije davao pomoć izbjeglicama, iako je Ban iz ugledne porodice.
    “Ovako iz zapisnika proizilazi da sam ja opomenut, a ne navodi se zbog čega, jer nema izgovorenih riječi Crnišanina. Opet ću da reagujem, ako me neki svjedok ovako pomene, pa me opomenite i udaljite iz sudnice. Iz zapisnika proizilazi da sam bez razloga svjedoku kazao “budaletino jedno…” I advokat Ljubiša Novaković, je primijetio da u zapisniku nije uneseno da je Crnišanin kazao da on postavlja glupa pitanja i da nije opomenut zbog toga. “Ovo će neko da čita u Apelacionom sudu, ali iz zapisnika nije jasno iz konteksta jer nisu unijete riječi svjedoka”. Sudija Milenka Žižić je navela da se u zapisnik unosi samo ono što je bitno za sam slučaj.
    K. RADEVIĆ
    ==================================

    on July 2, 2010 at 11:48 | ReplyAco Tabaš
    Your comment is awaiting moderation.

    nastavak rata rezima u crnoj gori

    huskanje ljudi jednih na druge koje nastavlja da radi rezim mila djukanovica moze imati krvav epilog . dno dna je dostignuto .zele da heroja slobodana pejovica pretvore u ratnog zlocinca. jos od kada je hunta milo sveto i slichni otela zastavu iz ruku lscg pokusavaju da uvuku u udzbenike da je dubrovnik granatirao slavko perovic a ne milo momo i sveto. vidjecemo sta ce gradjani reci na to kad se zapuca.
    ====================================

    pozdrav za blog daily news montenegro . ukapirao sam da su tamo moji . liberali . samo naprijed.

  11. Raicevicu Slavko je objasnio koja je funkcija bila Jova Kape Kapicica na mitinzima LSCG. Ako te zanima mozes procitati ovdje http://slavkoperovic.wordpress.com/2009/07/13/dnevnik-13-jul-2009/

    Ko si ti da dolazis na njegovom privatnom blogu i da ga pitas ko je on? Dolazi li iko na tvom?

  12. Prvo, nećete valjda dovoditi u pitanje moje demokratsko pravo da pitam nekoga nešto, pa tako i Slavka

    Ja ođe razgovaram sa drugima i koristim blog kojeg čitam. Ja ga pośećujem i ne stidim se da kažem da ga čitam, i ne krijem se iza Vaših pseudonima i imena koja vjerovatno nemaju veze sa Vašim ličnostima.

  13. Raicevicu,

    1.
    Pozivate se na svoje (demokratsko) pravo ali uzimate isto pravo Slavku Perovicu. Citiram Vas:

    Ko mu daje pravo da samo sudi i donosi svoje subjektivne zaključke.

    2.
    Recite koga je Slavko Perovic nevino optuzio. Napisite konkretno. Milo nije lupez, ili Misko Perovic nije profiter ili Jovo Kapa nije komunisticki zlikovac ili Tamara Nikcevic se nije prodala…

    3.
    Slavko Perovic ne rusi mostove. Kriptokomunisticka mafija i njeni kolaboratori su srusili mostove. Oni su stavili lupezanje, kriminal, korupciju, zlocine itd. ispred interesa Crne Gore i njenih gradjana.

  14. Zorane V. Raicevicu,

    vi ste najveca hulja od covjeka sa kojom u zivotu imala prilike da polemisem.
    Sad mi je zao sto na vas potrosih onih par komentara na Daily News-u.
    Pomirite se, samo je doslo vrijeme da vas sve zajedno nazivamo pravim i odgovarajucim imenima.
    Jadna li je Crna Gora kad je izrodila bitange poput vas,Kape i ostale bratije.
    Vi da pricate o mostovima zalosni covjece.Zna se sa kim ih vi gradite,i za cije se ograde pridrzavate.
    Gadi mi se i sami pogled na vase ime kad sebi dopustite luksuz da nedje prismrdite.Zavucite se u misju rupu spijuncino.

  15. Knjiga Jova Kape je prvorazredni dokument. Preporucio bih svakom gradjaninu Crne Gore i svakom Crnogorcu da je procita. Pogotovo zadnje poglavlje. Dugo bi trebalo da se pokaze sto sve knjiga otkriva, zaparavo POTVRDJUJE. Ja cu u par postova ukazati neka najinteresantnija Kapina priznanja.

    Generalno

    Knjiga je apologetska, napisana da bi se opravdao Jovo Kapa i njegovo zivotno djelo. Iznad svega da se ispravi ‘nepravda’ sto je on na zlom glasu kao upravnik Golog otoka.

    Povrsno gledajuci knjiga je postigla cilj. Kapa moze lako da dokaze da on nije bio upravnik Golog otoka. Samo je tamo isao u inspekciju.

    Isto tako on moze da pokaze da nije hladnokrvni ubica kao Velisa Lekovic covjek koji je pocinio dosta zlocina ali kome su isto tako pripisani tudji zlocini. Po Kapi, on i drugi nijesu imali vremena da sprecavaju Lekoviceve zlocine. Slicna odbrana nije pomogla Drazi Mihajlovicu. Komunisticki sud ga je smatrao odgovornim za sve cetnicke zlocine.

    Izvan svake sumnje nije Kapa ni sadisticki ubica kao Peko Dapcevic. Doduse Kapa daje sljedeci opis:

    Suocio sam se s tom strasnom covjekovom osobinom da uziva dok ubija. Gledao sam sladostrasce dzelata dok u rukama drzi zivot zrtve, dok joj dokazuje moc. To osjecanje nije mogao da potisne, kao da je ono bilo jace od njega. Gledao sam ga kako uziva svjesan da zrtva zna da od njegove varljive volje zavisi hoce li sledeceg trenutka biti ziva, kako ga moli… Rat je uzas!

    Da li ovo Kapa opisuje Peka Dapcevica ili nekog drugog komunistickog zlocinca manje je bitno. Sigurno je da Kapa opisije sadistu koji cini RATNI ZLOCIN. Mene su ucili u skoli da partizani to nijesu radili nego samo Njemci, ustase, cetnici i ostale zvijeri! Najsramnije u Kapinom opisu je filozofski zakljucak: “Rat je uzas!” Sigurno je da je rat uzas! Ali ratni zlocin koji Kapa je opisuje je nemjerljivo veci uzas. I potpno u duhu humanistickih i naprednih ideja za kojima je Kapa “posvetio zivot”. Oprostite mi ironiju jer ne ironiziram zlocin nego Kapu. “Filozofiranje” je tu da pokaze Kapinu nevinost. Jer to je ljudska priroda od koje se on uzasava a ne komunizam kome on pripada.

    Izvan svake sumnje Kapa nije ni Savo Joksimovic, glavni egzekutor i organizator masovnih hapsenja u Crnoj Gori tokom IB-a. Cesto bez ikakvog razloga ili sa beznacajnim razlogom. Nije to Kapa mogao ni biti sve da je htio. Joksimovica je licno izabrao Tito a instruirao Rankovic. Stariji komunisti su znali u nastupu iskrenosti pricati kako je jednoga dana Aleksanadar Rankovic nazavo Joksimovica i naredio: “Hapsi za najmanju sitnicu.” Ili kako je Blazo Jovanovic, tada prvi covjek u Crnoj Gori, otisao na referisanje Titu a tamo ga je cekao UDBAS od posebnog marsalovog povjerenja Savo Joksimovic. Vele da je Jovanovic poceo da referise na sto ga je Tito prekinuo i dao rijec Joksimovicu uz komentar: “Od danas se samo on pita!”

    Nije Kapa bio kao neki od tih zlikovaca. Boze sacuvaj. On je bio SAMO njihov drug, saborac, svjedok i tu i tamo inspektor njihovih zlocina. Niti je Kapin idol Tito sve to inspirisao i organizovao.

    Samim tim Kapa ce s ponosom reci da on nije zlocinac i naglasti da je on zapravo ZRTVA, dobro ste procitali, zrtva Golog Otoka.

    Kako je PATOLOSKI DVOLICAN taj covjek!

  16. Aco Tabasu,
    gledam sto pises i ne mogu se cudu nacuditi.

    Koga ti mislis da mozes da zajebavas,ti si obicni UDBAS ubacen na ove sajtove kako bi skretao diskusije u kontra smjeru.

    Ali, samo naprijed,UDARNICKI !!!

  17. Isidoro,

    nosiš časno ime, a i tvoje radosno pravo ime koje nosiš je isto časno, a i tvoje prezime. Ja neću o tebi suditi i vrijeđati te kao ti mene.

    Sve i da mi sto puta kažeš đubre, svastočino, špijune, ja tebe neću mrzjeti… Ja se, moja Isidoro, moj Isidore, ne stidim sebe i svojih stavova… ipak to neko vidi. Jer sve je na koncu, kako neko reče, između Mene i Boga, a ne mene i tebe.

  18. Генералу Јови се прича своди на: ‘Сви су ку*ве,само ја сам невин,ја сам највећа жртва Голог острва’. Јавно осуђује друге да су издајници,нељуди. А све то о онима који су давно преминули и који се не могу бранити.
    Е,мој Јова,велики Црногорче,ђеца и унуци ти се не окрећу ка Црној Гори. Добро си их васпитао,патриото. Вазда ли си уз власт био,па и уз ову ‘црногорску’.
    Добро је Тито запазио да смо ми Црногорци тако неповјерљиви. Сваким даном, све више се у то увјеравам.
    Давао је Јова интервјуе и на Б92 и на Федералној тв.Углавном све иста прича и правдање самога себе.
    А Никчевићка…Свашта сам слушао за њу,није истраживачки новинар,не жуди за истином,осим оном ‘званичном’.Полтрон ове власти.Она у књизи помиње неке особе као носиоце великосрпства у ЦГ. А зашто живи у БГ-у та веља Црногорка? Та, зар глава четничке аждаје није била у БГ? Што ћеш тамо с њима?Ако мисле да је црногорски народ толико неинтелигентан,варају се.
    И сада,када би их се питало о ЛСЦГ,били би пуни ријечи хвале,наравно. О мртвацу све најбоље,налаже стари црногорски обичај. Можда по који прекор би био изречен на рачун вођа ЛСЦГ.А да тај ‘мртвац’ васкрне? Одг би био ‘Нека,хвала’.
    Пишите чешће гдине Перовићу. Свако добро!

  19. Don Manuele,

    Ima jedna poslovica, zapamtite je, poučna je: “Ako Vam se desi da Vam se sruši sve što gradili, ako Vas napušte svi prijatelji kojima ste vjerovali, Vi nemojte pokleknuti. Nastavite i dalje da gradite i tražite nove prijatelje. Nemojte nikad kukati nad srušenom kućom i gledati rane koje su vam po tijelu ostavili vaši prijatelji”.

  20. Samo dvije stvari:

    -“Zamislimo da je Slavko danas Milo Đukanović,…”
    Ja cu reci: Zamislimo da je Zoran V. Raicevic rastafarijanac ili hip-hoper sa skejtom pod pazuhom

    – “Najgore je, moji dragi prijatelji, RUŠITI MOSTOVE ZASOBOM”
    a treba da stoji pravopisno ispravno: “Najgore je, moji dragi prijatelji, RUŠITI MOSTOVE ZA SOBOM”

  21. I ja moram da kao i taj izvjesni Raicevic koji pouzdano znam da je jedan UDBAS, placenik u Kanadu da rusi opoziciju dakle jedno pasce DPS- ovsko.. da se slozim u jednome sa doticnijem…

    Kako sad to najednom mi NE smemo da pitamo G- dina Perovica zasto je on isto tako domacinovao tome raqtnome kastigu, zlocincu Kapi na mnogim mitinzima LSCG..?

    Dajte nam PoBogu vise jedno objasnjenje za to bez da nam branite pitanja sot nije demokrtaski..!

  22. posle svih golgota kroz koje je prosao LSCG,
    on ce sada biti mnogo jaci i mudriji sa mnogo
    pametnih glava slicnih slvku ,manelu itd..i mi s njima tako da nam niko nece moci poturati stvari a da ih mi prvo ne preradimo razgolitimo i nasem glasacu kazemo ,to nijesu bubrezi vec muda.

  23. u svakom slucaju kada se pojavimo , bit cemo STRASNA konkurencija ovijama “iskrenijama i postenijama partijama:

  24. a vi “patriote” tamo po bijelome svijetu ucinite nesto za slavka-crnu goru,

    mozete se organizovati ima vas
    budite za slavka

  25. Nick,

    Feniks je dao link na kome imate odgovor koji trazite. Ukratako, za Crnu Goru je bilo neophodno da se i komunisti i cetnici pokaju. Iznad svega neko iz vrha i jednih i drugih.

    Zamislite da je Jovo Kapa napisao: “Kajem se za ono sto smo ucinjeli. Kajem se sto sam bio saucesnik u vodjenju zlocinacke politike.”

    Ranih devedesetih to je bilo moguce. Komunizam se tresao. Nije bilo izvjesno da ce se pretvoriti u KRIPTOKOMUNIZAM. I komunisti su to osjetili. Postupili su sa Kapom kao i u slucaju Djilasa ili ako ucete na nizem nivou Velise Lekovica. Poslije Djilasovog pada pripisivali su mu SVE komunisticke zlocine, skretanja u njihovome zargonu. Djilas nije bio gori od drugih. I Lekovicu su pripisali mnogo toga sto nije ucinio jer je bio u komunistickom zatvoru. Tako su Kapu optuzili da je najveci UDBASKI zlocinac. Sto nije tacno. Nije najveci.

    Kapa je imao izbor. Mogao je da zavrsi sa toliko potrebnim KAJANJEM. Ali za to je potrebna SAVJEST koju Kapa nema. I sto se desilo? Prvom prilkom koja mu se ukazala nasao je zajednicki jezik sa KRIPTOKOMUNISTIMA. Sa Milom na isti nacin na koji su to drugi radili sa Slobom.

    Znate kako jedna pjesma iz 1997. kaze:

    sad se Jovo sunja
    Miloguzi da prikunja
    Jovu je posebno vazno
    da uradi to kurazno

    Kapa je postigao dil sa Milom. On Milu daje kredibilitete KOMUNISTE, antifasiste u njihovog zargonu, Milo njemu da je pri vlasti!

  26. Raicevic,

    Umjesto da odgovorite na pitanje zasto NE DATE Slavku Perovic pravo da ima i iznosi svoje misljenje Vi dodjoste sa guslarskim mudrostima.

    Kad neki sluzbenik DPS-a kao Vi pocne da daje savjet LSCG-u za dobro liberala odmah znam koliko je sati.

    Da odgovorim na Vasu guslarsku mudrost. Svaki kolaborator ce opet kolaborirati cim mu rezim nesto ponudi. Svaki takvi ‘most’ ce da poda cim se stane nogom na njega.

  27. pa i jova kapa je udbas jelte gos’n ognjeni.
    kakve teme razbijam … sta bulaznis !

    bojim se da je ovo sto pisete skretanje s teme . sjetih se onog lika iz proklete avlije ..koji nigdje nije putovao al je znao atlas svijeta napamet . eto takva vam je razgovorancija odje …

    bez uvrede , znam da proslost tek predstoji crnoj gori . al ja nestrpljiv sebicno . zelim sadasnjost i buducnost ,jbg.

  28. dok milo djukanovic cereci i rasceruje crnu goru na buljuke , vi raspredate canuovski sanuovski ..istoricarenje . sram vas bilo sve na okup ! dodjite u crnu goru da vidite sto je 1948 -ma , 2010 -te u 21 vijeku .

  29. Kapičiću treba suditi…
    država sa elementarnim pragom pravde, da je ima, sudila bi Kapičiću za najstravičnije zločine potpuno ravne ustaškim…jedino su ta dva ideološka monstruma punila jame hiljadama svoje braće…
    Đukanović je heroj nezavisne Crne Gore samo površno, teleći, gledano…kod njega pod jastukom stoje sve vrste kapa i grbova…koji donosi profit taj meće na glavu…
    obični srebroljubivi i mafiokratski degenerik i apsolutno ništa drugo to smeće od “čoeka” nije niti će ikad biti…uprkos hvalospjevima koji mu šupci pišu…

  30. Don Manuele,

    Ja dajem svako pravo Slavku da iznosi svoje mišljenje. Nemam ja protiv toga ništa. Ja ta njegova mišljenja i čitam. Ponekad, vrlo rijetko, ih i konentarišem na blogu.

    Ja to radim javno, ja imam eto te hrabrosti barem blogovske, što i nije neka hrabrost generalno, pa svi znaju ko je taj ko se javio.

    Moji stavovi su moji stavovi i ne znači da SU ISPRAVNI. Ja za svoje stavove ne mogu da tvrdim sto posto da su čudo ovog svijeta.

    Nemojte Vi braniti Slavka od mene. Ja sam čeljade koje nije nikome neprijatelj. Zna dobro i Slavko i mnogi moj časni stav o mnogim stvarima. SAMO JEDAN PRIMJER. Kada je Slavko imao nesreću prije nekoliko mjeseci, śećate se, svi mediji su objavili LAŽ o njegovoj nesreći. Ja sam dobio pismo njegovog prijatelja i zamoljen da objavim istinu. Site čiji sam ja vlasnik je JEDINI medij koji je objavio tačnu informaciju i demantovao pisanje drugih medija o uzrocima Slavkove bolesti.

    Ja sam ponosan zbog toga.

    A to što ja polemišem na neki Slavkov tekst, pa to je moje pravo. Moje riječi nijesu opasni kao što su nečiji POSTUPCI

  31. Raicevicu,

    1.
    Kako ste samo posli u rikverc. Izgubiste aroganciju. Prije par dana napisaste:

    Ko Slavku daje pravo da samo sudi i donosi svoje subjektivne zaključke.

    A danas:

    Ja dajem svako pravo Slavku da iznosi svoje mišljenje. Nemam ja protiv toga ništa.

    Da li istinu prcate sad ili ste je pricali prije dva dana?

    2.
    Vasa hrabrost je uocljiva. Javno, pod punim imenom i prezimenom, pisete ono sto je DPS propaganda. Ako nijeste znali DPS ima vlast u Crnoj Gori.

    Naravno to pisete samo zato sto je to Vase “misljenje” koje se slucajno poklapa sa DPS-ovim.

    Nijesam imao pojma da neko moze biti toliko drzak da smatra kao POSEBNU zaslugu to sto je napisao istinu o necijoj povredi. U svako slucaju nijeste bili jedini.

    3.
    Niko Vama nije na ovom blogu brani da kazete sto ocete. Vi jeste drugima!

  32. Reportaža: Goli otok
    Predano od: Webmaster na Tra 26, 2007 – 10:37 AM mozaik

    “Ovdje je i kamen imao uši”

    Ono što ovaj logor razlikuje od drugih je da kažnjenike nisu ubijali stražari ili policija, nego su se oni međusobno ubijali
    Kada sam dobila poziv da idem na Goli otok asociralo me to na neki od filmova u kojima se opisuje Alcatraz. Zgrade, kamenje, žica, uzburkano more oko otoka. U organizaciji Udruge hrvatski domobran i Hrvatskog časničkog zbora u nedjelju mi se pružila prilika upoznati mjesto na kojem su završile mnoge ljudske sudbine. Iako postoji nekoliko puteva koji do njega vode, mi smo na krajnje odredište krenuli iz grada Krka. Domaćini na brodu bili su odlični, kao i hrana koju su nam pripremili, a to ne čudi jer gazdarica je iz naših krajeva. Rođena Dugorešanka Davorka Fudurić (djevojački) prije 25 godina došla je i ostala na Krku, a danas sa svojim suprugom Antonom Žužićem i obitelji turistima pokazuje sve ljepote Jadrana. Nakon sat i pol vožnje brodom došli smo na Goli otok.

    “Sagni glavu, ruke na leđa, skini kapu – bando!”
    Kako bi upoznali pravu istinu i stekli uvid u zbivanja koja su se stvarno tamo događala, logorom nas je proveo bivši kažnjenik Vladimir Bobinac rodom iz Zagreba. U Zagrebu je bio uhapšen kao student zbog jedne izjave na Fakultetu. Iz tog razloga je 1949. godine bio izbačen sa Fakulteta i završio je na Golom otoku. Proveo je ovdje dvije i pol godine.
    U to vrijeme bila je dovoljna i najmanja sumnja da bi se završilo u zatvoru. Tako je već 1948. godine bilo 600 zatvorenih ljudi, a slijedeće godine čak preko šest tisuća zatvorenika. Tada se došlo na ideju da je nužno odrediti jedno mjesto gdje bi se svi ti ljudi podvrgnuli posebnom režimu i gdje bi izdržavali kaznu.
    Otok Goli je izabran zbog nenaseljenosti, a i bijeg je nemoguć. Na taj otok od koji je imao četiri logora, prva grupa došla je 9. srpnja 1949. godine. Tada je otok bio skroz pust, nije bilo ničega osim drvenih baraka. Sve što je kasnije izgrađeno, izgradile su ruke nepoznatih graditelja, odnosno zatvorenika. U prvoj grupi bilo je 1200 ljudi koji su dovedeni iz različitih zatvora osuđeni na smrt. Oni su bili međusobno solidarni i povezani čak su postavljali zahtjeve da se njima kao političkim zatvorenicima priznaju međunarodna prava za postupke sa političkim zatvorenicima.
    No, nakon što je došla druga grupa stvari se mijenjaju. Među njih su ubačeni agenti koji su stvarali grupacije. Tako su pale prve žrtve na Golom otoku, kada su kažnjenici iz druge grupe napali one iz prve grupe. Ono što ovaj logor razlikuje od drugih je da kažnjenike nisu ubijali stražari ili policija, nego su se oni međusobno ubijali. Goli otok poznat je i po tome da je svatko tko je došao izgubio svoje ime i dobio jedno općenito “bando” i vrijedilo je pravilo “Sagni glavu, ruke na leđa, skini kapu – bando!”. Stvoren je takav sistem i strahota ovog logora je da je kažnjenik na kažnjenika dizao ruku. Ovdje se ponovno vršilo ispitivanje i istraga kažnjenika. Kako naš vodič kaže ovo je bila velika škola u kojoj si morao shvatiti da si uvijek kriv, da si zahvalan UDBI što te je uhapsila jer si ti kriv i zahvalan što su dokazali da si kriv i što su ti omogućili izdržavanje kazne. Nepisano pravilo među njima bilo je “čuvaj se i zemlja i ima uši koje čuju, čuvaj se što u snu govoriš”. Najteže im je padala osamljenost, u masi ljudi si a opet sam.

    “I ja neko drvo imam ovdje”
    Jedno od onog što su kažnjenici morali raditi bilo je tucanje kamenja. Cijeli dan su to radili na suncu bez vode. Međusobno nisu pričali jer se to nije smjelo, a ako je netko prestao s radom drugi su ga prebili, tako da nitko nije prestajao. Tim kamenom nasipavao se put i kako naš vodič kaže tada se govorilo “Udarom kamen o kamen gradimo staze i puteve do našeg zatvora.”
    Na nogama su imali nešto od starih automobilskih guma izrezano u obliku đona i vezano remenom za nogu. Kada se remen pokidao vezali su to žicom, a tko je nije imao morao je ići bos.
    Na otoku nije bilo šuma, samo goli kamen, a danas je djelomično prekriven drvećem. I ta šuma je narasla radom i rukama kažnjenika. Oni su u kamenju dubili rupe, okolo su sabirali zemlju, stavljali je u te rupe i tu se stavljala sadnica budućeg drveta. Da bi ta mladica izdržala žarko ljetno sunce kod svake je stajao jedan kažnjenik i zagnut sa rukama na leđima sagnute glave svojom sjenom je štitio mladu biljku. Kako je sunce putovalo tako se i kažnjenik morao okretati. Kada bi mogli govoriti sigurno bi svako drvo ispričalo priču o svom “ocu” koji ga je uzgojio. I naš vodič je to radio. Kako nam je rekao rođen je u Zagrebu na asfaltu, a na Golom otoku ima svoje drvo.
    Sve što je izgrađeno na Golom otoku i na otoku Grguru koje smo također posjetili izrađeno je rukom robijaša. Samo što su na otoku Grguru bile žene na izdržavanju kazne.

    Potrebno promicati istinu
    Puno je priča koje bi se mogle još ispričati o otocima Goli i Grguru, a najbolje to znaju oni koji su tu proveli godine svoga života. Još jedna činjenica je da je ovaj zatvor nakon 70-tih godina bio zatvor za one koji su počinili neko kriminalno djelo, jer kako mi je objašnjeno niti jedan “proljećar” nije bio zatvoren ovdje. Ovaj izlet Udruga hrvatski domobran i Hrvatski časnički zbor organizirali su sa ciljem edukacije, da se promiče istina o otocima Goli i Grguru. Danas je to pustoš, jedini stanovnici su gušteri, slomljeno drveće i ovce. Trebalo bi nešto učiniti da ovo postane turistička destinacija i spomen obilježje u spomen na sve nevine koji su ovdje završili zbog izgovorene riječi. Tako bi se i na mlađe generacije prenijela istina o svemu što se ovdje događalo.

    tekst i foto: Ana Župančić

  33. Don Manuele,

    Bio sam jedini. Navedite mi primjer da je neki drugi medij objavio tačnu informaciju. Naslov na web site-u čiji sam ja vlasnik je bio: crnogorski mediji objavili laž o uzrocima povrede bivšeg lidera LSCG, ovaj web site zamoljen da objavi tačnu informaciju… I poslije slijedi tekst….

    Ja cijenim ipak neka djela, a ne samo nečije riječi. Možete Vi meni pisati hvalispjeve, ali se bojim da mi takvi ne razbiju glavu… Mene su važnija djela, a ne riječi. One sve trpe

  34. Raicevicu,

    Najbitnija je tacka 1. To Vi naravno znate zato i preskacete moje pitanje:

    Dakle, da li istinu pricate sad ili ste je pricali prije dva dana?

    Kad na to odgovorite mozemo dalje.

  35. “могућности за облике политичке сарадње ЛСЦГ и представника Срба у циљу обарања диктаторског режима.”

    Констатација која личи на политички дилетантизам ако се занемари чињеница да је изашла из тастатуре дотичног коментатора, којег смо у небројено пута демистификовали и раскринкали у смислу препознавања промовисања његовог вишег циља који има два крака:
    – оштра сегрегација српског политичко-националног корпуса из државног устројства Црне Горе, без обзира о којој се власти ради (садашњој или некој будућој демократској)
    – пропагандистичко обесмишљавање не само Либералног Савеза, већ читаве концепције либерализма – балканским (балканоидским) национал-шовинистишким приступом да СВЕ има смисла, па и пристанак либерала у коалицију са Црним Ђаволом, само да би се остварили интереси, без обзира колико деструктивни они били.
    Начело либерализма би требало бити принципијелан став да не подржава ни једну опцију (а самим тим и не улази ни у какву сарадњу) са покретима који подржавају било какве друштвене сегрегације, а нарочито националне,расне или религијске, јер су оне у бити антидемократске и својој екстремној варијанти-крајње десничарске и морбидне.
    Либерализам уважава појединачно право сваког да се изјашњава према свом нахођењу и осећању индивидуалног и колективног идентитета, али да од тога гради доминирајуће политичке обрасце у једном друштву, то никако. Либерализам је увек усмерен грађанским концептима и развија надахнуће космополитизма код појединца.
    На остале детаље из коментара дотичног се не осврћем и не анализирам јер се ради о мегаломанској причи која нема никакав ефекат у прагматичном смислу политичког деловања, већ можда само неке мистично-опсесивног нагона ка вечитом критицизму.
    И само да нагласим, кад се ради о мојој опсервацији коментара који су конструисани из главе дотичног коментатора: Ово је МОЈ ЛИЧНИ СТАВ, и говорим само у СВОЈЕ име, и тиме се ограђујем од сваке могуће подметачине и аутоматског одговора сујете дотичног.

  36. Don Manuele,

    Prije dva dana sam reagovao na jedan, ponavljam jedan tekst Slavkov o knjizi “Goli otoci”. Reagovao sam jer sam bio razočaran stilom pisca koji je, u ljutnji, upitrijebio neke teške riječi protv ljudi sa kojima je barem jednom popio kafu.

    Mi moramo i da druge pazimo od sebe, mi moramo da budemo bolji od neprijatelja, a ne da se služimo istim vokabularom kao onikoji su protiv nas. Zar ne!

    Don Manuele, zašto ovo govorim. Zato što su ljudska ośećanja ili emocije, kako god oćete, najvarljivija kategorija.

    Do istine se ne dolazi vrijeđanjem.

  37. Ja vas ne mrzim.Ja vas prezirem.U tome je velika razlika!

  38. Поштована Ленора, увијек с интересовањем читам Ваше изванредне коментаре (мислим да сте раније користили и један други псеудоним, а и претпостављам, по стилу и аргументацији, ко се налази иза Вашег псеудонима). И у овом кратком коментару потврђујете, из Ваше тачке гледишта, оно што сам изнио у аргументацији поводом референдума. Дакле, било је доста и оних “чланова ЛСЦГ који нису дали глас за мафијашку Црну Гору, гласајући – против”.

    Јер, знате, није потребно око свега да се слажемо, али је битно да око неких суштинских питања, као што је оно референдумско, покажемо принципијелност и коректност. Само се на бази те принципијелности могу градити мостови које многи овдје помињу.

    Као што сам у свом дугачком коментару нагласио, код огромног дијела оних који су на референдуму гласали против независности, трдња да је Мило у тој прилици поткрадао на штету индепендистичке стране не само да звучи невјероватно, већ их дубоко и вријеђа. Постоје опширни, документовани материјали, материјални докази, да су ти људи поткрадени од стране Мафије у тој прилици, и њима свакако да не прија да се неко с њима додатно спрда оваквим “тезама”. То је као кад, из неког разлога, добро изударате човјека коме сте претходно обили стан.

    Па све и да су људи који износе тезе о Миловој крађи у корист униониста у потпуности убијеђени у исправност такве тезе, требало би да размисле о политичкој опортуности њеног изношења, а неке од разлога сам претходно навео.

  39. Боуви, мислим да нема довољно елемената за отварање дискусије о референдумској крађи. Ја сам неке аргументе у свом дугачком коментару (због кога се извињавам аутору блога и читаоцима) презентовао, Ви сте изнијели нека Ваша виђења – нека заинтересованим остане да изведу одговарајуће закључке.

    Нећу се освртати ни на грубу и неистиниту констатацију да сам “дио Милове пројектоване игранке”. Међутим, морам да признам да сам запањен Вашим питањем:

    “koji su to, po vašem mišljenju, objektivni nacionalni problemi koje Srbi imaju u CG, dakle stvarni – van nacional-romantizma koji bi negirao postojanje CG, i van mitomanskih ’srpskih istorijskih prava’!”

    Овакво питање могу само да протумачим као суштинско неразумијевање по мом мишљењу примарног проблема у ЦГ (по мом мишљењу) – дисриминације на националној основи – без чијег рјешавања нема демократизације друштва. Како сам о овом питању писао у небројено прилика, нећу у овој прилици додатно оптерећивати странице блога.

    Позивам Вас, ипак, да прочитате један интересантан осврт портала ИН4С, како бисте бар покушали да разумијете у каквој ситуацији се данас налази огромна већина српске популације у ЦГ.

    http://www.in4s.net/kolumna/76-kolumna/19464-2010-07-02-10-55-26

    С поштовањем,

  40. Gospodine Nick,

    Ljudi kao što ste Vi mnogima ste slomili kičmu po Crnoj Gori, pa tako i Slavku Peroviću, podmećući crnogorskoj čeljadi najstrašnije laži da je strani plaćenik, nesoj, udbaš, na isti način kao što Vi meni sada to podmećete.

    Sada Vas ja pitam: Odakle Vama to pravo da koristite internet i da pišete laži o drugima, da bezočno lažete i branite Vaš narod? Ko Vam to pravo daje?

    1. JA NEMAM NIKAKVE VEZE SA DPS, NITI SA IJEDNOM PARTIJOM CRNE GORE

    2. JA NEMAM NIKAKVE VEZE SA POLICIJOM, “UDBORM” CRNE GORE, NITI BILO KOJE ZEMLJE NA SVIJETU.

  41. Aco Tabas – koji penal.

  42. Raicevicu,

    U lazi su kratke noge.

    Vasa reakcija nije bila ljutnja na stil. Kad se reaguje na stil onda se kaze: “slazem se da je Milo lopov, a Misko Profiter… samo bih ja to rekao drukcije.

    Vi ste reagovali na sustinu. I Vasa reakcija je tipcna za sluzbenuka DPS-a, kolaboratora sa DPS-om ili nekoga ko je stalno u drustvu sluzbenika DPS-a ili kolaboratora. Vidite, kolaboratori ne samo da oce u miru da kolaboriraju nego oce da tu svoju kolaboraciju prodaju kao PATRIOTSKI i DEMOKRATSKI cin.

    I upravo zato im smeta Slavko Perovic i njegov blog. I njihova konstantna odbrana je upravo ono sto ste Vi “spontano”, “misleci svojom” glavom rekli:

    Ko Slavku daje pravo da samo sudi i donosi svoje subjektivne zaključke.

    To prevedeno na POSTENI jezik to bi glasilo:

    Kad ce Slavko prestati da pise pa da mi mozemo u miru, patriotski i demokratski da kolaboriramo.

  43. Perfecte,

    Evo, ne odgovaram na ’reply’, jer je suvise daleko, pa ću ovdje!
    Dakle, procitah onaj uzasni, retardirani tekst koji mi preporuciste linkom, sa procentima zastupljenosti, o ugrozenosti, o Pobjedi, o…., ma o svemu onome čime Milo želi da se vi Srbi bavite, i da vas tako parališe! Da li je moguće da neko danas, i ovdje, i poslije ovoliko iskustva može reći da Đukanović ima ijedne nacije sem opljačkanog Eura?!
    Iako su svi navodi koji stoje u tekstu vjerovatno tačni (kada se to tiče režimskog projektovanog odnosa po ovom pitanju), kako je moguće da se sa tolikom dozom diletantizma prilazi ovoj temi, kada je tumačenje iste u pitanju? Je li moguće da vi ne shvatate da se Milu živo j…. ko je odje Crnogorac, Srbin, Albanac! Sve nas isto keca, osim ako vi ne želite da budete integralni dio ovog i ovakvog sistema! Ako biste vi veći ’postotak’ u ovakvoj administraciji, onda nemamo o čemu da pričamo. Ja sam shvatio da biste vi ovu administraciju da mijenjate, a ne u njoj da nađete uhljebljenje. Postoji li dakle mogućnost da i sami Srbi, koji su vi tvrdite, opozicija ovome režimu, nevoljko ulaze u državne institucije? Ili se možda radi o tome da tu ulaze sluganjski DPSovci (znači, ne primarno Crnogorci!), koji se, očekivano, deklarišu kao Crnogorci? Da li mislite da liberala ima u administraciji, iako su Crnogorci? Nema ih 4%, koliko ima Srba, to je sigurno! Ova država nije nacionalni, već partijski, odnosno aparthejd prvedruge familije! Tu nema prolaza nikome liše njih, a okretanje ove teme na međunacionalni nivo je upravo ono što Milo smišljeno propagandistički plasira, a što vi očigledno prihvatate. Zamislite kako se on veseli kad vi napišete БРЈЦГ, а nas ostale koji se osjećamo Crnogorcima to vrijeđa, jer prema nama pokazuje neznanje i nacionalističku brutalnost. Prije sam rekao ’nesvjesno ste dio ’igranke’, a sada ću reći – sasvim svjesno! Ja sam pomislio da shvatate odsutnost situacije, te da ne bi trebalo da srpsko-crnogorsku priču s Milovog i vašeg, prebacujete na vaš i naš teren. On ju vam je plasirao, vi ste je popili, i to je zaista tužno – po ko zna koji put! Na početku da vas (dok smo svi, po njegovom, bili ’Srbi’) vodi u rat, a sad da vas, sasvim smišljeno (kad je otkrio Crnogorce, a i jednog u sebi- iz političke računice!), suprotstavi Crnogorcima! Mislio sam da imamo zajednički problem, kojeg bismo bili zajedno spremni da rješavamo, a ono što vi opsesivno gurate u prvi plan, isključivo je tek jedan od trenutnih propagandističkih manevara Milovog paklenog plana kako da ovu zemlju što duže zadrži u Gordijevom čvoru, i bojim se da mu s vama Srbima to uspijeva (ja vas ne bih nacionlno izdvajao, ali vi to uporno činite).
    I to me zaista čini tužnim!

  44. “procitah onaj uzasni, retardirani tekst koji mi preporuciste linkom, sa procentima zastupljenosti, o ugrozenost””

    ODLICNA recenica, Bowie.
    Pozdrav! :-)

  45. wow igrao sam iz 2 u 2 njemce . nije bilo penala. primitivche jedno mojega podneblja nedonoshcenoga. woow , jbt nikovi . pizde moje crnogorske .pih . 067 92 44 612 aco tabas

  46. A da se, recimo, vratimo na temu, i vidimo što Tesla misli ‘o Kapičićima’

    »Mi živimo u vremenu tehničkih otkrića bez presedana, koja vode sve potpunijem ovladavanju silama prirode i neutralisanju vremena i prostora. Ali ovaj razvoj, iako doprinosi našem komforu, udobnosti i sigurnosti života, ne ide u pravcu istinske kulture i prosvetljenja. Sasvim suprotno, on je destruktivan za ideale…
    Stvarni uzrok propasti naroda je nesposobnost čovečanstva da reši SOCIJALNE, MORALNE i DUHOVNE probleme. Sve dok je borba za egzistenciju takva da samo najprilagođeniji mogu da prežive, postoji zdrav razvoj vladavine individualizma. Kada se mehanizmi reakcija eliminišu iz individue, originalni napor i inicijativa suzbiju a kreativne sposobnosti naruše, rasa postepeno tone u divljaštvo i nestaje. Sličan kraj preti našoj današnjoj civilizaciji.« (Nikola Tesla)

  47. U normalnoj bi drzavi taj Kapicic robijao zbog svih nepocinstava sto ih je pocinio. U Crnoj Gori on je heroj.

    Taj Kapičić je kvintesencija ljudskog ništavila poganluka. Ološ istorijskih razmjera. Đe živi ta džukela?

  48. I jos jedan citat, zasto ne!:

    I have always looked on disobedience toward the oppressive as the only way to use the miracle of having been born.
    Oriana Fallaci

  49. eto to je tuga koju dijelimo Bowie.potpisujem ovaj Vash post doslovce. pozdrav.

  50. Pa zar je to tako tesko vidjeti? Salite li se vi da na to treba odgovarati po milioniti put, svakim novim povodom? Domacinovao je LSCG i Kilibardi, i Medojevicu, i ko zna kome LSCG nije sve pruzao ruku u nadi da ce se ponijeti kao ljudi u odsudnim trenucima. I danas se pruza ruka, a osim Milovana Vukova Jankovica ne vidjeh da se iko pokajao i rekao da je pogrijesio, naprotiv, skoro svi priznaju da je LSCG odigrao vaznu ovu ili onu ulogu, ALI neoprostiva greska je sto gospodin Slavko Perovic “nosi zuto-plave carape”, ergo, Djukanovic je odigrao najvazniju ulogu (a nosi 12 miliona eura).

  51. Svako ko ima sposobnost rasudjivanja, a pri tom je slobodan, iznijece svoj sud. Ko nema sposobnost rasudjivanja ili nije slobodan, cuteci pristaje na tudji sud ili pricajuci iznosi tudji sud kao svoj.

    I sad recite, da li bi gospodin Slavko Perovic trebalo da cuti ili da iznosi tudje sudove? Ne samo on, vec svaka osoba koja ima grama mozga i grama slobode, u svakom momentu donosi neki sud.

    A sto se vokabulara tice, zar ne treba reci popu da je pop, a bobu da je bob? Tako, kada neko iz DPS-a kaze na primjer meni da sam lazov, lopov i svastocina, onda taj laze, a kad ja njima kazem da su oni to, onda je to istina. I, je li tu problem u vokabularu ili u odnosu prema istini?

    Ovaj koji se potpisuje kao Raicevic (odlicno ga je Don Manuel doveo pred zid), radi tako sto prvo krene djonom (podmecuci lazne dileme), a onda ublazi (kao dileme vise nema), pa zavrsava pateticno (kao radi se o vokabularu). Ovdje se radi samo o istini, odnosu prema njoj i nastojanju da se kontrolise prica o proslosti, jer ko je kontrolise, taj kontrolise sadasnjost.

    Necemo cutati, nece vasa “istina” biti istina, necemo vas pustiti da zakamuflirate svoje izvitopereno porijeklo, iznjedreno u komunistickom DB-u, a stasalo u DB-u organizovanog kriminala. I to zbog toga sto smo ljudi koji rasudjuju i sto smo slobodni.

  52. Боуви, а мене је заиста учинило тужним када сте у претходном коментару претпоставили да сам, несвјесно, дио Милове пројектоване игранке. Како сте у овом новом коментару направили додатни корак, и изнијели да сте сигурни да свјесно учествујем у тој Миловој игранци – мислим да Вам је јасно да нијесу испуњени услови за даље моје учешће у било каквој дискусији с Вама.

    Штета, јер је могло да буде интересантно, а можда и корисно…

  53. Bowie, sjajan post. Strasno precizno receno ono sto mnogi od nas shvataju..

  54. sraman je zlochin koji je u ime i za racun Tita uradio nas Kapichic..

    ali je i sjajan jer nam govori kako smo mi jedan zapravo jako los narod , pokvaren i zao ali nazalost to ne vidimo , nas narod nema stida

  55. Leonora kaže:”Ovdje se radi samo o istini, odnosu prema njoj i nastojanju da se kontrolise prica o proslosti, jer ko je kontrolise, taj kontrolise sadasnjost.”

    Poštovana Leonora,

    Nije samo Jovo Kapičić Crna Gora i nije on jedini crnogorski kadar koji je ” zadužio Crnu Goru”, kako neki kažu ili ” bio zlotvor Crne Gore”.

    Je li ko od Vas analizirao njegov CG put. Sin proćeranog crnogorskog paćenika, kojeg su sramno proćerali bivši srbijanski saveznici, rođen u italijanskoj Gaeti, đe je po šatoroma čamila časna crnogorska vojska.

    Postao je dio crnogorskog komunističkog pokreta, u kojem je bilo časnih Crnogoraca i rukovodilaca koji su, prvi put od 1918 vratili Crnoj Gori državnost, na skupu u Jajcu. Da nije bilo tih ljudi, crnogorski partizani bi nosili srbijanske šajkače.

    Jovo Kapičić je glavni krivac po meni za likvidaciju crnogorskog heroja Krsta Zrnova Popovića u cetinjskim kršima. To je za mene najveće zlo koje ja njemu, kao Crnogorac, stavljam na dušu.

    Ali, pošto je on bio Crnogorac, a Crnogorci ne osviću onako kako zamrknu, potpuno mi je shvatljivo zašto je vukao mnoge poteze, dodvoravajući se svom vođi i gradeći karijeru na Dedinju, śeđeći u hotelu “Moskva” u Beogradu sa levorom za pojasom.

    Svi pominjete njegov Goli Otok. Zar ne? Mnogi od vas ne znaju da Goli Otok postoji i danas u mentalitetu crnogorskog naroda. Samo da im može biti, da nema budnog oka Velikog Policajca, odnosno Amerike prije svega, i vlast, a prije svega opozicija bi imale i danas Gole Otoke po Crnoj Gori, a bili bi njihovi kreatori i van Crne Gore… Zar Crnogorci nijesu učestvovali u hapšenjima i ubijanjima u Bosni, Srbiji, Hrvatskoj, na Kosovu zadnjih godina… Šta ćemo sa deportacijom izbjeglica iz Crne Gore…

    Šta ćemo sa mojim slučajem, kao i slučajevima hiljada drugih, koji ju morali da BJEŽE iz Crne Gore jer su se borili za Crnu Goru, njenu naciju, vjeru, jezik…

    Mnogobrojne su crnogorske Gaete, đe je eto i junak ove priče Jova rođen. Iz te patnje ljudske, neko postane produhovljen, a neko zamrzi sve svoje. To stvara mržnju, a onda i zločin.

  56. Intervju: Đorđe Stanković, historičar i šef Katedre za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta u Beogradu

    Srbija se odrekla antifašizma

    “Nikome u Francuskoj ili Norveškoj, kao što je to ovde, nažalost, slučaj, ne pada na pamet da rehabilituje ‘visijevce’ ili kvislinga”, kaže Đorđe Stanković, historičar i šef Katedre za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta u Beogradu. U polemici započetoj u julu ove godine sa Srpskom liberalnom strankom, koja traži rehabilitaciju predsjednika kvislinške vlade nacionalnog spasa (august 1941.-oktobar 1944. godine) Milana Nedića, profesor Stanković kaže da se problem rehabilitacija u Srbiji, kako u društvu tako i u nauci, tijesno prepliće sa stavovima i utjecajem predstavnika tzv. revizionističke historiografske škole

    Đorđe Stanković: “Nemamo niti jednog pisanog dokumenta koji bi mogao da potvrdi da su četnici Draže Mihailovića bili antifašisti”

    DANI: Šta podrazumijevate pod pojmom “revizionistička historiografska škola”?

    STANKOVIĆ: Podrazumevam školu koja, umesto kritičkoj istorijskoj nauci, podleže politici današnjeg vladajućeg establishmenta. Politika je ta koja određuje način na koji se govori o Milanu Nediću, Draži Mihailoviću, partizanima, Drugom svetskom ratu… U divljoj balkanskoj tranziciji naša tzv. konzervativna građanska opcija traži nekakvo nacionalno pomirenje. EU je 1996. donela Deklaraciju u kojoj se izjednačavaju svi totalitarni režimi, tako da je znak jednakosti stavljen između nacizama, staljinizama, fašizama, komunizama i to se, zahvaljujući nesposobnim političarima, bukvalno shvatilo. Ovde su najpre i zvanično izjednačeni partizani i četnici, što je, s istorijskog i naučnog stanovišta, neprihvatljivo. Komunisti postaju apsolutni krivci za sva zla ovoga sveta. Sigurno ste hiljadu puta čuli da je Žikica Jovanović Španac, ubivši dvojicu srpskih žandarma, počinio neoprostiv zločin, ali niko ne pominje koliko je Srba ubila Srpska državna straža Milana Nedića. Pa, zar i ti pobijeni ljudi, iako komunisti, nisu bili Srbi?! Udruženje Most u Šapcu svedoči kako su partizani 1945. u tom kraju napravili pokolj, poubijali hiljadu, pa tri hiljade seljaka nekomunista. Onda odemo, pronađemo svesku paroha koji je beležio tamošnje događaje u kojoj piše da je ubijeno 37 ljudi. Na mestu njihove pogibije je podignuta crkva, ali je nema tamo gde su Nemci, uz učešće Srpske državne straže, streljali 10.000 Mačvana! Vidite kakva smo nacija! Komunistički zločini se dupliraju, ali…

    DANI: Ali – zašto?

    STANKOVIĆ: Rekao sam vam da je EU 1996. donela Deklaraciju o nacionalnom pomirenju…

    DANI: Profesore, znate da je revizija Drugog svjetskog rata u Srbiji počela prije 1996. i da ovo o čemu govorimo nema nikakve veze s EU!

    STANKOVIĆ: Čim dođe na vlast, svaka se dinastija trudi da moralno i na svaki drugi način poništi onu prethodnu.

    DANI: Da, ali to nije praksa civilizovanih naroda!

    STANKOVIĆ: Tačno, ali nećete valjda reći da je bilo koji narod bivše Jugoslavije u tom smislu civilizovan?! Dakle, Srbija je poništila svoju antifašističku borbu jer to traži politička elita. Da li je antifašistička borba poništena u Hrvatskoj? Nije. Stipe Mesić se zaklinje u antifašizam, a u Srbiji ga se odriču. Drugo, crkva je u javnosti dugo vršila pritisak da se “nacionalno pomirimo” pod uslovom da se iskoreni “crvena kuga”. I najzad, nemojte zaboraviti da je kvislinški režim u Srbiji u vreme nemačke okupacije bio uhvatio dubok koren. Srpski je narod bio veoma kooperativan u odnosu na naciste i to se moralo “opravdati”. Kako?! Tako što ćete poništiti antifašizam, komuniste proglasiti avanturistima, ubicama, bandom, a Nedića “srpskom majkom”. E, ne može! Tačno je da je u svim okupiranim zemljama postojala jaka profašistička grupacija, da su takvi bili Francuzi, Rumuni, Slovaci, koji jesu imali svoje pokrete otpora, ali…

    DANI: Ali se ti pokreti otpora danas veličaju, dok se profašističkih grupacija te zemlje uglavnom stide. Uzmite naprimjer Francusku.

    STANKOVIĆ: Tako je. Maršal Henri Philippe Pétain je na Staljingrad poslao jednu od najelitnijih SS jedinica, sastavljenu od francuskih vojnika. Zvala se divizija Karlo Veliki. Tzv. visijevska vlada je deportovala blizu 280.000 Jevreja, što je nacionalna sramota Francuza i tu ste potpuno u pravu. S druge strane, francuski pokret otpora je bio dosta šarolik i po brojnosti se nije mogao meriti s jugoslovenskim… Znate, svaka zemlja svojoj kulturi sećanja pristupa na različit način. Tačno je da je antifašistički pokret u Srbiji bio jak, ali je isto tako tačno da je, kao što sam rekao, imao i jaku opoziciju. Tokom okupacije Beograd je normalno živeo. Pozorišta su radila, pozorišni život nikada nije bio raznovrsniji, preko 5.000 radnika i inženjera je bilo zaposleno u nemačkim fabrikama, otvoreno je preko 300 novih advokatskih kancelarija, nijedan general koga je Milan Nedić oslobodio iz nemačkih logora nije se aktivirao u antifašističkoj borbi, oko hiljadu studenata iz uglednih beogradskih porodica je otišlo dobrovoljno na studije u nacističke zemlje, a 25.000 Beograđana na dobrovoljni rad, skoro svi značajniji pripadnici kulturne, naučne, univerzitetske i crkvene elite, njih 411, potpisali su u avgustu 1941. tzv. Apel srpskom narodu.

    DANI: Ivo Andrić, Isidora Sekulić, profesor Miloš Đurić su odbili da potpišu Apel…

    STANKOVIĆ: Da, ali je taj isti Miša Đurić krenuo na četnički kongres u selo Ba kada ga je partizanska patrola, u kojoj je bio i njegov nekadašnji student, a na koju je slučajno naleteo, jedva nagovorila da odustane. Kasnije, nakon rata, profesor Đurić se dičio da je antikomunista…

    DANI: Što nije grijeh. Biti komunista i antifašista od 1941. do 1945. nije isto što i biti komunista u periodu nakon Drugog svjetskog rata.

    STANKOVIĆ: Ne, ne… Hoću da kažem da mu komunisti kasnije nikada nisu pravili probleme. Kada je govorio studentima o nekom zločinu iz antičkog doba, profesor Đurić je po tabli simbolično pisao crvenom kredom. To su bile njihove male, sitne pakosti. Ivo Andrić i Isidora Sekulić su druga stvar. Oni su odbili da potpišu Apel, zbog čega se u tom beogradskom građanskom svetu njihovo delo uporno minimizira.

    DANI: Ne mislite da pretjerujete? Ko minimizira njihovo djelo?

    STANKOVIĆ: Evo: kaže se da je Andrić dobio Nobelovu nagradu, ali se stalno licitira imenima srpskih pisaca koji su je mogli dobiti; Isidora je zaboravljena, niko je odavno ne pominje.

    DANI: Kakve je posljedice trpio onaj ko je odbio da potpiše Apel?

    STANKOVIĆ: Odbijajući da stavi svoj potpis na Apel, Ivo Andrić je rekao da u teškim vremenima pisac mora da ima otklon prema svim radikalnim opcijama i za vreme okupacije, uprkos ponudama, nije objavio ni reč. I to se tolerisalo. Isidora Sekulić je, s druge strane, tadašnjeg ministra prosvete Velibora Jonića, koji je od nje zahtevao da potpiše Apel, zamolila da je pozove uveče. Kada je pozvao, javila se na telefon i rekla mu da nije kod kuće. Ministar joj je, međutim, prepoznao glas. “Ali, kako ne razumete?!” – odgovorila je na ministrovo insistiranje. “Pobogu, za vas nikada nisam kod kuće!”

    DANI: Zašto su uopšte srpski intelektualci tjerani da potpišu taj Apel? Čija je to ideja?

    STANKOVIĆ: Ideja da se Apel srpskom narodu ponudi na potpis uglednim intelektualcima i profesorima začeta je tokom uprave Milana Aćimovića. Nemci su shvatili da im Beograd ipak pruža kakav-takav otpor, pa je Milan Nedić preuzeo stvar. Tako su Apel, kojim se građani Srbije pozivaju na saradnju s okupatorom, na nepružanje otpora i u kome se “šumci” pozivaju da prestanu s oružanom pobunom protiv Nemaca, koji su već bili počeli s čuvenom odmazdom “stotinu za jednog”, potpisali najviđeniji ljudi tog vremena.

    DANI: Ko su bili “šumci”?

    STANKOVIĆ: Pripadnici srpskog pokreta otpora.

    DANI: Antifašisti?

    STANKOVIĆ: Nemamo niti jednog pisanog dokumenta koji bi mogao da potvrdi da su četnici Draže Mihailovića bili antifašisti. U početku su bili deo pokreta otpora protiv okupatora, ali ne i antifašisti. U tom pokretu 1941. vlada potpuni haos; nije se znalo ko je na čijoj strani, ko je u šumama, ko je četnik, ko komunista… Sedam dana nakon kapitulacije, 21. na 22. april, u Beogradu je ubijen nemački vojnik, posle čega je uspostavljena specijalna policija. Odmah je počela odmazda, streljanje, popis 11.000 Jevreja čiji je spisak stavljen Dragom Jovanoviću na sto. Zbog toga što su Beograđani cinkarili svoje sugrađane Jevreje, ubrzo je taj spisak proširen na gotovo 18.000 imena! Pa, šef Gestapa za Beograd putem plakata moli građane da ubuduće više ne denunciraju komisije jer nemačka policija ne uspeva da obradi prispele podatke. Na osnovu predatog spiska, Jevreji su pohapšeni, odvedeni na Autokomandu i streljani. Sramota je za Srbiju da tamo, u Topolskim šupama, danas jedva da postoji minijaturna tabla kao spomenik stradalima.

    DANI: Strijeljali su ih Nijemci.

    STANKOVIĆ: Dajte, molim vas! Pa, ko je Nemcima dostavio spisak?! Dragi Jovanović je listu od 17.800 Jevreja stavio na sto Heinricha Dankelmanna, vojnog namesnika u okupiranoj Srbiji! To je moralni slom! Glavni nemački obaveštajac koji iz Beča obilazi balkansko ratište i 12. maja 1941. izveštava da je u Beogradu nepodnošljivo stanje jer se svaki dan puca. Ko puca? Osim “otpisanih”… Vidim da se smeškate, ali ću vam reći da je Tihi Ivan Bondraček, Titov SKOJ-evac doveden iz Zagreba, a da je Prle Sava Malešević iz Beograda.

    DANI: Dragan Marković, nekadašnji urednik Politike, pisao je o njima.

    STANKOVIĆ: Jeste, ali nije važno kako je to bilo u filmu. Činjenica je da je u Beogradu neki otpor ipak postojao, s tim što, recimo, grupa na Senjaku nije znala za onu na Voždovcu. Sve je više ličilo na gerilski nego na neki organizovani pokret. Tačno je da su u početku u okviru tog pokreta otpora postojala dva bloka – komunistički i četnički – i da su povremeno sarađivala. Vremenom, zbog uporišta kod saveznika u Londonu, za komuniste četnici postaju veliki problem. Međutim, bilo je normalno da se vlada u Londonu opredeli za pukovnika kraljevske vojske Dragoljuba Mihailovića, koji ubrzo uspostavlja komandu u svim delovima zemlje. Ali nema boraca. Četnici ne postoje u Vojvodini, Slavoniji, Banskoj Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji, na Kosovu…

    DANI: Šta hoćete da kažete – za razliku od partizana, četnici su bili isključivo srpski pokret?

    STANKOVIĆ: Četnika imate u Šumadiji, Vasojevićima, malo oko Splita, gde sedi Ilija Trifunović, u Kninskoj krajini i te grupe po Bosni.

    DANI: Kada četnici od pokreta otpora postaju saradnici okupatora?

    STANKOVIĆ: To je išlo postepeno. Četnici i partizani ulaze u otvoreni sukob kod Užica 2. novembra 1941. To je bio rez. Istovremeno, osim protokolarne posete Dušana Simovića Londonu 1941, Churchill do kraja rata nije želeo da vidi bilo kog člana jugoslovenske vlade u izbeglištvu.

    DANI: Zašto?

    STANKOVIĆ: Zato što je imao izvanrednu obaveštajnu službu i tačno znao šta se dešava. Strategijom čekanja, Draža Mihailović je najpre izdao Britance, a onda i samog sebe. Britanska obaveštajna služba je imala uvid u sve telegrame koje je Draža Mihailović slao vladi u Londonu i obrnuto, imala je šifru Vrhovnog štaba i Englezi su već od 1942. znali ko se u Jugoslaviji bori protiv Nemaca.

    DANI: Pomenuli ste njemačku odmazdu, strijeljanje stotinu Srba za jednog njemačkog vojnika. Oni koji traže rehabilitaciju Milana Nedića tvrde da je on pristao na saradnju s okupatorom kako bi spasio Srbiju, sačuvao tzv. biološku supstancu.

    STANKOVIĆ: Kroz Nedićev Banjički logor je prošlo više od osamdeset hiljada ljudi, od čega je streljano 47.000. U nemačkim represijama 1941.-1942. u Srbiji nije bilo više od dvadeset hiljada pobijenih Srba. Srpska državna straža je imala zadatak da se bori isključivo protiv komunista. Đura Trpković, šef obezbeđenja Nedićeve vlade, tvrdi da su Nemci strogo kontrolisali budžet srpskog komesara za izbeglice Tome Maksimovića, da je on išao na referisanje Gestapu i da su preko tog ministarstva četnici Draže Mihailovića dobijali pomoć. Ko je onda bio spasilac i “srpska majka”?! Priču o tome da Nemcima nije trebalo pružati otpor da bi se sačuvala supstanca odavno su prihvatili SANU, crkva, politički establishment, što je direktno dovelo do toga da nekadašnji saveznici Srbiju ne pozivaju na proslavu iskrcavanja u Normandiji, na centralnu proslavu 60 godina od završetka Drugog svetskog rata…

    DANI: Međutim, profesore, u polemici oko Nedića, Vaši oponenti Vam zamjeraju što tvrdnje o Milanu Nediću bazirate na svjedočenju Đura Trpkovića, šefa Nedićevog obezbjeđenja, što je, kažu, nepouzdan istorijski izvor. Pitam Vas kao istoričara: može li se takav izvor smatrati relevantnim?

    STANKOVIĆ: To je apsolutno pouzdan izvor. Kada je, u januaru 1946, od strane Britanaca predat jugoslovenskoj vladi, Milan Nedić, tokom saslušanja, govoreći o Đuri Trpkoviću, kaže da je on stalno bio uz njega, da je sve znao, opisuje ko je, šta su njegova zaduženja… Postoje dokumenti. Postoji sanduk s građom o Nediću i deo tih dokumenata još uvek nisam otvorio.

    DANI: Osim ovoga o čemu govorite, šta jeste?

    STANKOVIĆ: Evo, naprimer, da je šef jugoslovenskog ratnog kabineta u Londonu Živan Knežević, pučista od 27. marta, od Engleza dobijao informacije ko je ko u Jugoslaviji, pa dolazi na ideju da četničke trojke mogu imati i drugu funkciju, tj. da mogu likvidirati njihove najljuće protivnike u otadžbini. Tako je nastalo to čuveno slovo “Z”.

    DANI: Šta je “Z”?

    STANKOVIĆ: Sačekajte. Na Radiju London se čita naredba: pod slovo “Z” staviti toga majora, ovoga učitelja, onoga seljaka i tako tridesetak imena svake večeri. Od mnogih ćete čuti da je “Z” značilo – zastrašivati. Međutim, ispitujući stvari na terenu, došli smo do saznanja da je naredba glasila – zaklati! “Genije” Slobodan Jovanović, kao predsednik Vlade, potpisuje takvu naredbu. Šta je on, kakav je to čovek?! Postoje dokumenti s imenima ljudi koje su zaklale četničke trojke. Na teritoriji Čačka, opština Milanovac, napravljen je popis preko šest hiljada žrtava, među kojima su i one koje su, po nalogu vlade u Londonu, likvidirale četničke trojke. Tu su imena, ko ih je ubio, zašto, kada, kako i sl.

    DANI: O.K., evo, predajete istoriju mladim ljudima od kojih su neki članovi klerofašističkih organizacija. Pitate li ih kako mogu da slave kvislinge ili naciste koji su, hajde, ako ništa drugo, ubili toliko pripadnika srpskog naroda?

    STANKOVIĆ: Već sam vam rekao da politika i politički establishment određuju način na koji će se neka istorijska ličnost blatiti ili dizati u nebo. U Srbiji je već dugo dominantna potreba za revizijom Drugog svetskog rata, antifašizma… Mladi ljudi slušaju šta im se govori, šta im političari poručuju i normalno je da se za neke stvari vežu. Neke od njih pitam šta su pročitali od Justina Popovića ili Nikolaja Velimirovića. Kažu – ništa, ali, eto, zna se da su njih dvojica bili veliki borici protiv komunista i crvenog terora. To su fraze s ulice, iz kafane. Kada im pokažem arhiv, originalne dokumente, zaprepaste se. Nikolaj Velimirović je za njih bog! Kažem im da je bio izuzetan govornik u svojim mladim danima, da je osnovao omladinsku organizaciju za jugoslovensko ujedinjenje, bio savršen propagator Nikole Pašića za stvaranje jugoslovenske države, ali je takođe mislio da bi, na osnovu tih zasluga, 1920. trebalo da postane patrijarh SPC-a. Međutim, nije izabran zato što mu je, kao Pašićevom čoveku, to onemogućio kralj Aleksandar. Postavljen je za episkopa ohridskog. Deset narednih godina Nikolaj Velimirović ne vodi ličnu higijenu, ne dolazi u Beograd, opija se…

    DANI: U knjizi Dani, sećanja akademik Dejan Medaković kaže da je na nekom slavskom ručku kod Živorada Stojkovića, kada je poveden razgovor o tome da se Nikolaj Velimirović proglasi za svetitelja, patrijarh Pavle rekao: “Bio je svet, ali je pušio. Zamislite svetitelja koji puši! Još je rano za takve stvari.”

    STANKOVIĆ: Jeste, deset godina je radio najgroznije stvari, u Beograd su stizale različite vesti. Dimitrija Ljotića upoznaje 1937, a Đura Trpković, koji je krajem 1945. prisustvovao Ljotićevoj sahrani kao Nedićev izaslanik, tvrdi da Nikolaj Velimirović drži nad odrom jednosatni govor i kaže: “Plačite, dobrovoljci četnici… Dimitrije je oličenje slobode, Ljotić je slobodna kapija Srbije!” I crkva takvog čoveka proglasi za svetitelja! Osam godina je Vojislav Koštunica bio na čelu države u kojoj je na snazi bio tzv. savez trona i oltara. Fanatično religiozan, nijednu važnu odluku nije doneo bez konsultacije s crkvom. Da li je za to vreme njegova služba bezbednosti pokušala da, recimo, istraži sadržaj tajne prepiske Nikolaja Velimirovića s Anglikanskom crkvom? Ili to možda nije bila crkva. Možda je u pitanju Intelligent Service (obavještajna služba; op. aut.)? Ne, imali su pametnijeg posla. Atmosfera je takva da vladajuća struktura uporno zastupa pogrešan koncept razvoja države i društava, propagira pogrešan sistem vrednosti. Pogledajte: 2008. godine prvi put jedan šef srpske države odaje poštu đacima streljanim u Kragujevcu. Pa, da li je to normalno?!

  57. ljudi bi ipak trebali da se stave u to vrijeme, da shvate okolnosti… jeste li vi svijesni sta je bila nacisticka njemacka i pomisao na borbu protiv takvog zlocinackog okupatora koji je kao od sale porobio pola evrope, cak i vise? biti u neutralan tada, traziti neku bolju stranu, izigravati sveca, a pristajati na njihovo tutorstvo znaci jedno – iz kojih god pobuda tako razmisljali, DESNA RUKA U VISINI OKA. neka, hvala.

  58. Don Manuel je izgleda ubo u sami centar trulezi otvaranjem price o dogadjajima posle 45′. Naravno, niko nije toliko glup pa da im se prihvati te price na nacin na koji bi to oni tamo htjeli. To meso, trulo da trulije ne moze biti, na kojem se hrane crvi i bube nacionalizma (nisu oni ni nacionalisti to je goli kriminal sa uvjezbanom mimikrijom), jer im samo i uvijek treba razlog za nove podjele i ‘dugove nenaplacene’, a ustvari jedna obicna olosh, koja iznova trazi povod za obracun sa svima koji su za UJEDINJENJE CRNOGORSKE NACIJE.
    Tako je, treba im uzeti iz ruku i to poslednje utociste ‘ideoloskih; bitangi.

  59. U vjecne odaje mozemo uci samo na dva nacina. Kao Slobodni ili ne-slobodni. Izbor je na nama.
    Jean-Paul Sartr

  60. danasnja vijest :

    Pejović smanjuje svoju odgovornost

    REAGOVANJE RANKA MARTINOVIĆA IZ HERCEG NOVOG

    Herceg Novi – U vezi sa navodom u članku pod naslovom “Nastavili napade suptilnim sredstvima” objavljenog 2.07.2010. godine u “Vijestima”, molim da demanti u cjelosti objavite.
    U sve češćem suočavanju sa stvarnom istinom koja neumoljivo izlazi na vidjelo a povodom deportacije Muslimana i Srba iz Herceg Novog 1992. godine Slobodan Pejović postaje sve nervozniji (što je i normalno) umjesto da svoje isprazne priče osnaži argumentima, bezuspješno po ko zna koji put pokušava da sopstvenu odgovornost razvodni na što više njemu znanih i neznanih osoba i institucija, pod geslom “Svi su krivi, samo ja sam prav”.
    Očigledno Slobodan Pejović nema problema sa mnom, nego sa samim sobom jer sam na glavnom pretresu iznio samo ono što je on Slobodan Pejović i niko drugi izgovorio za elektronske i pisane medije, tj. “rukovodio sam jednom takvom grupom u kojoj su pored mene bili policajac R. Mihailović i dva rezervna policajca”. Jedna takva izjava teško može da se jednostavno zaboravi, i čak pri činjenici da je Pejović po sopstvenom kazivanju omogućio trojici privedenih lica da nesmetano napuste prostorije CB Herceg Novi i time zaista načinio čovječan i human gest. Takva lansirana priča, koja se teško ili nikako ne može provjeriti, imala je odjeka u javnosti, što je Pejoviću godilo, ali da je priča samo priča i ništa više, bilo je jasno svoj stručnoj javnosti, posebno pripadnicima službi bezbjednosti, koji poznaju odgovarajuće zakone i procedure. Da sam u pravu je dio teksta u navedenom članku gdje kaže: “ne reaguje zbog Martinovića, jer je on čovjek organizovanog kriminala, već zbog domaće i međunarodne javnosti koja pomno prati suđenje za deportaciju.”

    Dakle, nije stvar u razjašnjenju predmeta na osnovu relevantnih dokaza i činjenica, već je najvažniji publicitet i lična promocija.
    Nadalje, Pejović se pita: “ko ga je (Ranka Martinovića prim.aut) predložio za svjedoka, jer on u istrazi nije saslušavan? “Istine i samo istine radi u istrazi sam bio pozvan na zakonit i transparentan način, i u smislu Zakona o krivičnom postupku dao istu izjavu kao i na glavnom pretresu. Zašto Slobodan Pejović od strane predsjednice Vrhovnog suda ili pak nekog približno istog ranga nije obaviješten kada sam, i zbog čega bio pozvan kao svjedok nije mi poznato, osim da su i oni u sprezi sa mnom, što ovom prilikom nije napisao ili rekao, ali će to reći na glavnom pretresu ili kad zato dođe vrijeme. Nemam što da odgovorim na njegov zaključak: “On je svjedok crnogorske tajne policije koja stoji iza suđenja za deportaciju.” Osim da konstatujem da je u pitanju paranoja, čovjeka koji za sebe misli da je važan za tajnu policiju, pa čak u podsvijesti želi da ga ta služba dan-noć prati, da bi se on osjećao kao žrtva. Drugim riječima, on se nudi, a oni ga pročitali pa ga neće! Stavljanjem u kontekst u mojim privatnim stvarima, predsjednika Crne Gore gospodina Filipa Vujanovića tada predsjednika Vlade je ortodoksna laž, zna se iz koje to kuhinje dolazi! U svom bijesu i nemoći Pejović ulazi u zonu krivično-pravne odgovornosti na način što me javno sumnjiči da sam izvršio krivično djelo koje se goni po službenoj dužnosti, iako za isto nema pravosnažne presude, iako bi on kao (tkzv. šef odjeljenja za krvne delikte, samostalni inspektor za krvne delikte za Boku kotorsku, i inspektor za krvne delikte u CB Herceg Novi) i inspektor za potražnu djelatnost morao to da zna. Ovo navedeno u zagradi su zvanja sa kojima se u medijima služio, a to nikada nije bio. Takođe je laž da sam na bilo koji način učestvovao u deportaciji, i ne bojim se iznošenja njegovih dokaza posebno ako budu kao do sada o atentatima na njega, zavjerama protiv njega, itd,itd.
    S poštovanjem, Ranko Martinović, O. bataljon 54 Herceg Novi
    —————————————–

    komentar:

    izguglajte ime slobodan pejovic .

    evo doslo vreme da ispliva ”ziva istina” : slavko perovic i lscg su granatirali dubrovnik, deportacije i ubistva po crnoj gori su radili ljudi poput slobodana pejovica … nadam se da ce to uskoro dospjeti i u udzbenike istorije za osnovnu skolu . prosto sam ljubomorishka shto ne dopadoh da udjem u istoriju s takvim ”zlochinom” koji … Opširnijespakovashe nashi ” heroji rata i mira”. piiiiiiih !! pozivam sve regionalne i sire… organizacije koje su stale u odbranu jednog rijetko hrabrog i humanog covjeka da pokrenu masineriju .on je jedan od rijetkih heroja ovoga vremena . necu dati da slobo pejovic bude proglasavan dzelatom od nekrofilske kriminalne organizacije koji kao svoju ikonu drze mila djukanovica . djukanovic je ocigledno ,poput svog prethodnika moma , voljan ili nevoljan , ali na njega ce kola da se lome .
    Aco Tabas
    —————————————–

  61. Ima li ikoga na ovom svijetu da kaže Slavku Peroviću, bar zbog nas starih liberala koji smo bili spremni i da poginemo za njega, da se zaustavi i više ne pljuje i po sebi i normalnim građanima Crne Gore. Ispisujući uvrede svima koji mu ne poltronišu prevazišao je smrdljivog J. Brkovića. Ne čudi me, ni najmanje, a ni one koji su ga dobro snimili još 1993, 94…
    Sada pljuje Jovu Kapi, a dovodio ga je na miting LSCG u Nikšiću i u njega gledao kao u Boga, sa Novakom Kilibardom išao u mu je na poklonjenje u Beograd 1994. u kafić njegovog sina Dragana.
    Misli li Perović da su svi u Crnoj Gori zaboravili šta je radio i pričao, sa kim je pravio dilove, ko mu je davao pare…

  62. poštovani Raičeviću, uz dužno poštovanje velikom Krstu Popoviću, Kapa je masakriro još na hiljade onih koji su bježali od njegovog terora…i nijesu makar moja porodica bili bjelaši već videći zlo što čine crvene bande svi do jednog iz savine brigade predjoše kod vojvode Baćovića…iako su za vrijeme komita krili i bili jataci Maja Vujovića…jednostavno su manje zlo po svojoj nesreći odabrali…i vazda bili kontra vlasti i časni ljudi…kapa je najveća bagra ovog svijeta potpuno ravan artukoviću…

  63. foema,

    1.
    Kazite konkretno koga je Perovic napao bes osnova. Da li mislite da Milo nije mafijas ili Misko Perovic Profiter ili Tamara Nikcevic prodana ili Jovo Kapa zlikovac…

    2.
    O razlozima ucesca Jova Kape na mitizima LSCG-a Perovic je objasnio ovdje: http://slavkoperovic.wordpress.com/2009/07/13/dnevnik-13-jul-2009/

    Size sam napsiao u odgovoru Nicku na ovoj temi.

    Ako imate ikakvo konkretno pitanje samo izvolite.

    3.
    Slavko Perovic je ocigledno napisao ovu temu zbog Kapine SRAMNE knjige koja se svodi na: “Ne zalim ni za cim sto sam ucinio, ucionio bih opet!”

    Umjesto KAJANJA Kapa pokazuje pravu UDBASKU aroganciju. Bio je i ostao UDBAS.

    Plus knjiga je napisana da da ‘antifasisticki’ legitimitet mafiji Mila Djukanovica.

    4.
    Odakle Vam nebulozna ideja da je Slavko Perovic gledao u Jovu Kapi Boga. Slozite ce se da to sto je popio kafu u kaficu Dragana Kapicica ne moze potkrijepiti takvu tezu.

  64. Apsolutno.

    Nije komunizam samo pocinio zlocine prema ibeovcima i zelansima. Veliki zlocini su pocinjeni prema DRUGIM nevinim ljudima kojima je cesto bila jedina krivica sto nijesu mogli aplaudirati komunistickim zlocinima.

  65. foema , ne pljuje slavko nikoga , samo iznosi cinjenice (TI IH NE POBIJAS tako sto kazes)..”Sada pljuje Jovu Kapi, a dovodio ga je na miting LSCG u Nikšiću i u njega gledao kao u Boga, sa Novakom Kilibardom išao u mu je na poklonjenje u Beograd 1994. u kafić njegovog sina Dragana.” – TO JE BIO POSAO ZNAO JE SLAVKO SIGURNO I TADA KAKVI SU NJIHOVI KARAKTERI ALI TADA SU SE U P0LITICI BILI PRIBLIZILI SLAVKOVIM IDEJAMA KOJE SU BILE CISTE KAO SUZA, SLAVKO IM JE PRUZAO RUKU POMIRENJA , JADAN NEBIO KAKO NE SHVACAS NE POTORAJ KUKAVICJA JAJA I NESKE UDARCEa ti vrijedjas nas koji smo uz slavka i duboko dijelimo njegovo misljenje i vjerujemo u njega ne zbog njega no zbog njegovog djelovanja i njegovih postupaka sve do DANA DANASNJEGA

    POZDRAV

  66. NIJESAM SIGURAN, ali mislim da je slavko na jednom mitingu njegovom doveo i vladu dapcevica bio sam prisutan, pokusao je nas slavko sve i zato mu ,

    veliko hvala

    a vjerujte uspio je posadio je klicu cojske crne gore kako on voli reci koja je skoro bila se osusila

    i treba mu se diviti

  67. Da, da – sve je bio posao, sve je Slavko genijalno radio, sve je predvidjao… Pustite te poštapalice, niko nije malouman od nas koji smo bili svjedoci Slavkovih činjenja i nečinjenja, što bi rekli politilčari, iz tog vremena. Do vidjenja, i živite opušteno u vašim zabludama.

  68. Ima li idje ikog da zaustavi Slavka Perovica da pisu istinu?
    Kratko i jasno:
    Nema.

    Pisuci o jos jednom tvoru i matorom zlikovcu,Slavko pljuje po normalnim gradjanima ???
    Smijesno!
    Foema batalite se laznog pozivanja na liberale.Vi ste pripadnik grupacije ljudi sa amputiranim mozgovima.

    “Ne čudi me, ni najmanje, a ni one koji su ga dobro snimili još 1993, 94…”
    Vi ste jedan od tih “snimaca” bar je to svakom jasno.I to onih pomenutih sa amputiranom sivom mozdanom masom.

  69. …..”Da, da – sve je bio posao, sve je Slavko genijalno radio, sve je predvidja”….

    sve je ovo tacno sto si rekao , samo da nema ironije. koju si naglasio sa dva da.

    jedino nije slavko mogao predvidjeti tolike izdaje sto su ga je snasle,

  70. Jos jedan od LP tvorova.
    Osjeca se na daleko. :)

  71. albiart – predjoše kod vojvode Baćovića…

    auuuu, pa te i takve zlikovce je i trebalo kazniti kako su ih partizani kaznjavali, pa sta su drugo radili do izdali zemlju i izivljavali se nad nejaci, ljudima druge vjere i komunistima. sve su to zlocinci, ogrezli u zlocinu do te mjere da je to bilo mnogo perfidnije i od samih fasistickih okupatora. Gospodo, fasizam je bio NAJVECE ZLO, A CETNICI I USTASE NJEGOVI POMAGACI!! I to kakvi… na terenu samo takvi. sramota da neko njih moze da brani i zbog tog pluje na najsramniji nacin komuniste, pa ko je onu zemlju ujedinio i ljudima usadio misljenje da samo zajedno postujuci jedni druge mozemo u napredak. da to nijesu bile snage koje su se borile protiv komunista mozda? vi nadjete u to vrijeme one koji su bili protiv fasizma ali i protiv mrznje ljudi i nacija na ovim prostorima, pa da vas razumijem, ali ovo sto pisete… slobodno idite na forum WHITE PRIDE, tamo cete imati puno istomisljenika. sramota.

  72. Petar Baćović (1898 – april 1945, Jasenovac.), četnički potpukovnik, vojvoda i advokat.

    [uredi] Biografija
    Baćovići su iz Banjana. Petar je rođen u Nikšiću. Pravni fakultet i Vojnu akademiju je završio u Sarajevu pre rata. Radio je kao advokat širom Jugoslavije.

    U Prvom svjetskom ratu se pridružio četničkom odredu Koste Pećanca i važio je za jednog od viđenijih komitskih četovođa u Hercegovini. Bio je vatreni zagovornik ujedinjenja Srbije i Crne Gore, a poslije rata je radio kao policijski kapetan u Subotici, a potom se posvetio advokaturi.

    Posle kapitulacije vojske Kraljevine Jugoslavije, odlazi u Bosnu. Po formiranju Vlade nacionalnog spasa general Nedića, dolazi u istočnu Bosnu, a zatim je vršio funkciju šefa kabineta ministra unutrašnjih poslova vlade Milana Nedića u Beogradu.

    Nedićev aparat je napustio početkom 1942. godine, kada odlazi u Hercegovinu i pridružuje se četničkim formacijama u Hercegovini.

    Od januara 1942. do juna 1944. bio je komandant Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Herecegovine.

    Kako komandant odreda hercegovačkih četnika, učestvovao je u italijanskim operacijama Albia i Alfa. Sredinom decembra 1942. Italijani su transportovali njegov odred jačine 2.800 ljudi u Knin radi pojačanja tamošnjih položaja. Učestvovao je u borbi u Gračacu januara 1943, kad su njegovi borci zajedno sa Italijanima odbili napad Druge ličke brigade na grad.

    Početkom februara 1943. Italijani su prebacili njegov odred nazad u Split. datle se kopnenim putem uključio u bitku na Neretvi. Njegov odred zauzeo je 4. marta 1943. Imotski od Pete dalmatinske brigade.

    Sa majorom Vojislavom Lukačevićem boravio je u specijalnoj misiji Draže Mihailovića u Kairu. 14. februara 1944. poslat je u Italiju kao pratnja šefa engleske vojne misije pukovnika Vilijama Bejlija. U Bariju je razoružan i vraćen u Jugoslaviju bez prtljaga. Nakon toga, Baćović se stalno nalazi u štabu sa Dražom Mihailovićem.

    Aprila 1945. pridružio se grupi koja je napustila Dražu Mihailovića. U pokušaju da se sa njima prebaci na teritoriju pod komandom saveznika, uhvaćen je od ustaša na Lijevče Polju, sproveden do Jasenovca i likvidiran kao i većina drugih oficira krajem aprila 1945. godine.

  73. foema,

    kazes izmedju ostaloga
    …”Ispisujući uvrede svima koji mu ne poltronišu prevazišao je smrdljivog J. Brkovića”…..

    zasto bi ja i ovi casni ljudi koji ovdje dijele slavkovo misljenje i podrzavaju ga ,jer smatramo za razliku od vas da je to nasa moralna obaveza i bar toliko mozemo ucinjeti za slavka,

    kakvi smo mi poltroni jel trazimo ocekujemo od slavka da zaposli nasu djecu,
    da nam da dozvolu za ovo ono , da nam namjesti neki posa , da o… da dzabe kartu do njujorka,

    nijesmo mi poltroni foema no vitezi crne gore a slavko najveci medju nama

    ne trazimo mi od slavka nista samo da se i dalji bori da crna gora bude onakva kakvu su nam pricali od malih nogu da je ali kako smo rasli taj san nam se sa gorcinom u ustima topio zato smo mi poltroni je li foema

  74. a da li smo ono sto nasa himna kaze,

    E. mi zelimo biti

    ……….Синови смо твог стијења
    И чувари твог поштења……………

    ili ti isto nase,

    ……….. Stade velika graja navrh Crkvine, na sjevernoj strani više jezera.

    SERDAR VUKOTA

    Što grajete, koji su vi jadi,
    a evo ste gori nego ðeca!

    VUKOTA MRVALJEVIÆ

    Doleæe ni jato jarebicah,
    i svakoju živu uhvatismo.
    Stoga graja stade meðu nama.

    SVI IZ GRLA POVIÈU:

    Puštite ih, amanat vi boži,
    jere ih je nevolja nagnala,
    a ne biste nijednu hvatali.
    Utekle su k vama da uteku,
    a nijesu da ih pokoljete.

    Pustiše jarebice, i vratiše se s krstima otkuda su ih i digli.

  75. http://www.google.com/url?sa=t&source=web&cd=1&ved=0CBIQFjAA&url=http%3A%2F%2Fpovijest.net%2Fsadrzaj%2Fhrvatska%2Fhr-ww2%2F839-dinarska-cetnicka-divizija-i-njemacki-okupator.html&ei=ZRAzTNnhA4bEOJGL_ccB&usg=AFQjCNHBzFSTobGJNmubf6lZryCcLjSDuQ

    uz to i sljedece: Mussolini i Ribbentrop su se sastali u Veneciji u veljači 1943. i tada su talijanski predstavnici isticali da su četnici dali jasne dokaze solidarne borbe protiv komunista u kojoj su dosta postigli, pa se o njihovom razoružanju ne može odlučiti preko noći. S obzirom da su Talijani koristili četničke snage uzduž željezničke pruge Ogulin-Knin te u dolini Neretve, predviđali su da će razoružanje stvoriti probleme i povećati partizanski pritisak.

    pa ih vi nastavite rehabilitirati

  76. Slavko,

    o kakvoj se ništariji i hulji od čovjeka (ako se tako može nazvat) govori i činjenica kad mu je maršal zajahao njegovu djevojku Davorjanku, rekao: Ako je maršal samo neka, nije mi žao!

    Nadam se da ako ima pakla sa onom strašnom vatrom tamo sa druge strane života da će ovaj lažov i hulja gorjeti u jednoj maloj sobici 0.5×0.5m. Za sve one koje je unesrećio i pobio..

    Pozdrav i dobro zdravlje,

    Igor

  77. Bio sam na pozorisnom festivalu u Pirotu 1994. godine. Tamo se pojavio novinar iz nekog provincijskog grada koji me je u poverenju, i sa velikim cudjenjem, upitao da li je moguce da je na Golom otoku postojalo pozoriste. Ja sam, naravno, rekao da je na Golom otoku postojalo pozoriste, kao u svim koncentracionim logorima na svetu.

    Za pokazivanje?

    – Za pokazivanje, za slucaj da se pojavi neka komisija, ali i za unutrasnju upotrebu. Kao sto je poznato, u nekim nacistickim logorima su egzekucije vrsene uz logorski kamerni orkestar koji bi svirao Baha, Betovena, cak veselog Mocarta.

    Covek je ostao nezadovoljan mojim odgovorom. Rekao je da mu je neki logoras dao spisak predstava koje su se igrale u vojnom logoru i da je time bio zapanjen.

    Kad sam se vratio u Beograd, taj spisak se pojavio i u Beogradu i jedna mlada kustoskinja je pocela da se interesuje za te dogadjaje. Dosla je i do mene, nasla i neke druge ljude koji su bili na Golom otoku. Iz golootocanskih arhiva izvadjene su i neke fotografije sa predstava i oktobra 1994. godine u Pozorisnom muzeju je otvorena izlozba o pozorisnom zivotu na Golom otoku. Na toj izlozbi sam govorio sa jos cetiri bivsa logorasa.

    Desilo se tako da sam govorio prvi. Rekao sam da tamo prave kulture nije bilo, da je sve bilo, zapravo, lazna kultura.

    Nazalost, posle mene su govorila trojica mojih drugova, koje volim, i jedan koji mi nije drag i koji je na Golome napisao tekstove za dve operete, po duhu prevaspitacke i, zapravo, udbaske. Dvojica mojih prijatelja kao da su to shvatili kao priliku za licnu afirmaciju, ili su bili odvise povrsni, poceli su da pricaju viceve koje smo pravili na Golom otoku. Onaj je govorio, naravno, o velikom uspehu svojih opereta. I kad se nase nastupanje zavrsilo, ustao je jedan covek iz publike, koji je mozda stvarno bio indigniran, ili, ko zna, od nekoga poslan i rekao: ” Mi vas gledamo kao velike zrtve, a vi ste se tamo zavitlavali. Imali ste pozoriste, glumili ste zene, glumili ste gospodu! Sta ste vi to radili! Vi ste nas dosad lagali! ”

    I to je, naravno, odjeknulo…

    – Sta se zatim desava? Stampa se jedna knjizica o tamosnjem pozorisnom zivotu gde se opet ravnopravno govori o udbaskim predstavama sa onima drugim, i gde se, u tekstovima na koricama, pravi intriga o tome kako smo bili na ostrvu ” umerene sredozemne klime ” sa temperaturnim prosekom od sesnaest stepeni godisnje! A mi smo crkavali ili od vrucine ili od zime. Saopstava se i podatak da je u logorima bilo sesnaest hiljada zatocenika ukupno, iako sam ja u mojim tekstovima vise puta tu teoriju oborio i vise puta napisao da nas je, po svoj prilici, bilo cetrdeset do sezdeset hiljada. Samo mrtvih bilo je pet do petnaest hiljada!

    Ta mlada kustoskinja, koja je napisala knjigu, nesto mi je u jednom trenutku mutno rekla da su joj neki delovi teksta, valjda, menjani. Onda vidim da su glavni ljudi koji su ucestvovali u pripremi izlozbe i stampanju knjizice direktor Pozorisnog muzeja Miodrag Djukic i glavni i odgovorni urednik udbaske ” Revije 92 ” Dusan Milovanovic. Posredno sam saznao da je na stampanje knjizice i priredjivanje izlozbe uticala i gospodja Mira Markovic, direktorka Direkcije JUL-a. A moram da dodam da je i onaj golootocanin koji je napisao sve prevaspitacke dramske tekstove, kao predsednik jedne minorne partijice Jugoslovena, takodje clan iste Direkcije. I mislim da je i on imao udela u toj podvali, u kojoj smo mi, golootocani, ispali magarci.

    U tim godinama, kada se takvi projekti ostvaruju, kada se Goli otok prikazuje kao ostrvo veselosti i uzivanja, desavalo se i stosta drugo sa golootocanima. Neki od njih, poput Dragoljuba Micunovica, ni krivi ni duzni, difamirani su kao ” saradnici ” Udbe.

    – Mislim da se nasi zlocinci nisu nadali da cemo mi ikada dici glavu. Oni su nam takoreci svima, pretnjama i ucenama, iskamcili obavezu saradnje sa policijom. I tim obavezama su negde iza nasih ledja neprekidno mahali.

    A sta je znacila ta obaveza? Sta je covek koji je potpisao bio primoran da radi?

    – Pravno nije bio primoran ni na sta. Ali bespravno je bio uhapsen, bespravno je poslat u logor, bespravno su ga prebijali i kosti mu lomili, bespravno su mu silovali zenu ili sestru, bespravno su mu ubili oca… Postojao je ogroman strah medju tim ljudima i neki su mu kasnije, mozda, i podlegli.

    Na to odmah moram da dodam da sam od dr Obrena Djordjevica, bivseg ministra unutrasnjih poslova Srbije, dobio podatak da je veoma, veoma mali broj golootocana posle pustanja saradjivao sa policijom. Po mojoj proceni, taj broj nije premasivao brojku od nekoliko promila.

    Sve je to uzasan podlacki zlocin od kojeg se titoizam nikad nece oprati. Ti podlaci su prolili toliko krvi da bi njome svakog jutra mogli da se umivaju i da peru zube, a neki od njih, kao Jovo Kapicic Kapa, kao nedavno umrli Veselin Bulatovic i jos zivi Branko Damnjanovic, i jos neki, imaju je na dusi toliko da bi njome mogli da napune svoje kucne bazene, pa da u tome radi odrzavanja kondicije plivaju.

    AKADEMIK DRAGOSLAV MIHAJLOVIC, 1997

  78. http://www.radiohayat.com/modules.php?name=Forums&file=viewtopic&t=7190&view=previous

    ———————————————–
    “krv golog otoka”

    -na ovom forumu sam pronasao interesantan tekst covjek stalno nesto otkriva a mi koji volimo istinu takvi smo,

    predugacko je da sve prekopiram pa sam ovaj detalj -koji mi je otvorio jedno pitanje na koje se nadam neko ce odgovoriti sto poznaje stvari

    …. Posebno je bila aktivna grupa od cetrdesetak staljinista na Agronomskom fakultetu u Zemunu i Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Organizacija ibeovaca bivseg upravnika Partijske skole CK KPS u Beogradu imala je 125 clanova, a u Trsteniku stotinak. Kada je otkrivena, njeni clanovi su krenuli u sumu, a drugi su odlucili da beze u Bugarsku i Rumuniju. Na granici Jugoslavije, tokom cetvorogodisnje komunisticke hajke iz komsiluka, registrovano je 7.877 incidenata i 142 oruzana sukoba. Malo je nedostajalo, pa da se IB pretvori u vojni komunisticki rat. �To je bio hladni rat, u kome su duz nasih granica padale ljudske glave. To je bio najjaci pritisak svim mogucim sredstvima osim otvorenog rata� � rekao je licno Tito.

    Glavni deo bitke sa staljinistima u Srbiji vodio je Slobodan Penezic � Krcun, dok je Aleksandar Rankovic bio koordinator rada Udbe na prostoru citave Jugoslavije. Krcunu je to kao ministru srpske policije i clanu CK KPJ bio jedan od poslednjih vaznijih poslova, jer je 1953. godine presao u Izvrsno vece Skupstine SR Srbije. U samoj Udbi za Srbiju, do novembra 1948. godine bilo je registrovano samo deset radnika koji su podrzali Staljinovu rezolu……

    moje pitanje!

    da li ja ovo tumacim iz ovoga texta da ovi incindenti su bili od ovih sto su sceli da uteknu

    a granicari ili udba ih pobila ?
    a oni isti da bi opravdali te pogibije puste ovu pticu

    do sada zvasnicnu pricu koju smo imali da su risi madjari bugari staljin nagomilali vojsku i provocirali odnosno ubijali granicare tadasnje fnrj.
    otkuda te pogibije.

    od cije ruke da li se moralo.

    ove stvari treba razjasniti pa zaboga jos ima zivih svjedoka sto ne pricaju ali evo poneko prica.

    pozdrav

  79. kolike su im penzije?

  80. ama ljudi trebao je našem narodu(narodima)goli otok,čak 2-3.žali bože ponekoga nevinoga tamo,ali nama je trebao staljinov režim,danas nebi bilo milo momo sveta vlasti. svaka čast titu nijesmo ga zaslužili.

  81. UF !

    jako jako dobar text (Izvor: Silvin Eiletz, iz knjige, „ Titove tajanstvene godine u Moskvi“

    Str. 143-163

    Obradio: I. Studenovich )

    http://www.posavski-vremeplov.com/ljudi-kroz-vrijeme/otok-bez-milosti/

    jako dobar text

    evo malo.

    …… “U travnju 1952. su objekt R-101 raspustili i osuđenike iz tog objekta preselili u Bileću. Tako se u Bileći našao kompletan vojni vrh, kako smo ga nazivali, na čelu s general pukovnikom Sretenom Žujovićem, načelnikom vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije!

    Kad bismo ukupnom broju generala pridodali Žujovića, Lozica i druge, lako bismo formirali četu bivših generala i više od bataljuna samih pukovnika, bez potpukovnika i majora kojih je bilo najviše.

    Puno kasnije, kad sam u rukama imao popis osuđenika koji su bili izolirani na objektu R-101, sinula mi je pomisao kakva je bila razlika između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, odnosno Staljina i

    Tita, u obračunavanju sa svima koji nisu mislili jednako kao i oni. Shvatio sam da su metode diferencijacije u partiji i vojnom vrhu bile potpuno iste.

    Staljin je 1937. dao pobiti svoju vlastitu vojsku i sve istaknute partijske vođe. Tito je učinio isto.

    Vođe Crvene armije, heroji građanskoga rata, stari komunisti, bili su optuženi da su svjesno pripremali udar i da su bili leglo kapitalizma u Sovjetskom Savezu.

    U kaznionici u Bileći se Žilevski u jednom trenutku pridružio trojici zatvorenika, bili su to Lozić, Kovačevič i Stojanović, koji su povjerljivo raspravljali o nacionalizmu. “Kovačević je htio nastaviti obrazlagati svoje mišljenje o nacionalizmu kad su pored nas prošla trojica osuđenika. Mahnuli su rukama na pozdrav Kovačeviću koji ih je dobro poznavao. Uzvratio im je pozdrav i rekao: ‘Vidite, tu trojicu kažnjenika nazivamo francuska trojka. To su Vjekoslav Smoljan, Ivan Marić i Labud Kusovac. Prije rata su bili u Parizu i radili u CK KPJ. Ivan Marić je na sedmom kongresu Kominterne bio član delegacije KPJ. 1936. je bio kandidat za člana politbiroa KPJ. Vjekoslav Smoljan je u oktobarskoj revoluciji bio Lenjinov suborac i nositelj je Ordena Oktobarske revolucije. Sva trojica bila su protiv izbora Tita u centralni komitet KPJ. Znaju o njemu puno stvari koje mu ne služe na čast.

    Odmah nakon oslobođenja Jugoslavije dao je Tito uhititi osam članova CK KPJ koji su prije rata bili u ileg”…

  82. ….Pogrešne su izjave “Đilasa i drugih koji tvrde da Tito i Ranković dugo vremena nisu znali za Goli otok i Sv. Grgur…..

    zar je moguce da neko daje ovakve izjave i da se primaju sve je moguce izgleda kod nasega naroda,

    ovo me podsjeca na slavkove kuce po mrimorju ,
    robne kuce i ostalo.

    pozdrav

  83. pisace se jednoga dana da nijesmo znali za sverc kikirikija ovoga onoga,

    pih

  84. ……… Moskva je htjela uspostaviti potpunu kontrolu nad jugoslavenskom komunističkom partijom. No Tito i drugi partijski vođe odlučno su se suprotstavili Informbirou i Staljinu. Počela su mnogobrojna uhićenja takozvanih “neprijatelja države”, informbiroovaca, odnosno zagovornika rezolucije Informbiroa.

    No prava se istina krije negdje drugdje: KPJ je dobila čudesnu priliku, na koju kao da je samo čekala, za obračun sa svima koji se nisu slagali s njezinom politikom ili su je kritizirali. Žilevski piše kako je sve njih partija stavila iza brave pod skupnim imenom informbiroovci i nazvala ih staljinistima. No onih koji su slijepo vjerovali Staljinu među njima je bilo vrlo malo. ……….

  85. aco tabas postovanje prema tebi i svim ostalima koji se bas ne slazu sa slavkom 100%.

    ALI,
    ako se ovo dobro ne nauci i i ne znade prepoznati ,

    stalno cemo ponavljati razred,

    slavko je za sve upravu,

  86. Martinovića su, to je očito, advokati optuženih dobro izbrifovali( za lovu normalno), ali i to će im teško pomoći. bolje bi im bilo da kažu što znaju, ovako će da izaberu da leže u zatvor u CG ili u Srbiji. Sporazum o izvršavanju sudskih presuda su Srbija i CG potpisale. Martinović voli leba bez motike od kada je rođen. Bio je lopurda, špijun SNP ili DPS po potrebi, splačina, pravi svjedok za ove optužene. Jedino je tačno da je Slobodan malo paranoik i da ćoće voli medije, mimo svijeta.
    A moj T abaš, ti si sve samo ne AŠ.

  87. ka uvijek dobri moj zivac…no nikakve vajde od toga ni slavku ni crnoj gori.

  88. PAZI!

    …KPJ je dobila čudesnu priliku, na koju kao da je samo čekala, za …
    ———————————————————

    naravoucenije:

    da li je bilo “cudesnih prilika” u zadnjih 15 . godina (kako ih pre[oznati),ako je bilo na te prilike treba da ukazu akademici , intelektualci
    pametne glave

    nije to bas lako otkriti nama neupucenijama,

    dali je bio milosevic cudesna prilika ili ti limena crkva ili ti spiro tiganj ili ti sto znam ja??

    treba na te cudesne prilike ukazivati umne glave koje” mrtvijem snom spavaju”

    evo slavko navija BUDILNIK.

    svako dobro pozdrav.

  89. Tabaš,
    providna ti je priča, ne zaslužuješ od gazde ni burek.

  90. da pojasnim kome nije jasno

    kada kazem ” cudesnu priliku ” mislim na vlast kad takvu priliku koristi kao ” oruzje” i perfidno zloupotrebljava, kako kaze pisac texta za kpj.

    to treba prepoznavati

  91. Ako je ova Isidora ona Bjelica onda ti je Zorane sve jasno. Neznam sto ces odje sa ovim narcisima. Ja ponekad navrnem koliko da vidim da se nijesu malo promijenili i pronasli barem jos jednoga u Crnoj Gori a da nesto valja poput njih.

  92. emilo 1 , emilo 2 i anabela = pripejd ”crnogorci” kao/

    lucajte , lucajte , a pocle ce te da idete pa-pa

  93. ako znam ove praznike izmijesane vec , koji je koji i zasto je koji? oca mi … bruka.

    ima ono 21 maja bese li za dan nezavisnosti dobro taj mi je jasan

    te ovaj 13 jula taj znam i ce’cam sa pukla prva puska na talijansku okupaciju u virpazaru vlado veli da nije tacno no da je on prvi opalio na cevo i rece aj sa srecom pocelo je ,, no dobro koje prvi ne znam

    ali ovaj je praznik drzavnosti sto se zove kakve veze ima sa ovom novom crnom gorom,
    slavili se i dalje zbog virpazara ili se poklopio sa necim. i sa cim

    sjecam se za taj dan isli smo na trke na lovcen jeli tako penjali se po onija krivina pa na ivanova korita eh,

    ima li jos trka

    stalno mi nesto posle slavkovih tekstovakada procitam nije jasno

    “a oprostite imali ko bocu evo nadjoh naftu, ”

    haha ovo je iz jedne smijesne – ozbiljne, nove nase reklame

  94. Citam ovaj blog redovno jer sam jedan od onih 13% koje je glasao za Slavka i LSCG onih davnih godina prije nego sto sam otisao (pojegao) vani da zivim . Vidim odje, ne valja Milo, ne valja Misko, ne valja Medo, ni Jovo ni Tito. Ne valja izgleda niko.
    Pa ima li ikoga da valja u tu Crnu Goru sto je ostao, majka mu stara, ili samo mi valjamo sto smo je napustili ?

  95. valja slavko,
    a bogomi od davnija doba ono sto je valjalo a nije moglo da se uloguje u ovu teritoriju je pobjeglo kako nekada zborahu trbuhom za kruhom .

    a zasto nijesu mogli da se uloguju pa valjda zbog njihovoga karaktera.
    -kako rece ona gospodja iz sarajeva ,
    “ja cu mu reci ako je ruzan da je ruzan”
    -valjda zbog toga
    tako da ja mislim da van crne gore ima generalno kvalitetnijih crnogoraca nego odje naravno kada mislim kvalitetniji ne mislim na sve i tamo ima ljigavaca ali naravno i ovdje ima kvalitetnih ne mogu svi poci, napolje

  96. nego sada ovi te su napolje mozda su zaradili neku crkavicu pa ce da nesto uloze u svoj kraj da dodju na odmor, pa nece ljudi da se zamjeraju nece da imaju problema /

    a stocete sto bi reka slavko

  97. Oće lo ko napokon reći čiji su kadrovi
    Miko , banićević ( sekretar zadužen za lovu) i Predsjednik Kotora Samardžić,
    pa da vidimo ima li brzgrešnih?

  98. postovani slavko perovicu,svaku rijec koju ste napisali o generalu i sramnoj nazovi novinarki potpisujem. i svaka vasa izjava ,stav,sud o bilo cemu sto se tice kolumbije na balkanu tjs montenegra apsolutno se na zalost u vremenu dokazala u potpunosti tacnom. gospodine Perovicu ubijedjen sam da ovakvom podanickom narodu,narodu koji ima vise saptaca,ulizica,kukuvica i poltrona nego slobodnih i cestitih gradjana nikada nije ni trebao lscg niti vi licno.Ovaj narod zasluzuje za vladara sefa ubica,narko dilera i najvecega svercera u evropi ,najpokvarenijega covjeka kojega je crnogorka ikada rodila nesoja i fukaru djukanovica. Slavko,u Montenegru privatnoj drzavi bracei njihovih ortakaMicunovica, sarica i Subotica je KATASTROFA. Kumim te Bogom,volio bi da mi objasnis kako je moguce tjs zasto Evropa jos uvjek daje podrsku sefu organizovanog kriminala,ratnom zlocincu ustvari sta jos taj besramnik treba da odradi za njih? da li je to ulazak u Nato ili pak da nekako pomogne da drzava Srbija bude definitivno na koljenima? Zeleci ti puno zdravlja ,licnu i porodicnu srecu nadam se da ces naci vremene da mi pojasnis sto sam te zamolio.

  99. Velasevicu, najbolje je da ti to pojasni Medojevic i UDBA. Sa njima si u najboljim odnosima.

  100. emilo: ..A moj T abaš, ti si sve samo ne AŠ.

    tabash: oj emilo, aj mi prevedi ovo na crnogorski ostroga ti .
    ustvari na engleski ljepche je .

    salim se.znam da na crnogorski moze sve .
    sve i ash i kartash i tabash i marash . jedan je emilo i jedan je milo . a , opet se salim . i labudovic i djukanovic su sve . i naravno ash . hahhah ( cek da naspem po jednu.. zivio ti meni !)

    pozdrav

    nadam se da cemo imat prilike da popijemo nedje i sa martinovicem i sa ”paranoikom shto voli da se ljentra”.

    moj e milo svakojega djaola znaesh .. za svaki cosak.
    aj jednu poslovicu za kraj , poput imenjaka iz tv dnevnika grmozura. ela, sveto ga ti stefana.


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Categories

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.

Join 69 other followers

%d bloggers like this: