Posted by: Slavko Perovic | April 25, 2010

DNEVNIK, 25. APRIL 2010. godine

Da, tog dalekog 20. juna 1928-me u Narodnoj skupštini  kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, što će reći u njenom parlamentu, odigrao se zločin koji je zapanjio čitavi demokratski svijet, a posebno  Evropu: u sred parlamentarne hale, u toku rasprave, mecima iz pištolja pobijeni su i ranjeni predstavnici Hrvatske seljačke stranke, najjače hrvatske političke organizacije  koja je, po programu, bila antimonarhistički raspoložena i zagovarala republikansko uređenje novostvorene kraljevine. Na licu mjesta poginuli su Pavle Radić, rođeni bratanić predsjednika stranke Stjepana Radića i Hrvat Đuro Basariček, a teško su ranjeni hrvatski poslanik Ivan Grandža i dr Ivo Pernar kao i Stjepan Radić, šef stranke, koji će, od posljedica ranjavanja, umrijeti tačno četrdeset osam dana nakon ovog zločina.

Naravno, ovakav razvoj događaja teško je i još više poremetio odnose u zemlji koji su bili trusni od prvog dana njenog osnivanja. Kraljevina je, u svojoj biti, bila, ostala i raspala se kao pljačkaška. Na vrhu te pljačke nalazili su se lično kralj Aleksandar i Nikola Pašić kao premijer, u svemu će ga slijediti i naslijediti Milan Stojadinović. Aleksandar i Pašić bile su osobe od najvećeg mogućeg uticaja u novostvorenoj kraljevini koja se sa tačke gledanja pristalica dvora, vojske i obavještajnih službi posmatrala i gledala kao puko teritorijalno proširenje kraljevine Srbije. U  kraljevini je ustavno postojao monarhistički parlamentarizam koji, osim kao puka dekorativna scena stvarnih nosilaca protivustavne i protivzakonite vlasti, nikako nije djelovao. Sve je to bilo pozorište koje je, ipak, otvorilo mogućnost kritike takve vlasti i ukazivalo na njene uzorke i nosioce. Pored ostalih faktora, najvažniji činilac vlasti bile su, pored sive i trule ekonomije, obavještajne privatne službe od kojih je najpoznatija bila takozvana Bela ruka špijunska i nasilnička organizacija kojom je lično rukovodio kralj Aleksandar, a nominalno general Petar Živković, kao i general Dragutin Okanović.

Parlamentarni ubica bio je Srbin iz Vasojevića iz Crne Gore, poslanik Radikalne stranke, ali i bjelorukaš Puniša Račić. Ovaj nečuveni zločin, vrijeme je pokazalo, bio je organizovan od strane samog vrha Bele ruke, njegov cilj je bio dvostruk: prvo, da se eliminiše Stjepan Radić i njegova Hrvatska seljačka stranka, kao argumentovani kritičari režima, ali se pokušaj pokazao kao čisti promašaj koji je doveo do rasplamsavanja hrvatskog pitanja i jačanja ultradesnih političkih stavova u samoj Hrvatskoj. Drugi cilj je bio da ovo ubistvo prekine rasplamsale rasprave o nečuvenim pljačkama režima na čijem je čelu stajao upravo Aleksandar i da, kao događaj, Aleksandru da povod za uvođenje očigledne i totalne diktature što je i uradio 6-tog januara 1929-te godine.

Ko je bio Puniša Račić koji će, samo koji sekund nakon ubistava i pucnjave, noseći revolver u ruci koji se još dimio, proći kroz ministarsku salu u kojoj su sjedjeli neki ministri, i mrtav hladan uzviknuti: “Živjela Velika Srbija”, otvoriti vrata ministarske sale i nestati iz zgrade Narodne skupštine?

Bela ruka je nastala kao rezultat Aleksandrovog obračuna sa Crnom rukom Dragutina Dimitrijevića Apisa, organizacijom koja je sprovela mnoge terorističke akte, između ostalih i u Crnoj Gori. Cilj djelovanja crnorukaca bio je i život kralja Nikole Petrovića. U maju mjesecu 1903-e crnorukci su izvršili nečuveni zločin ubijajući Obrenoviće, kralja Milana i njegovu ženu Dragu, te na taj način doveli na čelo Srbije Petra Karađorđevića kao novog srpskog kralja. Crna ruka će se i formalno osnovati 1911-te, ali će se polako okretati protiv Karađorđevića koje su doveli na vlast, što će Aleksandar “riješiti” namještenim Solunskim sudskim procesom u jeku Prvog svjetskog rata 1917-te, strijeljajući Apisa i Malobabića, dok su ostali završili u zatvoru. Na tom suđenju jedan od brojnih namještenih svjedoka i špijuna koji je dostavljavao lažne izvještaje o akcijama i raspravama crnorukaca bio je Puniša Račić koji će, kad dođe vakat, postati članom Bele ruke. Valja napomenuti da će, tog maja 1903-će, vrata srpskog dvora za klanje kraljevskog para Obrenović lično otvoriti, kao jedan od šefova kraljevske garde Obrenovića, Petar Živković, koji će zbog tog užasnog čina, kod pobjednika, zaraditi pohvalni nadimak ključar.

O djelatnosti Bele ruke, na njen užasan i nedopustiv uticaj na stanje u kraljevini govoreno je i u ono vrijeme. Jedan od njenih najžešćih kritičara bio je dr Dragomir Ikonić koji će o Beloj ruci u neđeljniku Republika od 22. maja 1921. br. 73. napisati i sljedeće:

Već godinu dana Republika piše da je u našem političkom životu jedan od najjačih faktora Bela ruka. To će reći jedna družina slabih i hrđavih oficira; jedna organizacija čije je mešanje u političke poslove stvorilo od ove zemlje satrapiju, gde je život za prosvećenog i progresivnog žitelja izgubio svaku draž: Nema pitanja gde se njeno mišljenje ne traži, ni trenutka da njen uticaj prestaje. Danas prljav mundir – to će reći sve; kaput ma kako bio čist – ništa. Samovolja nekoliko prokaženih oficira napravila je iluzornim i zakon, i vladu, i parlament. Ovaj niti daje vlast, nit je oduzima. To čini Bela ruka. Od nje zavisi sve; ona učestvuje u krizama; ona daje mišljenje o ličnostima i ministri ne predstavljaju ništa više do njene obične figurante.

Pola godine kasnije u broju Republike od 21. januara 1922. – Ikonić će zapisati o Beloj ruci da je čine najgori i najnedostojniji članovi iz redova vojske:

Ima tu i kradljivaca, i lažnih svedoka, i nesavesnih sudija, i defraudanata, i falsifikatora, i begunaca… Povezani krvlju i ličnim interesima, u najtežim i najmračnijim trenucima našeg političkog života, probili su se danas jedan uz drugog, drže najviše komande u svojim rukama i zveckaju sabljom čim im se ko usprotivi… Ni Parlament ni Vlada ne znače ništa. Oni izazivaju krize, utiču na njihov tok i njihova rešenja… Oni cepaju ukaze, proizvode i penzionišu. Oni raspolažu posebnim telefonima, imaju po priznanju jednog člana kvarta, svoju policiju, svoje detektive, organizuju mučke napade, održavaju sastanke, okrivljuju i lišavaju slobode koga hoće.

Puniša Račić je bio njihov “kadar”, zapravo njihovo oružje. Za Račića se zna da je bio surov i neobrazovan i bez ikakvog morala u sebi, osoba koja će kao vrlo mlada ući u grotlo političkih prevara i zavjera, ali i međusobnih ubijanja, sve to praćeno sa pljačkom za sebe koju je fenomenalno provodio i krunisao funkcijom narodnog poslanika na listi Radikalne stranke Milana Stojadinovića.

Naravno, Račićev zločin u skupštini bio je pozorno planiran od strane samog vrha Bele ruke i njenog stvarnog šefa kralja Aleksandra, Nikola Pašić je, kad se zločin desio, već bio pokojni.

Kao đetić, Račić će se već 1903-će naći u Srbiji, a sticajem okolnosti ubrzo će postati sluga u kući Nikole Pašića koji ga je zavolio, jer je Račić bio velemajstor u uvlačenju. Neki kažu da ga je Pašić volio kao svog jedinca, najčuvenijeg srpskog pljačkaša, Rada Pašića. Sa pozicije sluge Račić će, preko Pašića, postati oružje za njegove najprljavije stvari, pogotovo na terenu. To su osjetile i Albanija i Makedonija, ali, takođe i Crna Gora. U skladu sa tajnim Garašaninovim planom srpske diplomatije, obavještajne i kontraobavještajne službe, u Račićevo vrijeme glavna crnogorska meta bio je Nikola Petrović. Od pokušaja organizovanja pobuna u Crnoj Gori protiv Crne Gore i kralja Nikole, mračnog djelovanja u Albaniji i Makedoniji sve do lažnog svjedočenja u Solunskom procesu i prethodnog špijuniranja, Račić je bio koplje vođeno prije svega ličnim pljačkaškim interesima i navodnim interesima stvaranja Velike Srbije. Račić nije bio u tom smislu, sem u krvavim rukama, nikakav izuzetak, to su bili pravci kretanja srpske unutrašnje i spoljnje politike, pravci koji su kobno preorali decenijama kasnije i politiku Slobodana Miloševića. A evo kako je o Račiću onda govorila crnogorska Slobodna misao (godina VII, br. 303, str.2. Nikšić 24. juna 1928-me): Poznat je fakat, da je Puniša Račić, dojučerašnji siromašni đačić, nazvat skoro drugim sinom Nikole Pašića, nepoznatim načinom postao mnogostruki milioner; poznata je njegova nedelikatna uloga u Solunskom procesu, poznati njegovi trgovački poslovi i sve dugo.

Beogradske Novosti su još 1924-te u broju od 30-tog marta, u tekstu o korupciji i nasilju, za vezu između Nikole Pašića i Puniše Račića, napisale:

To su njegovi (Nikole Pašića, S.P.) politički pomagači, pojedini ministri, njegovi ljubimci, razni arivisti i udvorice pa dalje, sumnjivi avanturisti, špijunski agenti i provokatori. Cela ova banda razurila se po celoj zemlji i ima potpuno slobodne ruke da pljačka državu i pojedince, da pravi skandalozne spekulacije, da grabi za sebe zemlje, liferacije, koncesije. Osim toga oni kupuju sve što se u ovoj zemlji može potkupiti i najbolji su sprovodnici korupcije u šire narodne slojeve (…) Od cele ove bande najkarakteristični je zločinački i provokatorski tip Puniše Račića. On se nalazi u najbližoj okolini Nikole Pašića i on se služi njime za najmračnije i najprljavije operacije. Javnosti nije dovoljno poznata uloga ovog pravog srednjovekovnog bravoa, (bravo, italijanski: ubica, razbojnik, osoba koja ubija za plaćeni novac, S.P.) čije je kandidovanje za poslanika bilo nezapamćeni skandal za Radikalnu stranku i naš javni život.

Puniša Račić će 1903-će poći iz Crne Gore, iz Vasojevića, iz malog sela Slatine u Srezu Andrijevačkom, i prepješačivši turski Sandžak doći će u Srbiju, tačnije u Beograd. Račić se inače rodio 12. jula 1886-te od oca Mila Jelića i majke Marije, rođene Babović iz sela Ćulića kraj Andrijevice. Prvo što će Račić uraditi, promijeniće svoje originalno i pravo prezime Jelić, u širi bratstvenički kompleks – Račić! Sticajem okolnosti Račić će početi raditi kao sluga u kući starog radikalskog prvaka Koste St. Pavlovića. Kad je Pavlović već 1904-te umro, Račić kao sluga prelazi u kuću dr Milana Šajinovića, a potom u kuću Nikole Pašića koji je već dvadeset godina obavljao najviše državne funkcije. Svoju novu poziciju Račić će upotrijebiti kao odskočnu dasku za svoju mračnu karijeru. Uvukivanje Pašiću je uspjelo, Pašić će ga zavoljeti kao svog sina. Ubrzo ga je Pašić počeo iskorišćavati dajući mu sve složenije i prljavije zadatke. Račić će se upisati u gimnaziju, ali pod prezimenom Radović, da bi se, poslije nekog vremena, opet vratio na prezime Račić!

Godine 1909-te Račiću su 23. godine, ali je on još uvijek gimnazijalac. Pašić ga, te godine, šalje u Vasojeviće da poveže, tamo na terenu, neke niti koje je Pašić povezivao u pobunu protiv kralja Nikole, a beogradski list Videlo još će (2. avgusta 1922. br. 145) napisati: Znamo da je (Račić, S.P.) veliki ljubimac starog premijera. Njihove veze datiraju još od onda, kada je Puniša u sporazumu sa Pašićem nosio bombe na Cetinje.

Račić će na tom pokušaju likvidiranja kralja Nikole provesti ljeto, ali je akcija propala, a Račić će odmah pobjeći nazad u Srbiju. Svi zavjerenici, njih oko stotinu, pohvatani su i suđeno im je. Petorica su osuđena na smrt, a drugi na vremenske kazne. Među njima se nalazilo i ime Puniše Račića.

Do tog dolaska u Crnu Goru Račić je bio upućen u Makedoniju protiv kačaka, a poslije toga u Albaniju gdje će raditi na podizanju Mirditskog ustanka katoličkog dijela Albanaca. Takođe, te 1917-te, svjedočiće protiv Dragutina Dimitrijevića Apisa i pomoći mu da izgubi glavu u “sudskom procesu” montiranom od strane kralja Aleksandra. U tom procesu Račić će reći da se namjerno uvukao u redove Apisovih crnorukaca kako bi ih odao policijskim vlastima. Vrijeme je pokazalo i dokazalo da je Solunski proces bio običan i nečuveno drski Aleksandrov zločinački čin. Međutim, baveći se navedenim “poslovima” Račić je i u Makedoniji i na Kosovu, ali i u Beogradu postao jedna od glavnih ličnosti za “veze”.

Bilo kako bilo često se išlo preko Puniše da bi se obezbijedili kontakti ili dobila konkretna policijska, belorukaška Pašićeva ili Aleksandrova “podrška”. Račić je sve to naplaćivao na način koji mu je bio najpogodniji, tako da je brzo stekao poziciju simbola korupcije, nasilja i pljačke u onoj državi. Samo na Kosovu je oteo svetu šumu u ogromnim količinama od više stotina hektara oko manastira Dečana, blago koje se nijesu usudili da dirnu ni Turci preselilo se tako u Račićev džep. Isto je postupio u Skopskoj Crnoj Gori, ponovo je stradala ogromna količina šume seleći se iz narodne u Račićevu kesu. Zatim je oteo kamenolom vodeničkih kamenova kod Kosovske Mitrovice. I kod Ohrida je Račić “uzeo” zemlju, a treba li reći da je sa dijelom kačaka stupio u prijateljske i plaćeničke odnose preko kojih su oni postali njegova “radna snaga”. Međutim, kao i puno toga ostalog, javnost je znala o njegovim “akcijama”. Tako je u beogradskoj Republici (br.66. od 21. aprila 1924, god. VIII) objavljen tekst Narodni borac o Puniši Račiću, u kojem se, između ostalog kaže:

O ovom društvenom parazitu (Račiću, S.P.) pisano je mnogo, i u koliko je pisano da razbojnički nasrće na državnu imovinu u Južnoj Srbiji, prisvajajući je, u toliko mu je sve više radikalska vlada izlazila u susret povlašćujući ga u ovom njegovom preduzeću. Za ova nedela javnost je s pravom verovala, da ih Puniša Račić radi koliko u svoje ime i za svoj račun, toliko i za račun Nikole Pašića, predsednika vlade i mnogih radikalskih lidera oko Pašića. Osetivši se potpuno zaštićen od strane radikalske vlade i partizanski raspoloženih vlasti, za sva počinjena nedela, on se nije ustezao da uz pomoć državnih vlasti bezobzirno nasrće na imovinu ovog sirotog naroda…

(Slijedi nastavak teksta o Puniši Račiću)


Responses

  1. Moze li neko da mi objasni koja je svrha ovakvih tekstova dok se Crna Goga nalazi na dnu dna u svakom smislu ?
    Zasto Slavko ne pise o aktuelnim stvarima, o cemu se radi ?

  2. Pan ,
    pa mislim da je kristalnoj asno zasto Slavko ovo pise – sve sto sedesavaloprije100 godina naovim prosrtorima -u originalu se desava i danas…
    Samo da ne predstavi Nikolu I kao demokratu….

  3. citajuci ove hronoloske prikaze istorijskih dogadjaja na balkanu, i izvrsne mentalitetske studije licnosti i ako hocete, karaktera citavog naroda, opisujuci razne Rachice kao tragedije koje traju u raznim pakovanjima i oblicima, ne mogu a da se ne sjetim onog grafita napisanog negdje na sjeveru crne gore sa pocetka djelovanja i rada lscg-OVO JE JEDINA ZEMLJA DJE SU LJUDI JEFTINIJI OD BRAVA!

  4. Hmmm pan ja procitah tekst sa odusevljenjem, bas kao i prethodne.Zavisi kakvu svrhu neko zeli u njima da pronadje.Evo za mene licno su prilicno edukativni i interesantni,upravo iz razloga sto se iz njih podvlace uzasno bolne paralele sa danasnjim vremenom.Jednostavno me tjeraju na razmisljanje,ne toliko o Pasicima (jer su oni dio istorije) vec o ljudima koji su se smjenjivali i danas se (ne)smjenjuju na vlasti.
    “Zvanični blog Slavka Perovića
    Utemeljivač i bivši politički lider LSCG-a”
    Za mene je ovo blog kao i bilo ciji privatni blog,i uzasno obracam paznju na ovo sto je u podnaslovu napisano.Bivsi politicki lider znaci valjda neko ko trenutno nema status politicara.Neko ko nicim nije doprinio tome sto je danas ova drzava tu gdje jeste. I sigurna sam da se u tome slazemo.
    A sta bi se moglo napisati o aktuelnom trenutku sto nije u ovom ili u nekom od prethodnih tekstova?!
    “Pasici” su uvijek i svuda isti,i zavrse na smetlistu istorije naravno.
    Aktuelni trenutak je nesto sto treba sami da vidimo,prepoznamo i o njemu odlucujemo mi svojom voljom,izborom i razumom iznad svega.
    Slavko je vec napisao i cisto sumnjam da ce ponavljati pricu o onom klancu kroz koji treba hrabro proci,a kad shvatimo da je sve drugo na nama mozda nekad i postignemo uspjeh.
    Pozdrav!

  5. pan,

    Cudno je da ne vidite da ovo pisanje otkriva korijene danasnje pljacke u Crnoj Gori.

    Ako se stvrano oce promijeniti danasnje stanje, to jest promijeniti nacin vodjenja i promisljanja politike, u Crnoj Gori onda se mora sagledati dje su korijeni tome.

    Ako se pak oce samo promijeniti Milo Djukanovic da bi se doveo neki drugi pljackas onda je ovo sto Slavko Perovic pise suvisno.

  6. Historia magistra vitae est – Istorija je učiteljica života. ( Ciceron )

  7. pan,
    da ti malo olaksam,kad vidis neki datum iz,racimo,1904 godine,zazmuri i zamisli 1994,kad vidis aleksandar zamisli dvometricu itd.svatas kod nas se nista ne mijenja osim datuma na kalendaru.

  8. Dobro ljudi to je istorija to znamo, ovi koji to ne znaju nece nikad ni znati zato mislim da je suvisno pricati o istorijskim prilikama.

    Ne razumijem, ne shvatam, ne mrzim nikoga ali svi ovi tekstovi u zadnje vrijeme su mi strasno cudni, ne znam ni sam kako da va m objasnim.

    Ako prelistate starije textove mislim da cete uociti ogromne razlike da ne pricam nista o broju komentara na istim i poslednjim !

    Veliki sam LIBERAL bio i ostao ali moram reci da se u zadnje vrijeme razocaram kad dodjem na Slavkov blog a to tako nije bilo.

    Shvatam i Slavka ako se umorio, niko nije toliko energije potrosio na crnogorsku stoku kao on…

  9. ako uporedis 2010 sa recimo 1977. znate sto je slicno 1oo%. mozda ce neko pokusati da pogodi a ja cu reci moje misljenje malo kasnije da prodje makar 3-4 posta.
    pozdrav

  10. evo, da ne cekamo

    te daleke 1977 godine, nije bilo trika da se vlast promijeni

    pozdrav

  11. ako ne razumijes, da se nebi vise razocarzva ti navrni za jedno dva-tri mjeseca…

  12. Pan, ovo su dragocjeni podaci.Ovo ne mozes naci u istoriji…Zapravo dansanjica me i ne zanima vise, jer svi dobro znamo sta se desava.

    Moja kompilacija “Istorija by Slavko Perovic” ima vec oko 40-ak stranica😀
    Strah me od hakera i ne daj Boze nekog brisanja ovih dragocjenih tekstova.🙂

    Pan, istorija govori kakva je drustvena anomalija u Crnoj Gori danas.

  13. 🙂 Volio bih da objasnis sta je cudno, Pan? Kakve veze ima broj komentara na tekstovima… Pa , nije ovo aukcija.

    Hvala Slavko i na ovom tekstu. Nadam se da ces uglavnom i ubuduce pisati istorijske analize.Ovi tekstovi otkrivaju citavu istinu ne samo Crne Gore vec i Balkana.

    Pozdrav!

  14. frkadela & stikadela,
    sto da navrnem za dva tri mjeseca pa nisam ja neprijateljski raspolozen niti virim nekome iz gu…. !!!

    Nije valjda da je zabranjeno i po koji savjet da ne recem kritiku uputiti, naravno dobronamjerno ?

  15. a i ti ka crijevo na uglijev…mene krivo e’se razocara…oprosti, ako msam reka nijesam po$eka…

  16. Evo, Pan je Pandan (bez želje da ga uvrijedim, već samo ukažem!) naše neumorne, tradicionalne površnosti, o kojoj nekad pisaše davno onaj Rus Rovinski! :
    “Ipak, pažljivo prateći savremene Crnogorce, među kojima sada ima ljudi i sa visokim obrazovanjem, moramo reći da se oni, i pored izuzetnih sposobnosti, zadovoljavaju površnim shvatanjem stvari ne ulazeći dublje u njihovu suštinu. Nijesu marljivi i ni nad čim mnogo ne razmišljaju. Ovo površno usvajanje toliko ih zadovoljava da se uopšte ne trude da nešto ozbiljno shvate. Uz to, njih ne interesuju apstraktne stvari, već u svemu traže praktični smisao i značaj. Ovakvim pristupom smanjuje se, sužava horizont. Pored toga, previše se predajući interesima konkretnog momenta, Crnogorac mnogo ne gleda naprijed, u budućnost.” – kaže Pavle. (E,sad će Pan skočit da ga proglašavam izdajnikom, a ja bih da isprovociram konstruktivnu raspravu!)
    E, u tom smislu, Pan će mi poslužiti kao inspiracija (opet, bez želje da ga uvrijedim) da se na dijametralno suprotan način osvrnem na ovaj Slavkov post. Znači, ne samo da nam domaća istorija nije zaista poznata, jer je ona zvanična, a kojoj imamo neposredan pristup, prepakovana po sto puta od svake nove lopovske vlasti, nego je i od neprocjenjive vrijednosti upravo to što su ovakvi Slavkovi tekstovi – širenje horizonta (što bi rekao Pavle), koje nam omogućava sagledavanje šire slike svijeta bez koje ne može biti stvarnih i korjenitih promjena. I još, dodatno, osim osnovnih podudarnih karakteristika funkcionisanja ondašnjeg i sadašnjeg režima (između kojeg se uglavio isti takav komunizam, ali u drugom političkom ruhu), za mene su strahovito interesantne kritike iz ondašnjih novina, koje prate aktuelne događaje, ali, na žalost, ne utiču, niti navještavaju promjenu kursa vlasti. Sasvim sam siguran da one tu nijesu slučajno – mislim da ih je autor stavio kako bi pokazao da je i u to vrijeme moglo biti objavljene kritike (baš kao i danas, a za razliku od komunizma), ali da bez generalne svijesti ljudi o stanju u zemlji (povremena svjesno ili nesvjesno kontrolisana kritika režima, kada je usamljena – bez opšteg političkog zamajca, zapravo, zamagljuje stvarno stanje stvari, odnosno stvara lažni utisak o demokratičnosti u društvu ), ne može biti fundamentalnih promjena!
    Neđe je neko od ‘prosrpskih’ komentatora, Jaramaz, ili Gavrilo – pisao o tome ‘kako je oduševljen kako je napredna i slobodna bila Srbija tada – a što se vidi po slobodi štampe’ (parafraziram), što je, naravno, potpuni nonsens, jer je to nemoguće iščupat iz čitavog konteksta privatne, korupcionaške,osione Aleksandrove države, kakvom je čine navedneni neupitni istorijski fakti! A ja ću se ovdje poslužiti Čomskim – kao učiteljem onoga kako se čita iz onoga što vam je servirano, (što nije analogija s ovim prostorima, ali nam može pomoć da čitamo istoriju, ali i dnevne novine!) koji je tako jednostavno opisao najperfidniju aktuelnu propagandnu filozofiju putem koje se globalno kontrolišu informacije i stvara lažni, formalni utisak obavještenosti i njenih efekata. On otprilike kaže – Svjetska elita je tokom vremena shvatila da autoritarni načini vladanja i otvorena politička ograničenja obezbjeđuju limitirani rok kontrole, pa je na pojavnom nivou vladajuća elita izmjenila stil (iako je cilj-kontrola, ostao isti) – danas se na Zapadu objavljuje sve – svaka informacija je objavljena bar na jednom mjestu! A kontekst? E, pa ako San Francisco Chronicle objavi istinu o Sadamu, a New York Times laž – kome će se vjerovati? A, ako informacija o korupciji u Kongresu objavi na stranici između recepta i horoskopa – ko će je pročitati? Ali, molim lijepo! Objavljena je! Ko može reći da se istina krije?!
    I,tako svi su zadovoljni….narodu nešto ponekad zasmrdi, ali niko mnogo ne talasa…opasnosti od suštinskih promjena zapravo nema, možda po prvi put u istoriji čovječanstva – ne toliko zbog kvaliteta vodećeg globalnog poretka (iako mu se mnogi značajni kvaliteti ne mogu poreći!)– već zbog njegovog etikete humanosti, jednakosti i demokratije kojom se vascijeli izljepio, i koju na vidljivom nivou zaista i sprovodi – lukavo, a? Gotovo,ili sasvim sigurno da mu se ne može dohakat! Ali, mi smo u CG svjetlosnim godinama daleko od ove priče, mi nijesmo ni zagrebli u elementarnu stvarnost – đe se ne laže što je dan, a što noć, i ovo o čemu Čomski piše za nas su nijanse potpuno neprepoznatljive! Zato su ove Slavkove paralele za nas od ogromne važnosti! Mi tek treba da počnemo da učimo da hodamo, ili bar bauljamo, a kad ćemo se ispravit sa sve četiri na dvije ka ljudi, zavisi od spremnosti svakoga od nas da učimo, ali prije toga neko nam mora pokazat đe se to valjamo decenijama, ili vjekovima. Bez jasnog pogleda u prošlost ne može biti riječi o suočavanju sa sopstvenim demonima. Zato je ovo neprocjenjivo, i to u svakom pojedinačnom detalju! Zajedno s crticama iz tadašnjih novina…Zato uči, Pan, valjaće nam, ne čini mi se da si sve ovo već znao o čemu Slavko piše…Ja sve svakako nijesam znao, a i valja se vazda podsjetit!

  17. mislim da nasem slavku ovdje kritike ne smetaju a jos ponajmanje predlozi ideje .
    nemojte da se medjusobno trvemo,
    trebalo bi da smo slobodniji bez straha da pricamo salimo se da ako nesto dobro osmislimo .

    svima svako dobro

  18. Nije stvar u tome, zivac,
    Ja mislim da je ovo mjesto na kojem treba ozbiljno da pričamo, a ne da ćaskamo. Naravno da treba biti slobodan, pa i ja sam slobodan da prokomentarišem što mi se ne sviđa, a ne sviđa mi se Panov pogled na stvari, pa što? A možda Pan nešto i usvoji od ovoga što sam mu napisao – to bi bilo dobro! Ako on meni nešto suvislo sugriše, i ja ću to usvojit! Zar ovo mjesto ne služi tome da otkrivamo stvari, i razvijamo se? Tome kraja nema! I sam kažeš – da nešto osmislimo – ali to nešto ne može bit bazirano kurtoaziji! Što svi zaziru od kritika, i rasprava? Ne učimo li tako svi? Pa čak i iz onih najjalovijih? Valjda smo već do sad izvježbani da budemo u vatri!
    Pozdrav

  19. Dragi Bowie,

    uopste se ne ljutim i prihvatam svaki tvoj komentar. Ja shavatam da Slavko postepeno odmotava stvari iz proslosti da bi dosli do same srzi problema ali ako mislite ti i Slavko da to ima nekog efekta kod Crnogoraca i da to njima ulazi u usi mislim da se grdno varate. To jeste tuzno ali je tako.
    Dok Slavko odmotava istoriju Crna Gora tone sve dublje i dublje. Kad Slavko odmota istoriju cini mi se da ce bit uzalud.
    Nisam ja neki ultra strasni optimista pa da ocekujem ne znam sto i ne znam kakav spas ali me Slavkova prica koja je potpuno na mjestu ali u pogresno vrijeme strasno pogadja.
    Nisam navikao na to od Slavka, on je obicno uvjek imao dobar tajming.

    Mislim da se sa mnogo kracim textovima moze mnogo vise reci!
    Shvatite da je narod naviknut u zadnjih 20+ godina da cita cuje i gleda sazvakano pa mislim da je ta prica jedina koja pije vodu !!!

    frkadela & stikadela mirises mi na cojek zenu😉

    aj u zdravlje i nemojte da vicete ne mene jer strecam po noci😀

  20. Поштовани Господине Перовићу,

    Хвала Вам за ове драгоцјене податке. Они дају комплетну слику и о нама Србима, као и о свим народима на овим просторима. Испричати причу о коријену наших проблема од прве Југославије до данас значи испричати причу о изградњи наших институција. Комплетна политичка слика Балкана је таква да је једва на неким мјестима направљен једва некакав напредак. О великим побједама ни ријечи. Једноставно их није ни било.

    Поштовани Господине Пан,

    Текстови које пише господин Перовић по први пут обраћају се мом народу онако како сам одувијек желио да ми неки историјски факти буду предочени. Господин Перовић о Србији говори ријечима записаним у Србији. Преноси страховите податке о нашем менталитету који се не мијења. Ваша жеља да господин Перовић о томе више не пише јесте жеља многих. Та жеља у себи садржи најчешће страх. Ако Вам се не свиђа оно што господин Перовић пише, а Ви прескочите овај блог, и идите на неком на ком Вам се садржај свиђа, или просто почните да пишете свој. Тамо би могли одлазити сваког дана и са уживањем до миле воље читате оно што највише волите читати.

    Још једном велико хвала господине Перовићу.

  21. Поштовани господине Пан,

    Пошто се Ви осјећате као неко ко познаје тајминг, молио бих Вас да ми напишете када сматрате да је право вријеме да се ова прича исприча?

    Ја мислим да је управо сада прави тренутак, као и то да је посебно добар тренутак зато што је ЛСЦГ, моја будућа политичка партија, данас у стању тоталног бојкота политичког живота Црне Горе.

    Има ли нека тема коју ЛСЦГ није испричао и покренуо? Ако има која је то? Морам да признам да ме не чуди да они који су противници господина Перовића тешко могу да разумију зашто господине Перовић у одређеном тренутку шаље одређену поруку.

    На Вашу и жалост свих нас, све поруке су биле правовремене. Наша заједничка кућа, Црна Гора, сматрала је 15 година исто ово што Ви сматрате данас, да није прави тренутак и да треба сачекати. Дозволите да господине Перовић то зна боље од нас који нијесмо политичари,њега је вријеме потврдило. А Црну Гору?

  22. E, Pan,
    Strasno mi je milo sto si ovako odreagovao, i što se nijesi uvrijedio, to je samo po sebi strašna stvar! Vidim da si, zapravo, nekako razočaran, ti bi odmah ‘u sridu’ s tekstovima, i tu te razumijem, ali s druge strane – to što kod većine prolazi ‘derivat’, nas obavezuje da znamo porijeklo toga derivata, a nemamo baš puno mjesta na kojima bismo to mogli proučit, ili o tome saznat. Ovo je jedno od takvih mjesta, i zato sam onako žučno krenuo – mi moramo, ako hoćemo nešto ovdje da mijenjamo da znamo s čime imamo posla, te da to nije nimalo naivno – stara je to ‘građevina’! E, o dimanzijama i temeljima te građevine većina nas zna, zapravo, veoma malo, a da bi je rušili moramo imati egzaktne mjere, inače će nam past na glavu…Kapiramo se? A tema će sigurno biti, polako…, nema potrebe za nestrpljenjem, ovo su teme koje su se, svakako, jednom morale otvoriti! Ja čekam npr neke o religiji, o književnosti i filozofiji, umjetnosti – koje takođe otvaraju slike o funkcionisanju nekoga društva, a ove iz istorije su svakako od najneposrednijeg značaja za shvatanje dubine problema jednoga prostora -bez čije tačne detaljne dijagnoze, nema izdavanja adekvatnog lijeka!
    A to da pije vodu samo sažvakano – ne bih rekao – vodu pije zasad samo ‘njihovo’-sažvakano, ili ne! A mi treba da prepoznamo mehanizme i ljude koji čine njihovu mašinu, i iako se sve čini tako očiglednim, meni se ne čini da je baš mnogo ljudi zaista u stanju da prepozna stvari u startu, čak ni danas, poslije ovoliko vremena – ta početna pozicija strašno nedostaje – i zato je ovdje učimo svi zajedno-da prepoznamo stvari- i one između redova, koje često-jesu suštinske!
    Pozdrav

  23. E, i to Pan! Inspirisao me Beranac – što se tiče tajminga, to znaš- LS je na sve unaprijed upozoravao, vikao da nije mogao jače, i uvijek ‘nekako nije bilo vrijeme’! Kažu, možda je bilo preuranjeno? Ne, bilo je u zadnji čas – ali nije imao ko da sluša! E, sad mi ovdje moramo obrazovat jedni druge da ‘čujemo i razumijemo’, i da shvatimo da politika nije dnevni hobi za ispucavanje, nego strahovtio ozbiljna stvar – koja život znači! Zato se ‘kormilo’ mora dati provjereno najboljima, i ne analizirati svaki njihov korak, koji se uostalom, ne može ni anticipirat, prosto zato što su osvjedočeno najbolji! Demokratija ne znači da svi vladaju, ona bi trebalo da znači da najbolji vode. Kao što ja ne bih otvarao nekome drob, jer mislim da ne znam posao hirurga, tako ne bismo trebali misliti ni da bolje znamo o politici i tajmingu od onoga čija se riječ održala i potvrdila u stvarnosti! To je najbolji savjet koji mogu dat, i ja se njega uvijek držim slijepo, jer s njim mogu i po mraku,provjereno! Spavaj mirno, nemaš razloga za paniku, ni strecanje, bar kad se ovoga bloga tiče-garant!

  24. Odlican odgovor Bowie.
    Nema potrebe za zucnim raspravama kao ni za malicioznim komentarima (ne mislim tvojim) ako neko ljudski i jednostavno pita za objasnjenje kao sto je to uradio Pan.Sve se moze reci na lijep nacin,bas ovako kako si ti uradio.
    Iskreno,i ja sam se na pocetku citanja prvog teksta o Pasicima zapitala otkud interesovanje za bas tim dijelom istorije,kojeg sam poznavala ovlas iz nekog drugog ugla.Nijesam stigla ni do sredine i bilo mi je jasno.
    I nekako su mom senzibilitetu blizi tekstovi na notebook-u.
    Ali ovo je korisno,korisno,korisno i Panu se iz njegovog ugla cini da nije dobar tajming za pisanje o ovim stvarima i to je ok.Covjek je samo iskreno rekao sta misli,i cak naglasio da ocekuje objasnjenje….posteno!
    Pozdrav obojici.

  25. Jeli pod time nick-om Beranac stoji sadasnji ambasador u DC- ju

    G-din Miodrag Perovic…?🙂 Il je on Andrijevica.

    To mi je jedini poznatiji ex- clan LSCG, danas DPS- a kadar.

    Article je odlican, on ide nako dubinski, posa je iz historije i uci sve ostale: istini.

    Iz Srbije je doslo generirano dosta problema, pa odatle treba poc sa rasciscavanjem.

  26. Dragi Slavko,

    hvala za tekst mada sam lično dosta znao i prije o ovom mračnjaku i fukari.
    Ipak, kao što sam ti rekao i ranije volio bih da malo pišeš o sličnim stvarima iz doba kraljevine Crne Gore sa početka XX vijeka.
    Siguran sam da smo i mi tada bili puni ovakvih račića, pašića i karađorđevića.

    Pozdrav i dobro zdravlje

  27. – da li je moguce da recimo u Montenegro , se poojavi jedan Gandi i rece ljudima e nemote vise kupovati njihovu so no idemo sami da beremo so i skoro svi ga poslusaju.
    -da li moze da se pojavi neki Martin Luter i rece ajmo svi da marsiramo od tacke a do tacke b itd…
    -dali …
    neemoze bar ne skoro

  28. ……o sličnim stvarima iz doba kraljevine Crne Gore sa početka XX vijeka.
    Siguran ….

    igore ,
    sto ce ti pocetak xx vijeka kad imamo i pocetak
    XXI, A NAJVJEROVATNIJE BIT CE I POCETAK XXXI

    GODINE IDU BRZO A PAMET KOLEKTIVNA SE NE MIJENJA

  29. “mirises mi na cojek zenu” oli mi ovo pojasnit e je ne razumijem?

  30. Mislim da nije nikakav problem odglumjeti Gandija ili Lutera ali treba stisnut mu.., vlada strah i teska korupcija.

    Mislim da bi nam pametnije bilo da napravimo blog dje bi se informisali svi mi i razmjenjivali iskustva o dobijanju radnih i boravisnih viza za evropske zemlje.

    Ne vidim spas ni u cemu osim u bjezanju iz ovoga zla… Crnogorci su isti i danas i prije 500 godina i za 1000 godina ako ih bude uopste tako da je tesko tu nesto promijeniti. Glupo je trositi zivot na nacin kako ga je Slavko trosio, ne zasluzujemo mi takve zrtve !!!

    HIT THE ROAD JACK😀

  31. vidjoste li sinavatru na tv, hahaha dobar dan dobar dan ovo je moja kantri hahaha,
    bogomi vise njegva no nas liberala hahaha,

    meni je ovo tragikomicno

  32. Kao đetić, Račić će se već 1903-će naći u Srbiji, a sticajem okolnosti ubrzo će postati sluga u kući Nikole Pašića koji ga je zavolio, jer je Račić bio velemajstor u uvlačenju

    *****************

    Nije bas jasno da li je ovo preuzeto od nekog ili je Slavkov zakljucak,
    ali je ipak pomalo pretenciozno

  33. kazu posle bitke svi generali pametni,
    mozemo li mi sa ove vremenske distance biti pametni tako sto bi nas neko prebacio u ono vrijeme korupcije Nikole Pasica, znaci znamo sve sto se tamo desavalo znamo da su padale glave boraca za pravdu i postenje a nijesu se stvari mijenjale , nijesu ti tadasnji opozicionari nasli prava rjesenja znaci nije se znalo kako za razliku od Gandija koji je pobijedio jer je znao da ne moze sa puskom pobijediti engleze,
    da li recimo sada kao ono u onaj film terminator da se posalje neki nas opozicionar koji sve zna da li mislite da bi rijesio tadasnju korupciju i sto me najvise interesuje KOJOM STRATEGIJOM

  34. @ “Pan” ,

    ti kazes za sebe, da si , pazi sad: Veliki Liberal, a nije ti jasno i razocaravas se ovim tekstovima? Ma, ti si prvo intelektualno manji od makova zrna, a Liberal mozda jesi onako, u srcu, kao, to ti je danas “fensi”, eto, ti si cool.🙂

    Procitaj sto su ti ljudi odgovorili, na tvoj i prvi i drugi post, ajde, jedno 10 puta, pa ponovo razmisli, a ako ti i onda nije jasno, samo molim te zbog pravih Liberala, nemoj ti govoriti da si veliki Liberal, vrijedjas nas, kapiras?🙂

  35. Slavko ovodje ne pise o proslom vremenu,nego o sadasnjem!

  36. Hvala Bowie.

    Tvoj tekst je od podjednakog znacaja kao i Slavkov.Laznoj medijskoj kritici treba jos dodati i lazno opoziciono talasanje.Sve to cini jednu debelu prvoaprilsku oblandu koju godinama zvacemo i prezivamo.

  37. E svaka čast, ovo si lijepo kazao, odavno se nisam ovako slatko nasmijao! Pozdrav. Igor

  38. Kakva je nula bio ovaj Racic bio, pa to je prosto nevjerovatno.
    I, onda su se srbi i slobo cudili 90′-te sto Hrvati hoce svoju drzavu i da se izmedju ostalih zala otarase i srpskog hegemonizma.

    Kako su cinjeli, tako su i docekali. A, bogami i danas ima puno Racica kroz srbiju.🙂

  39. Дана 20. јуна 1928. године, сједница је започела говором посланика владајуће већине, Томе Поповића, који је говоре Стјепана Радића назвао бљувотинама које не би требало нико да слуша. Хрватски посланик Стипе Матијашевић му је са клупе довикнуо да је разбојничка шпиља, а други народни посланик ХСС-а, Иван Пернар, да мисли је на Косову а не у народном представништву. Тома Поповић је наставио говор, обраћајући се хрватским посланицима који су викали на њега, запријетивши да ће њиховом вођи Радићу отпасти глава ту у скупштини ако настави са вријеђањем. Већина посланика цијеле опозиције је одговорила на ову опаску Поповића лупањем свом снагом о клупама, због чега је цијела дворана почела да се тресе, а поред тога су и звиждали како се ништа не би чуло. Предсједник Нинко Перић је прогласио паузу. Увреде које су се низале са свих страна су биле такве да нису остале сачуване, јер је навођено да нису биле за записник.

    Други по реду за говорницом је био представник народних радикала, Пуниша Рачић, који је хтио да одговори на оптужбе које су стизале из других посланичких група. Након петоминутног говора, завршио је сљедећим ријечима:

    „Свечано изјављујем да се, и када сам био прост војник, никада нисам служио псовкама. Зато морам да се буним против ужасног псовања, које се чује овдје у нашем парламенту… Када бисмо ми били једног мишљења, једног погледа на државу и друштво, ми онда не бисмо морали имати различита гледишта. Али оно што мене нарочито дира и као грађанина и као посланика, и што ја не могу никако да слушам и гледам, то је стално изазивање, које се нама свима непрестано упућује. То се преко нас преноси и у народ и тако се руши наш углед и пред народом и пред иностранством!“
    ({{{2}}})
    Иван Пернар виче овог пута Пуниши са клупе:

    „Ово је дрскост! Ово није достојно човјека!“
    ({{{2}}})
    Светозар Прибићевић виче са питањем да ли они то желе да цијела Европа сазна да се у скупштини прети оружјем. Иван Пернар се довезује и довикује даље:

    „Нека Европа чује куд су Хрвати и Пречани дошли!“
    ({{{2}}})
    Пуниша Рачић их игнорише и завршава као да ништа нису довикнули:

    „Има неколико година откад је требало да се наша држава консолидује и да наш народ искористи оно што је стјекао у рату јунаштвом и вјерношћу према савезницима. Све дотле је један део нашег народа употребљавао најгоре клевете да омете сређивање. И издавао интересе овог нашег народа и ове државе.“
    ({{{2}}})
    По свршетку говора, Пуниша Рачић је сишао са говорнице с намјером да се врати на своје мјесто. Када је пролазио поред Пернара, овај му је довикнуо поред:

    „Опљачкали сте бегове!“
    ({{{2}}})
    По овоме, Пуниша се укочио у мјесту и затражио ријеч од Предсједника Народне скупштине:

    „Молим вас, господине предсједниче, да га казните. Ако га ви не казните, ја ћу да га казним. Ја ћу лично да се обрачунам са њим. Ко год буде покушао да се стави између Пернара и мене – погинуће!“
    ({{{2}}})
    Стенографске биљешке престају по овоме што је узвикнуо Рачић, тако да није познато шта се тачно догодило. Догађаји који су услиједили су реконструкције базиране на свједочењима присутних људи, које заиста јесу имале одступања и разлике, али су суштински сви пренијели исту причу. Према навођењима, Пернар је заћутао и остао у мјесту прилично озбиљан. Предсједник Нинко Перић по хитном поступку прекида сједницу и одлази, а Пуниша Рачић се пење за говорницу и чека док не прође пауза и док се предсједник не врати, како би се осигурао да ће Пернара казнити. Иза говорнице су у предсједништву сједили министар правде Милорад Вујичић и доскорашњи министар вјера Драгомир Обрадовић, и примијетили како Рачић ставља десну руку у џеп и вади револвер, неуспјешно се надајући да ће бити прикривен говорницом. Обрадовић га повлачи за исту руку а другом руком и за раме и упита га тихо је ли он луд. Пуниша се отима из његовог стиска и сав потпуно бијесан му пријети да ће га убити ако га поново дотакне.

  40. slavko da si mi ziv i zdrav 100 godina pozdrav iz suncane podgorice LIBERTAS !!!

  41. mogu le se prognozirati , rezultati nastupajucih lokalnih izbora u montenegro kakve bi kvote bile da ih ima na kldionicama , sta kazu ispitivanja javnog mjenja ,sta je prirodno ! ?

  42. Pardon,

    Nparavi gresku…

    Sceo sam rec: Miodr. Vlahovic…

    Dr. famelja je to..!

  43. mada ovo nema veze sa temom ali sjetih se ranije Slavkovih rijeci ,kada kaze za crnogorca kada oce da sakrije svoju bruku on jos vise pljuje po njoj da je sakrije i tako jos vise nagrdi,
    ovo napominjem kako cusmo za Gordona Brauna kazu preostali dio dana proveo covjek na izvinjavanje nije ni pokusao da vrda , a zamislite on je premijer zar nije mogao da pokusa da svoju bruku prikrije.

  44. a ti lose mislis, jadan nebio

  45. imali ista novo po ovim pitanjima,istorija se ponavlja i kao reinkarnacija moze biti u bilo kom drusvu,drzavi, a ovo oko pljacke i poltrona posebno je reinkarnisano kod nas a mislio sam da ce biti bolje ali greske se placaju,valjda vjera umire zadnja a moja je program i sastav LSCG.

  46. “Svaka okupacija ima dva cilja: da osvoji teritoriju kako bi je neprijatelj ekonomski i privredno pljačkao i da moralno slomi narod, kako bi spriječio bilo kakav otpor ostvarenju prvoga cilja.”

    Slavko Perovic

  47. “Čuh u pustinji, samo svoj glas, ovoga puta bez jeke, pustoš ga proguta.”

    Slavko Perovic

  48. “Čuh u pustinji, samo svoj glas, ovoga puta bez jeke, pustoš ga proguta.”

    Slavko Perovic

  49. malo je dva puta nekaga tri puta!!!!!!!!!!!!

    “Čuh u pustinji, samo svoj glas, ovoga puta bez jeke, pustoš ga proguta.”

    Slavko Perovic

  50. kako ko.

  51. Dobar dan ‘Sale.

  52. Uvijek kad me iznerviraju razne “vijesti”,”pobjede”,”rankovici”,”djukanovici” , samo “virnem” na ovaj blog i svaka muka nestane…tj., pocnem ja njih da nerviram…:-) Dobro vece g-dine Perovicu…

  53. ‘Оћемо ли?

  54. Posto smo kao drustvo zagazili u vode u koje i ne sanjamo da se nalazimo.Nama je termin mafijastvo jos u domenu dobro se snaso i ja bih isto…..

    Paolo Borsellino je bio italijanski sudija koji se borio protiv mafije.Razocaran u drzavu rekao je da drzava ne zeli da se obracuna sa mafijom jer je pola drzave mafija.Ubijen je 19. jula 1992.

    http://en.wikipedia.org/wiki/Paolo_Borsellino

    Vito Ciancimino je bio gradonacelnik Palerma i prvi je italijanski politicar koji je okrivljen za ucesce u mafijaskim poslovima.Javni radovi i gradjevinske dozvole uvjek su unosan biznis.
    Ima interesantnih stvari na ovim adresama koga interesuje…a nemam kad prevodit.

    http://en.wikipedia.org/wiki/Vito_Ciancimino

    Ljudi…igrate li šah.Evo ja poslije dužeg vremena, tacnije od osnovne škole.Moram reci da mi je milo sto sam pobjedio ali to ne mjenja mnogo…Uvjek mi je bio mrzan, a izludi me kad vidim ljude kako ga igraju recimo u zatvoru ili u vojsci.Kakva depresivna slika.
    Kazu da su ga izmislili na istoku vjerovatno Indijci ili Japanci…Posto se trazi potpuna odanost, vjerovatno je tacno da je sa Istoka.Medjutim, te postavke igre potpuno odudaraju od zivota.Vajni izumitelji igre nisu predvidjeli to da su moguce nesuglasice u istom taboru, pobune, medjusobni sukobi , izdaje i prelasci na suprotnu stranu, nevjerstvo dvora i kraljice…..a pijun u jednom pravcu je nevjerovatna drskost dovedena na nivo religijske dogme.
    Dobra fora…ako se probije kroz neprijateljske linije … zamjena za jacu figuru, to jest bolji zivot poslije smrti.
    Izumitelji ove stare igre nijesu predvidjeli ni mogucnost da se pijuni jednog tabora mogu udruziti protiv svoje pozadine a kamoli mogucnost da se svi pijuni u igri zajedno okrenu protiv svojih nadredjenih. Pobune robova, seljacke bune, revolucije , gradjanski ratovi i internacionalni radnicki i drugi pokreti su potvrda takvih tvrdnji.

    Treba napustiti taj rovovski sahovski koncept potpunog unistenja i naci kompromis i saradnju sa svima koji pokazuju iskrenu volju u pogledu rjesavanja stari koje bodu oci i udaraju u zdrav mozak.Mene je citava crnogorska drzava zaokruzen mafijaski sistem…Pa oni su udomili bili italijansku mafiju na primorju…Pa o cemu mi pricamo…O odgovornoj moralnoj drzavi za dobro radnih gradjana ….
    Sjutra ako bude ugrozena crnogorska nezavisnost, a mislim da o tome nema ni zbora,valjda ce onaj dio DPS biti vajan da saradjuje sa crnogorcima iz opozicije.
    Nece se valjda otopiti ta podrska samo zato sto ce neki ljudi zavrsiti tamo gdje im je i mjesto.Valjda je ljubav prema Crnoj Gori veca od ljubavi prema sefovima….
    Koliko je ucinkovita politika DPS I SDP-a i koliko se razlikuje od SNP-a i drugih srpskih partija vidi se na slucaju crkve na Rumiji.Ali to je druga prica.
    Prodavajte vi maglu nekom drugom…

  55. Jel se brise zbog šaha il zbog pogodjene teme.Rumija je lakmus ….

  56. Nije pretencizno, nego istinito, ako ne shvataš kako je istinito, pročitaj tekst još “jedared”, al valjano.🙂

  57. Kao što vidiš ništa se ne briše, i ne provaljuj se.🙂

  58. Postovani gospodine Perovicu,
    Vi znate da je u uslovima robovlasnistva u Crnoj Gori evo42% ljudi u Pg glasalo protiv Mafije. Ja mislim da to ipak nije malo. Radi se o ljudima koji zive u Crnoj Gori, iako im nije lako. Sigurno su diskriminisani, zale vecinu svojih sugradjana koji misle tudjim mozgom, ali ti ljudi i zive i djeluju ovdje, i pokusavaju da se bore za bolje sjutra za sebe i svoju djecu.
    Vi ipak sa zavidne distance izigravate generala poslije bitke. Ako mislite da svojim autoritetom i znanjem ne mozete pomoci narodu u Crnoj Gori nema potrebe ni da vrijedjate iz Prahe.
    Jos nesto, mislim da je jedino vasa partija imala pravu, istorijsku sansu da promijeni vlast u Crnoj Gori i to onda kad ste podrzali manjinsku vladu DPSa i ostalih koje nazivate mafijom.
    Nedugo poslije toga izbila je afera oko prodaje zemlje u kotorskoj opstini tako da niste bas cista obraza otisli odavde.
    Ovaj narod ipak zasluzuje postovanje, u ovim uslovima barem 40% Crne Gore se ne predaje a to jeste za postovanje.

  59. TI Slavko nijesi bas na taman…mozda bi trebao da se povuces iz sve ove politike… PRVO ako ti misllis da je Montenegro.com kako se zove site i kako se zvao, nije osnovan za budale, vec za ljude koji su vjerovali u nesto, sto se i ostvarilo…na ovaj ili onaj nacin. DRUGO…PIRUN u tom periodu je jedini a ja sam bila prisutna kao i jako puno ljudi koji su se prodali za NISTA , i sada cute kao podmukla pascad, da pomogne i samo u dobro za Crnu Goru. I to bez PARA koje vi uzimate,, i bez ikakve koristi. Tako da BIH TE zamolila da ne vrijedjas ljude za koje samo MISLIS i NEMAS veze koliko su doprinijeli Crnoj Gori. JA SE SJECAM MITINGA U PODGORICI NA CENTRU KAD JE TAJ ISTI SITE koji ti KAZES DA JE ZA BUDALE, poslao pismo sa HILJADE potpisa kao podrska za SAMOSTALNU CRNU GORU i isti VI clanovi LSCG ste se dicili tim. ZATO molim Bez VRIJEDJANJA ODREDJENIH OSOBA. HVALA ! A politikom ostavite da se bave politicari a ne ljudi koji BLATE ostale da bi SEBE STAVILI NA VECOJ STEPENICI.

  60. IZVINJAVAM SE POGRESNO NAPISANO… PREBACICU POST NA PREDHODNOM ., JOS JEDNOM IZVINI

  61. Povod mog obracanja je pismo Nesa Jablana kojega licno poznajem, Slavku Perovicu objavljenom u danasnjim Vijestima.
    Samo zelim da kazem Jablanu kratko i jasno FUJ! Nijesi ti Jablanu liberal jos mnogo godina prije zamrzavanja rada Liberalnog Saveza. Sram te i stid bilo. Da imas i malo casti i postenja poslije ovoga pisma bi sjedio kuci i ne bi se pojavljivao Cetinjanima na oci, koji ce te duboko prezreti poslije tvog sramotnog obracanja. Nadam se da ni bonus neces zaraditi jer ce te prezreti i oni koji ti ga daju.

  62. gnusne lazi su da je Srbija prosirivala svoje granice na racun teritorija drugih zemalja!!Prica da je Srbija dobila nesto ulaskom u federaciju ili kraljevinu,su jos veci nonsensi!Od ulaska u Jugoslaviju,kraljevinu ili Federaciju,svejedno,najveci moguci gubitnik tih kombinacija je bila upravo Srbija!najvise steet od ulasku u tada,novu drzavu je imala upravo Srbija!!!…..


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Categories

%d bloggers like this: