Posted by: Slavko Perovic | April 7, 2010

DNEVNIK, 7. APRIL 2010. godine

Vidjeli smo da je velika i temeljito pripremana pljačka poznata pod imenom Omnium Serbe doživjela slom, ali je ista grupa ljudi na čelu sa Radom Nikolinim Pašićem istovremeno započela i drugu finasijsku aferu, zapravo pljačku, poznatu pod imenom Adamstal. Ime je dobijeno po češkom mjestu Adamovo svega dvadesetak kilometara udaljenog od Brna. Adamstal je postao jednom od najvećih afera bivše kraljevine, a družina o kojoj je riječ monopolizovala je sve poslove vođene s Kraljevinom S(rba)H(rvata) i S(lovenaca), u prvom redu: naoružanje vojske, nabavku željezničkih vozila, podizanja radio stanica, pa sve do šećera za vojsku, tekstila za vojsku, čaja,  i sve tamo do pendreka. Jugoslovenska vlada na čelu sa Nikolom Uzunovićem sklopila je sporazum sa Adamstalom da mu ova velika firma izvrši popravke jugoslovenskih lokomotiva i vagona. Jugoslavija (kraljevina SHS) nije mogla odmah da isplati ugovoreni novac, ali se Adamstal odlučio da pričeka. Ali čekanje se namjerno odužilo mimo svih zakonskih normi i međunarodnih običaja i tu je počela afera. Važno je napomenuti da je tada, te 1922-ge,  ministar finasija postao Milan Stojadinović koji će izrasti u najvećeg pljačkaša  jugoslovenske države kojeg je kraljevina ikad  imala. Isplate milionskih anuiteta Česima nijesu jednostavno išle, uzalud su Česi angažovali poznate beogradske advokate kako bi popravili svoju situaciju.

Uskoro će u Beograd dopuvati i direktor Adamstala g. Gutt i tu mu je nabačeno da te isplate može najbolje da sredi niko drugi do Rade Pašić. A Rade i Stojadinović bili su članovi iste pljačkaške ekipe. Početni jugoslovenski dug prema Česima iznosio je 30 000 000 dinara, ali je češka kruna u međuvremenu skočila tako da je dug došao do sume od 152 000 000 dinara! Kod Stojadinovića je Rade Pašić intervenisao, ali da bi intervencija uspjela Česi su morali da polože na sto, odnosno u džep Radu Pašiću 6 000 000 čeških kruna, odnosno 16 000 000 dinara!

Ali, treba reći da je Rade Pašić pljačkao đe god je mogao, pa je tako pljačkao i svog oca. Jednom mu je otac Nikola pozajmio 500 000 dinara kako bi pokupovao sir u Pirotu i njegovoj okolini i izvezao ga u Grčku. Posao je uspio i Rade je masno zaradio. Otac je, od zarade, tražio da mu se vrate onih petsto hiljada, ali ih nikad nije vidio nazad. Naravno, ovaj “događaj” poslužio je Nikoli Pašiću da ga predstavi u odnosu na žalbe koje su stizale poput guste kiše oko Rada i koje su pljuštale sa svih strana. Navodno, on Radu ne može ništa, jer ga sin ne sluša.

Bilo kako bilo Rade Pašić je postao sinonim za “privredni” život bivše kraljevine, odnosno sinonim beskrupulozne pljačke. Rade Pašić je najistaknutiji stub čitave ekipe u kojoj su se nalazili i kralj Aleksandar i Nikola Pašić i Milan Stojadinović i brojni drugi, a kojoj je jedina ideja bila stalna i što veća pljačka. Ako ste napadali pljačkašku organizaciju, Rada i neviđene afere, optuživani ste da vi napadate  Srbiju!

Naredna velika afera bila je i afera sa podizanjem radio stanice u kojoj je Rade Pašić opljačkao značajan dio. Naravno, njegovi pajtaši bili su iz Francuske, a stvar je napadnuta preko novina, tako da je novina Republika 1922 (40) iz pera Dragomira Ikonića uperila svoj kažiprst na mladog Pašića i kazala sljedeće: Zar jedan tip a la Radomir Pašić, koji sve više dobija karakter pravog društvenog polipa, može imati uticaj na poslove koji u tolikoj mjeri pogađaju interes zemlje i naroda. Uviđaju li tamo gore da se dugo ne može podnositi vršljanje ovog gotovana, okruženog jednom sumnjivom grčko-cincarskom družinom, koji svakog dana zemlji priređuje po jedan skandal više?!

Međutim ništa na ministra pošta nije uticalo da bi odluka bila promijenjena, a sami Rade Pašić, za učinjeno, primio je na ruke korupcionačkih 250 000 francuskih franaka.

Još jedna afera bila je jako istaknuta u rukama Rada Pašića, afera poznata pod imenom Trbovljanska afera. Trbovlje je bilo centar veoma probitačnog i uspješnog rudnika uglja. Njegovi vlasnici bili su strani Jevreji, a cijena uglja je skakala sto posto u odnosu na realnu cijenu uglja. Formirana je i državna komisija da ispita slučaj, ali ništa nije uradila i pored toga što je zainteresovana javnost bila sigurna da se radi o još jednoj bezočnoj pljački. Sve se dešavalo 1922 i trajalo, a tri godine kasnije Rade Pašić će priznati 1925-e godine da je za pacifikaciju rada komisije dobio 4 000 000 dinara u akcijama tog rudnika. Tako je rudnik Trbovlje dobio najznačajnijeg zaštitnika u mahinacijama, a preko Rada su u rukama imali Nikolu Pašića.

Naredna Radova afera bila je afera s praškim velesajmom koja će iznići kao rezultat afere Adamstal preko koje su poslovni ljudi u Čehoslovačkoj shvatili na koji se način u “poslovima” sa Jugoslavijom mogu zgrtati milioni. Živa meta njihovog interesa bio je Rade Pašić jer su razumjeli da preko njega drže sve u svojoj šaci. A kako je taj “posao” išao govori i tekst Dragiše Stojadinovića objavljen u Politici u kojem se navodi da je Rade Pašić primio 15 000 000 dinara nagrade, da bude zastupnik čehoslovačke industrije i trgovine u našoj zemlji. Ovu nagradu trebao je isplatiti konzorcijum Praškog velesajma unaprijed a g. R.N.Pašić za ovu sumu pismeno se obavezao da će svim svojim moćima podupirati čehoslovačke interese nasuprot interesima naše zemlje.

Ovu čuvenu aferu slijedila je afera s državnim čekovima. U bivšoj Kraljevini SHS postojali su takozvani dispozicioni fondovi u milionskim iznosima koji su stajali na raspolaganje kralju Aleksandru, premijeru Nikoli Pašiću i pojedinim ministrima, a za njihovu upotrebu oni nijesu nikome morali polagati račune. Međutim, fondovi su služili za lično bogaćenje ovih navedenih, a oni su ih koristili za usluge prijateljima, rodbini i ljubavnicama. Nikola Pašić je sa takvim “svojim” fondom raspolagao decenijama, a o čekovima sa tih fondova nije vođeno nikakvo knjigovodstvo. Rade Pašić je i ovdje imao izvanrednu ulogu koja mu je punila džepove državnom krađom!

Takođe, krađa se sticala i provizijama od zajmova za državu, to je bio pravi zlatni i dijamantski rudnik za oba Pašića: oca i sina.

Takođe je poznata afera s Fondešenovim zajmom. A da bi se taj zajam od stotinu miliona dolara ostvario bila je u Narodnoj skupštini Kraljevine SHS organizovana čitava grupa poslanika na čelu sa Pašićevim sekretarom popom Vojom Janjićem. Prema dokumentima provizija za Rada Pašića po tom osnovu trebala je iznositi 25 000 000 dinara, a Radova sestra Pava Pašić trebala je da dobije 70 000 dolara, dok je popu Janjiću bilo namijenjeno 15 000 000 dinara. Međutim taj zajam nije realizovan zato što je pariska grupa Blaire, s kojom je zaključen zajam, ponudila bolju proviziju za pomenute osobe.

Osim drugih stvari teški milioner napljačkanog blaga Rade Pašić nije plaćao državi nikakav porez, ali napadi na njega doprinijeli su tome da se formira od strane Narodne skupštine anketni odbor sa jedinim ciljem da se ispitaju korupcija i pljačka te uloga Rada Pašića u tom državnom zlu. Desilo se to 1926, a Dragiša Stojadinović tada će napisati jedno otvoreno pismo u kojem, između ostalog, za Rada Pašića kaže i sljedeće: I dok mi na svakom koraku susrećemo pružene ruke za prošnju naših invalida, dok u svakom ćošku gledamo golu i bosu decu naših izginulih ratnika, gde suznih očiju mole za milostinju, dok svakodnevno čitamo gde ljudi izvršuju samoubistva pod teretom poreza, i slušamo lupu doboša kojim se prodaje i poslednje pokućstvo poštenom svetu, dotle gosp. Radomir N. Pašić za svojim stolom gomila milione i šeta bezbrižno po korzu.

Za Radu Pašića nije bilo Ustava, nije bilo zakona ili vlasti, da ga uputi da vodi računa o dužnosti prema državi… Gosp. Rade N. Pašić na očigled sveta zarađivao je basnoslovne sume, kupovao kuće, nakite, menjao automobilae i niko se nije našao da zapita odakle njemu novac, na koji način dolazi do njega i da li je radnja koju on vodi u saglasnosti sa zakonima ove zemlje (…) G. Radimir N. Pašić niti je starac, niti je vojnik, a nije ni robijaš, već sin predsednika vlade, posrednik i sopastvenik bezbrojnih rudnika i polja i bogatstva ove zemlje”.

Od 1918-te godine politički život Kraljevine SHS, kasnije Jugoslavije, karakterisala je borba između dvije političke koncepcije: jedna je bila republikanska koju je predvodio Stjepan Radić, a druga je bila monarhistička koju je predvodio Nikola Pašić i njegova Radikalna stranka na čelu sa svojim mentorom kraljem Aleksandrom. Znamo kako se dešavalo, a znamo i to da je Rade Pašić svaki napad na njega i na oca Nikolu proglašavao napadom na državu i na Srbe, u čemu je on, Rade, obična i namjerna žrtva, što je sve rezultiralo otvaranjem hrvatskog pitanja o kojem nećemo ovdje i ovom prilikom raspravljati.

Protivnici  Nikole i Rade Pašića pokrenuli su 1926-te interpelaciju pred Narodnom skupštinom da bi se brojne afere raspravile. Interpelaciju su pokrenuli demokrati Ljuba Davidovića, klerikalci Josipa Korošca, muslimani Mehmeda Spahe, zemljoradnici Jovanović-Pižona i samostalni demokrati Svetozara Pribićevića. U interepelaciji se, između ostalog, kaže: Poznata je stvar da naša država plaća skuplje sve svoje nabavke državne i vojne, nego privatna lica, za 30,100 pa i više posto. Pravi je uzrok tome što državne nabavke služe kao izvor bogaćenja čitavom nizu posrednika (…) Ti posrednici su u vezi sa političkim ljudima, i blagodareći nedozvoljenim uticajima, svršavaju poslove u korist pojedinih firmi. Ovi posrednici na taj način poskupljuju sve državne nabavke bez razlike. Može se računati da nabavke državu staju mnogobrojne milone više, no što bi bile plaćene, zbog toga što se mora dati provizija posrednicima i njihovim pomagačima (…) na čelu posrednika za nabavke stoji sin predsjednika vlade, g. Radomir N. Pašić. Vjeruje se da on ima monopoliziran položaj i da je pri svakoj većoj nabavci potrebna njegova intervencija, za koju mu se ima platiti naročiti tribut (…) Radomir N. Pašić, sa čitavim nizom nižih senzala, koji mu dostavljaju poslove za intervencije, taj svoj povlašćeni položaj eksploatiše nemilosrdno na štetu državnih interesa i državnog ugleda.

Takođe je važno napomenuti da je Dragiša Stojadinović tužio Rada Pašića sudu, a o tom suđenju je u Politici rekao: Ja znam da sam dirnuo u osinje gnezdo, i zolje su počele da izleću, uznemirene i preplašene. Svestan sam težine borbe koju ja i sav pošteni svet ima da savlađujemo, dok se ne oslobodimo teškog režima, kojim nas je usrećio Rade N. Pašić.

Ova interpelacija, suđenje Radu Pašiću, antikorupcionaški stavovi Stjepana Radića kao ministra u Pašićevoj vladi te stanje u javnosti naveli su Pašića oca i sina da urade sve da se zasijedanje skupštine odloži i da Nikola Pašić podnese ostavku i tako obori svoju vladu iz koje je htio da istjera Stjepana Radića, što je Pašić otac i uradio. Nikad ne treba smetnuti sa uma da je Nikola Pašić skoro pedeset godina bio glavni stub vlasti, kako u Srbiji, tako i u kasnijoj Kraljevini SHS.

(Nastaviće se)


Responses

  1. Ja znam da sam dirnuo u osinje gnezdo, i zolje su počele da izleću, uznemirene i preplašene. Svestan sam težine borbe koju ja i sav pošteni svet ima da savlađujemo, dok se ne oslobodimo teškog režima, kojim nas je usrećio Milo Djukanovic
    Ovo su rijeci svih nas.Zar ne?

  2. Релаксирам се док читам текст и сазнајем оно о чему никад ниђе нијесам ни чуо,ни прочитао.
    Кратак час историје, не оне ратничке. Да се све ово знало,а зна мало њих,другачије би се, и тада и данас, гледало на нападе на поједине личности који су нападе на себе квалификовали као нападе на државу! То може да прође код политички и иних неписмених или полуписмених људи. Надам се да ће и код Црногораца да проради свијест о томе да је био варан од оних који су пунили своје џепове ‘борећи’ се за ЦГ или С и ЦГ. Испливаће истина кад тад.
    Хвала Вам!

  3. Sta da kazem..😀 😀 😀

    Ovo nije sakom. Ovo se zove LOPATOM!

  4. Što imate protiv sirotoga Radeta. Čovjek je imao ličnu hrabrost i preduzetnički duh. Zatim bi li vi svome sinu da ne kažem bratu zabranili da se bavi biznisom? I ovi te su ga kritikovali po novinama to se lijepo danas zove “neostvareni”.

  5. jes vala,imao mali talenta za posao pa ostavijo i krpice i loptu pa pravo u biznis.slavko pozdrav ,ako nije problem vise pisi to nam je jedina relaksacija,

  6. Ovo je još jedan dokaz, da je ođe vrijeme stalo.Dan danas nas varaju ove bitange kao prije 100 godina. Koja je razlika između Đukanovića i Pašića? Čak je i Prva banka tu, osnovana 1901.
    Dok je ovaca biće i vune, a ovce su rodile kao nikad. Živjele ovce, povikaše čobani!!!!!!!!!!

  7. Slavko,, na kraju kaže:

    ‘Nikad ne treba smetnuti sa uma da je Nikola Pašić skoro pedeset godina bio glavni stub vlasti, kako u Srbiji, tako i u kasnijoj Kraljevini SHS.’

    Eee, pedeset godina, pola vijeka – tamo; vijek, par vjekova – ovamo….to su stoljeća koja su na ovim prostorima pojeli skakavci! A zašto? I Kako?
    Možda bi taj usud bilo interesantno sagledati i iz jednog neobičnog ugla, pod ‘radnim nazivom’ – Estetika I naše elite! Estetika – kao nauka o lijepom, odnosno filozofska disciplina koja se od antike vezuje za etiku, a ponegdje i za religiju, a o kojoj Kant kaže da je “nauka koja posmatra uslove osjećajne percepcije”, nalazi se tako na ovim prostorima na samom dnu spiska ‘kulture življenja’; oduvijek! I kako je ona sad tu bitna? Tako što ona uvelike određuje percepiju različitih aspekata svijeta i života – kako kod elite, tako I kod njenoga naroda!
    Ako bismo se vratili na neki sedmi vijek u kojem smo valjda dobauljali na priobalje Jadrana (veliki kralj Artur je, npr., sa svojim Okruglim stolom i Kamelotom, tada već više od 100 g. ranije bio nestao kao posljednji keltski kralj pod najezdom Anglosaksonaca!) , reklo bi se da smo baš na polju estetike najdrastičnije, ili bar najočiglednije, još od onda u kontinuitetu, zaostajali za civilizovanim svijetom – i kada se to tiče materijalnog I duhovnog aspekta! Ali, hajde da se ovdje probam pozabavit onim najplastičnijim – ljubavlju prema fizičkoj ljepoti, odnosno sopstvenom okruženju i ulaganju u njega (a što je svakako refleksija duhovnoga stanja), kada se to tiče vladajuće elite, ali i običnog puka! Sa sedmog vijeka – preko vjekova kaskanja, nazadovanja, kaskanja…na današnji trenutak! Ljepota okruženja (artificijelnog, ne prirodnog) ovdje još uvijek(ni poslije 14 vjekova,dakle) ne postoji u svom fundamentanom obliku! Bukvalno nema lijepih zgrada, ulica, bulevara, avenija, šetališta, fontana, trgova (o,taj Rim..!), nebodera, arhitektonskih ekstravagancija…živimo na prostorima među estetski (arhitektonski) najsiromašnijima u Evropi! Da li to nešto govori o društvenoj eliti? Da li to govori o siromaštvu? Duhovnom ili materijalnom? O materijalnom – ne, para je uvijek bilo, ali su išle na usko-lične potrebe! Je li kultura izvorište I otjelovljenje duha? Jeste! Je li sve u parama? Nije! Jer da jeste, ne bi Papa Julije godinama davao milione Mikelanđelu za njegova djela, već bi ih zadržao za ‘svoje dnevne potrebe’, ne bi bilo onakve Firence, onakve rimske Fontane Di Trevi, ne bi bilo Trijumfalne Kapije, ni katedrale Sagrada Familja, ni …svih čuda ljudskoga duha, kojeg možemo dodirnuti! Rađeni su za pare – naravno, ali ne da bi ih se ponijelo kući I ‘pojelo’, već da bi ih se ostavilo kao spomenik ‘kulture življenja’ čitavome ljudskom rodu, a posebno svome narodu! A naši narodi? A jedan Nikola Pašić, ili njegov sin? Da li su njima smetale oronule kuće I potleušice beogradske, ili kaljave ceste I blatnjavi sokaci širom totalno neurbane zemlje dvadesetoga vijeka, koje su desetljećima obilazili? Jesu li im nedostajala pariška Jelisejska polja, ili bijele zgrade londonske u Beogradu? Jesu li ih se doticali ratni invalidi I prosjaci po ulicama, među tim ružnim zgradama – bar kao estetski problem? Jesu li komično izgledali u svojim milionskim vozilima I odijelima, sa vilama, oko kojih raste smeće, blato I siromaštvo, usred Evrope, usred 20.-og vijeka? Jesu li imali potrebu da oko njih stvari, ulice I ljudi izgledaju lijepo, makar da bi u potpunosti uživali u plodovima svoje svevlasti? Da li danas našim lopovima iz vlasti smeta što im je ‘najelitnije’ mjesto na kojem njihove žene oblače Diorove haljine – CNP, ili plastični kiosk na budvanskoj raščupanoj plaži? Ili, što su jedine ‘aktivne’ pokretne stepenice u CG, one u Delta sitiju, od prekjuče? Ili, da ne pominjem, što nema jedne ulice, ili trga prijatnoga oku?
    NE! Oni ne žele ljepše, njihove oči i duše ne poznaju dodir Božjeg u ljepoti! Oni ne troše na svoje daljnje okruženje (ni na narod, ni na ulice), njima je ružnoća prirodno okruženje, tu ima tek životinjskog sakupljanja za sebe ; što je okruženje jadnije, to valjda oni sebi sami sjaje u većoj raskoši! A oni, su ipak, iz glave cijela naroda – da nijesu, ne bi i taj običan puk, I danas, nakon tamo neke antike…renesanse… impresionista, slavio vlasnike neukusnih, kičastih viletina na sred ledina iz kojih odzvanja turbo-folk muzika! Sirovo I brutalno – bez ikakvih nijansi-bukva! A tek naše ovdašnje ‘mlade književne estete’ Nikolaidis, ili Balšica, ili naši euklidi ‘Profiter i sinovi’? Oni imaju dodira s estetskim i etičkim u estetskom, taman koliko ona koza na livadi sela Tupan, Novaka Kilibarde!
    I u svim tim vjekovima – poneko svjetlo – ali evidentno je, premalo je to luča bilo, I prekasno, uvijek prekasno! A među njima, a za period u kojem je živio- gladano iz zapadnoevropske prespektive, opet prekasno, paradigma crnogorske duhovne, jezičke i fizičke estetike – Njegoš! Ali, opet, da bismo danas odavde nešto pokrenuli, ili negdje stigli treba nam bar tuce Njegoša, I to sad odmah! Jedan od njih, zapravo prvi medju njima, nakon decenija I decenija, jeste sasvim sigurno I autor ovoga bloga! Zato sebi ne smijemo dopustiti da prenebregnemo njegovo pregnuće, jer je on živi putokaz moći, širine i ljepote ljudskoga duha, koji su na ovim prostorima bili tek endemska pojava! Slavko je, sasvim sigurno, jedan od tih rijetkih ljudi našoj istoriji! A treba nam ih još, kao vazduha, da izađemo konačno iz ovoga smrdljivog podruma na širinu Trga svetoga Marka, cijeloga posutog golubovima!

  8. Dragi Slavko,

    odličan tekst kao i u ostalom svaki Vaš do sada. Ipak, bilo bi dobro da pišete i o korupcionaškim aferama u Kraljevini CG, da vidimo malo kakvi su bili naši dični Petrovići.
    Uvjeren sam da ćete i o njima i njihovima naći dosta materijala u arhivama. Na primjer poznate o je da je prvi automobil koji je kralj Nikola nabavio koštao koliko put Cetinje Virpazar! Takođe, u vremenus a početka XX vijeka masovna pojava je bila emigracija naših predaka u Ameriku, u glavnom zbog nemaštine. U isto vrijeme 4-5 porodica je držalo sve u ondašnjoj kraljevini, baš kao i danas!
    Bilo bi dobro da znamo ZAŠTO SU CRNOGORCI ONAKO STRASNO I ZDUŠNO PROTJERALI PETROVIĆE nakon kraja I svjetskog rata! Neće biti baš da svi nijesu voljeli CG, već im je bilo dosta kralja i njegove klike, koji su bili kao jaje jajetu ovoj lopovskoj družini iz kraljevine Jugoslavije.

    Pozdrav i dobro zdravlje!

    Igor

  9. Kad se radi o Kralju Nikoli mislim da se u njegovom slucaju bila stvorila simbioza privatnog i drzavnog uz opste odobravanje kao nesto sto toka covjeku koji je Gospodar.On je to uzvracao time sto je bio odlican garant njihove stvari i njihovog bita zivota.Bio je jedan od njih.Bilo je tu mnogo prednosti ali i mana koje su vremenom prerasle u nesto sto nije bilo dobro vidjeno u ocima naroda.Narocito tada kad su mu djeca porasla, narocito Mirko.To je kriticno doba kad zavist pocinje da radi i da se uporedjuju ucinci zivota.
    Evo i djeca ovih nasih politicara su dospjeli za đipove i biznise…I Milosevicu se okrenu rabota kad Marko poce da radi….Ovako analiticki, strogo fakticki, mislim da dolazi Vakat.

    Da nebi ulazili sad u detalje i vaganje u slucaju Kralja Nikole,veliku gresku cine ljudi koji traze toboznju perfekciju oslanjajuci se na druge koji su jos gori.Kralj nije ynao sto ga je snaslo.Furao je dosta korektno…sve u svemu.U svakom daru ima i prokletstva.

    Taj fenomen simbioze privatnog i drzavnog se ponovio u ovo nase vrijeme kao neka tragi-parodija koje smo sve vise svjesni a cije katastrofalni ucinci konkretno pogadjaju nas zivot i standard.

    Bojim se da je u ovom nasem slucaju iluzorno sto ocekivati od Zapada.Oni znaju za sebe , a mi treba da vidimo sami kako ce mo i sto cemo.To je valjda proces koji treba da sazri i samo bez nasilja jer se onda samo vrtimo u krug…

    Evo nesto na temu korupcije ali i kriminala… Inace se radi o praunuku Kralja Nikole, sa cerkine strane, sto ne mora nista da znaci jer je svako odgovoran za svoje postupke, a ima tu jos druge krvi…
    Tekst je interesantan da bi se vidjele šeme na kojima najcešće pociva takozvani “creme de la creme ” drustva i do kojih granica moze da ide dvolicnost i odsustvo dobrog ukusa i mjere.Nista vam nije bolje ni crnogorska scena samo sto se radi o skorojevicima i lokalno je obojena. Jos bih skrenuo paznju na velicanje Berluskonija od strane Sofranca sa TVIN koje je tragikomicno i totalno siri dezinformacije kad je u pitanje Italija kad se radi o fudbalskim timovima ali i javnim licnostima i politici.Koliko god da se trudi, nije shvatio srz Italije….
    Inace sam primjetio poodavno da se nesto kuva na relaciji Italija-Crna Gora.Od vjesti o gradnji atomske elektrane u Albaniji, podvodnog elektro kabla i gradnje hidro-elektrana u CG, kupovine Elektroprivrede itd.Nebih ovdje o licnostima u detalje,ali sa obije strane imamo predstavnike kriminalno – politickih klanova koji samo eksploatisu sve pred sobom kao neki predatori.

    http://www.jutarnji.hr/vittorio-emanuele–mito–korupcija-i-prostitucija/224838/

  10. Dragi Slavko,

    hoces doci ili neces?Samo reci kad!Obecaj nesto!Hajde molimo te1!!!!!!!!!!Samo dodji……..

  11. Misevi kolo vode…..A macke ne mogu vise od gojaznosti da mrdnu,a mi gladni stezemo kiseve…dodji molim te!!!

  12. Dodji!!!!!!ajde……oces??????

  13. Molim te.

  14. Sto se kralja Nikole tice ,to vam je otprilike isto kao i ovo sad sto cini kralj Milo ,dok dvor jede zlatnima kasikama narod je GLADAN

  15. Горе неко помену Петровиће и њихове прогонитеље. А знате ли да су њихови прогонитељи,у првим редовима,били они који су од тих истих Петровића добијали привилегије,школовали се у иностранству?Нијесу се хтјели одрећи свега што су ‘заслугом’ постигли,но су све задржали и приклонили се новој власти-Карађорђевићима. Није да браним режим Николе Петровића Његоша,али мислим да је добар дио прогонитеља припремао терен за уподобљавање новој власти. И њих,евентуалном анализом,треба обухватити. Непотизам је и њима помогао.

  16. sve vise lijepih komentara,ali podrzavam negrrosa

  17. Dragi S’ale,

    tebe se boje jos ka kad vide duha
    e ces bacit bombu ka Bosko Buha,
    sve te seronje lomis u sekundi
    tehnicki nokaut u prvoj rundi,
    i dje,dje ste se sakrili neko vam
    je rekao da je S’ale u blizini,
    stoji tu i ceka vas na mrtvoj strazi
    ajde ledo ledeni samo se pokazi…………

    Hoces doci??

  18. podrzavam negrosa, neka se covjek vrati i neka mu Milo vrati ono sto mu je ukrao, nezavisnu i slobodnu CG. Ni to bez kradje nije umio.

  19. iskreno bih volijo komentar na ove prozivke oko maLOGA KABINETA ILI IH TREBA PREZRETI,


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Categories

%d bloggers like this: